Жеље за моје храбрости

Правим се да те не познајем, а тил хаљине те овлаш додирује, таман толико да се одам колико бих се одала теби мом пороку... Ја твоја шпијунка, ти мој криминолог... 

Жар и ватра померања тектонских плоча, неприкосновени љубавници, сусрети различитих поднебља у доба ноћне водиље... 

Плаћање неких дугова или репови прошлости који се сад морају сасећи у корену?

Ротација.
Пролазе мирно и неприметно. Вероватно си са њима био. Нећу те назвати, ма колико ми велика жеља била. Била сам твоја шпијунка, ти мој криминолог.
Папири и документација чисти.
Иста нам је мати, иста нам је колевка, иста нам је просторија садашњости. Пуштао си ме довољно далеко од себе да бих била своја, онаква какву си ме волео у свој својој страсти и пожуди, успут сикћући кроз зубе од куд ми толико смелости, толико дрчности, толико безобразлука...
Никада нећу ни престати таква да будем.
Променила се јесам. То тек сад видим. Према мушком свету више нисам само ортак, постала сам и гора од њих. Према женама сам постала солидарнија, емпатичнија, нежнија...

Љубав, емоције, радост... Остало ми је у прошлом веку.
После их више није било.
Остало ми у прошлом животу. Пре 30тог рођендана. Пре губитака.
Пре губитка породице.
А после... после тог трагичног рођендана...
Ништа више није исто.

Нисам бирала нити то одлучила. Све се слегло, стишало. Ране су још велике, пулсирају, нису зарасле, нити срасле. Ожиљак ко зна када ће се створити.
Упознајем себе нову.
Не знам јесам ли задовољна или нисам.
Тек се "истражујем".

И тек се доказујем.

Па ко коме пре положи доказе, колега.
Нови су ми кораци. Нове су ми речи и навике.
Нови светови и нови погледи са тобом.