Твоја слобода, мила

И тако ће се они увек чврсто држати...

Луд је овај свет, чувај се, мала моја... 

Ниси ти од тог соја...

Док си им добра, дотеле ће те имати у виду. Сазнају ли да си полетела, сеће ти крила, најбестиднијим могућим начином, издајничким и кукавичким. Иза леђа ће ти гађати у потиљак. Ако и преживиш тај метак, да изгубиш памћење да никоме више не служиш, па ни себи. А податке о њима да читаш само у улепшаним и нарученим новинарским чланцима.

Неће те нико, мила моја, од њих никада угостити за трпезом а за твоју ће се гурати и тискати у редове. Ма где год да постављала сто. Јер знају колико си виспрена, маштовита и да уживаш у декорисању. Остао ти је амантет те радости од свих жена из твоје породице које су сада на Небесима. Остали су ти гени и записано предање у њима које се преноси с колена на колено, да је српска породица домаћинска и да ће сваког радо угостити за трпезом. Нема се, нема се, али за госта се изнесе оно што имаш у остави. Пружаш се колико си дугачак, што је Бог дао теби, даће и госту код тебе. Тако те је баба научила, тако те је и она друга баба научила. Према никоме се нису огрешиле. А ти би после оваквих издаја најрадије тај део гена извадила, да те ни он не ломи, не гони на опет поновно сервирање стола које ти никада неће бити увраћено... Најрадије би тај део гена и предања извадила и голим рукама да ни твојој деци, једног дана, не буде кнедла у грлу ако наиђу на ово безрепо крдо стоке које не уме људски, хумано и цивилизовано да се понаша.

Не требаш ти, мила, њима. Захвали се свакоме на склопљеном пријатељству а себе чувај, и носи ту ватру у грудима и пламичак среће у срцу, нека те подсети да си жива и да твоји преци живе кроз тебе. Кроз твоју даровитост, креативност, машту, осмехе, радост, виспреност, учтивост. Радовање сваком новом дану, радовање сваком детету, свакој животињици на путу... Чувај се, мила моја, покварених људи.
Не знам како да их препознаш а да се на време од њих дистанцираш.
Не знам, не умем да те посаветујем.
Кажу ако особа поружни док се смеје, бежи од ње, то је покварен човек, а ја опет знам ружне људе који се бар малко пролепшају ако се од срца насмеју.
Али...
Али можда, да ослушнеш шта причају после смеха. Да ли су заиста радосни или су саркастични, џангризави, препаметни за све и цео свет... Такви ти сигурно не требају и нећете донети ништа добро. Па ни кафу кад ти пређу праг, ни ружу на првом састанку ни добру емоцију са којом ћеш радосно отићи на спавање.
Неће, неће...

Склони се и играј се!
Играј се са животом, свакодневницом, пролазницима. Не дај да те било шта спута, само играј, не дозволи да постанеш марионета у нечијим рукама. Кад им буде добро неће те скинути са клина на који су те окачили, а музика ће тако лепо свирати у позадини... А ти нећеш моћи да завртиш своју најновију хаљину, нећеш моћи да покренеш своју чаролију за коју си створена.

Бежи, мила моја, бежи у далеки бели свет.
Бежи тамо и буди срећна сама са собом.
Нико ти више други ни не треба.
Имаш увек своје Анђеле око себе с Неба послате да те штите и играј без престанка. Нека се туђе очи науживају твоје лепоте и младости кад те овде већ нико не цени ни по интелекту, ни по образовању ни по физичком изгледу.

Овде су други на цени. Ружни, охоли и зли.
Превртљивци и грамзљивци.
Пластиканери људске врсте.
Такви ти не требају.
То ниси ти.
Нити ћеш икада бити.