Крај бабиног шпорета je најсигурније

Тако ми фаЈиш... Да ти дођем крај старог шпорета и да ме преместиш на "топлију" столицу крај њега, док ти саопштавам да нећу нигде ићи за дочек. И шта да чекам? Нови дан као и сваки други, као да ће ми донети нешто ваоооооу ново!

Једино ми је тих дана драго што су људи лепо расположени, иначе никакве вајде од тих тричавих глупости од Нове године. Мислим да сам два или највише три пута обукла и нешто црвено "за срећу", боље да нисам, такав сам нокаут добила да је то за причу. Црвене детаље од тад избегавам у широком луку. Може било која друга боја.

Ма за све ми фали баба. Маму сам глорификовала, фали ми и она... Знам да бих се тек са њом могла испричати кад би ми се појавила... Али авај, нека буду тамо Горе мирне и срећне снаћи ћу се ја већ за празнике сама.

Најгоре је кад ти их кваре, нико ни не уме да се радује твојој срећи нити да ти помогне ако зна да нпр. идеш на неки страшно озбиљан разговор. Ја данима не умем од нервозе да смирим стомак, а ови што знају шта ми се дешава... Само бледо констатују:

 ,,Ахам... Идеш?" Ј**** и ***** и ***†*. 

Да се ни не понуди бар да ме превезе дотле...

Страшно увек има нешто битно типа пијанка у некој рупчаги која је неодложна...

***** похлепне мушкарце и незасите жене. Танка нит их раздваја. Вамо ови само дај, дај њима "вечито су гладни" као да заиста немају огроман фрижидер из ког вире флаше Моета. А ове су толико незасите да би и другаричиног фрајера спопале само због тог истог шампањца.
Мислим... Где вам је граница... 'Ало?

Е за ово ми треба моја баба. 

Не могу ово свима да поверавам а поготово не имена актера. Знам да би баба разумела моју разочараност. И рекла: 

,,Шта ти је, па ти си умела као секиром да пресечеш везу а да не можеш од оваквих глупости да се оградиш?!"

Знам... Све знам шта би ми моја Дуки рекла. Све знам. Али није ми лако. Зато што лично познајем ове људе, па ме онда та разочараност још више потискује... Шта ће ми ког врага онда они? Сутра ко зна шта да у мом животу ружно ураде?
Зар људи мисле да се пријатељство може купити парама? Паре су пролазне, ма шта пролазне, то у сламарици или може нестати или мољци да поједу. И шта ћемо онда?
Баш ме нервира све... ово...
По мени је ово једна врста издаје. Па ниси ок лик, човек, ортак ако си похлепан, лажљив или незасит. Јеботе концерт "уметника" из бирцуза!
Боже шта све људи себи допуштају... А вамо преко дана се праве градска господа... Ако су из села изашли није оно из њих...

Могу они имати још пар милиона на рачуну никада али пази ниииииикада тај простаклук неће из њих изаћи. Сутра да купе вилу у Сентропеу (не верујем да су уопште и чули за тај модемски градић) неће се ни мало култивисати. Заувек ће грлити флашу пива, уместо да точе пиво бар у чашу и слиниће на гардеробу коју су некада носиле само оне око шипке.
Страшно... Страшно... Колико сам разочарана што познајем овакве људе... 

Једва чекам да се заврши ова година. Толико верујем у ту осмицу (2018.) што садржи у себи наредна година, немам појма зашто... 

Можда сам преуморна и да нешто визуализујем, тако бих само да се препустим Животу, све се надам да има неки леп план и програм за мене... А ове гњиде нека склони од мене, мени је доста спобода, једва сам их се решила за прошли Никољдан.