Буди руска царица 👑👑👑

Шта год да ти се деси, увек држи подигнуто главу, као да заиста на хиљаде и хиљаде људи зависи од тебе. 

Као да сваког трена требаш да изађеш на балкон и искреним осмехом улијеш наду, веру и љубав у многобројним очима који верују у тебе. 

Буди увек уздигнуте главе и мирног погледа у будућност као да заиста на глави носиш дијамантску круну од 25kg, коју су твоју преци и твоји сународници правили и чували баш за тебе. Јер су веровали да ћеш баш ТИ посебна и јединствена доћи и бити достојна да је поносно носиш. Не зарад гордости поносна, него понос као дика своје породице и отаџбине.

Да, ти си та, у којој је ненадмашна женска енергија свих твојих преткиња. Огромна снага, не само да вучеш за собом тежак плашт огртач или дугу балку хаљину, не. Ти си та која има огромну менталну снагу да ову физичку ни не осети колико јој је мања када у кључним тренуцима МОРА трезвено да размишља и у МОМЕНТУ пресече да би донела коначну одлуку. 

Да, ти си та, којој мушка фигура не треба да би рационално доносила одлуке. Партнер је ту да ти пружи љубав, а не истом том љубављу да ти помути разум и доведе те до чина робиње која ће њему да се клања или не дај Боже, дрхти пред њим као жртва пред џелатом. 

Твоја главица није само да буде лепа, већ и паметна, а она се негује и одржава менталним и духовним третманима - сталним учењем нечег новог, отворен ум је слободан ум да донесе сутра најбољу одлуку. На свом мозгу увек можеш да радиш, увек можеш интелектуално да се развијаш, само никад не дај да те било какви коментари пољуљају, помуте или помрсе конце. За добрим коњем се прашина диже, а буку ствара публика, што у преводу значи: нико од разуларене масе није меродаван да стане на твој пут. Није истина у већини, него у мањини. Није ни нормално сви да нас воле, постоје и неки други људи који нису наша шољица чаја. А вала ни ми њихова. 

Не обраћај пажњу на трбушне певаљке из задимљене махале које се хвале тарифом, та хвала служи да малоумнике и неостварене мужјаке убеде у своју цену, да "оне много више вреде", као да је заиста у питању богиња која је директно сишла међу обичне смртнике. 

Такве заправо не постоје.

Покушавају све те слине да претворе у своје играчке и верне другаре поданике, а нису ни свесне колико су оне заправо играчке у рукама оних који успеју да одвоје 5 минута да "се опусте" са њима.

Не буди део циркуса. 

Лутајућег, оног најгорег, који нема своје уземљење. Који не зна је ли пошао или је дошао, који не зна стране света, нити у ком правцу компас показује. 

Они носе тешку причу, енергију и судбину. Кад се састану, као ђаволи сами да играју око ватре, толико церекања, играња, разних гласних звукова испуштају. 

Пајац се пајацу једино искрено радује. Пред нама глуме још веће будале да би зарадили неки динар.

А ми се враћамо својим кућама и чистим постељама јер нисмо извргнули себе ни руглу, ни подсмеху, нити смо будалаштину наплатили.

Они ће на сва звона да причају и истичу причу о празноверју, сујеверју, хороскопу, прорицању, реинкарнацији... Као да су највећи стручњаци који земљом ходе, а толике науке и много умнији људи су пажљивији били и остали у изјавама на ту тему. Али не! Они су ти који боље баратају сујеверјем! Што им се ти приближаваш? Шта ти знаш? Они су "школовани", "образовани"... Врло вероватно кроз дим најцрњих махала са Блиског Истока па до нас, дуг је то пут... Дуг, дуг...

Какав њу-ејџ и остале глупости, ма хајте, молим вас, па ваљда они "знају у којој су земљи у прошлом животу живели, па зато томе сада теже".

Ако заиста, али заиста нечему тежиш, ту ћеш жељу до 30те године бар једном себи испунити, бар мало загребати на том пољу. Па онда, мало па мало се враћати у своју земљу Раја. Дакле, бар још једном. 

А све остало је празна прича.

Па шта ја треба да кажем за свој животић?

Школовала се, формално, неформално, једва се запослим као и сви млади који имају и мало грама здравог разума и мозга, па убрзо добијем(о) отказ. И поред свега тога, морала сам од нуле да крећем, па ено мене за пар година по сто пута у Русији. Што приватно, што професионално. Једино где сам још на овом свету срећна а донекле ме подсећа на Русију је Херцеговина. Кападокија ме изузетно привлачи, да ли због колевке Хришћанства или због места које се зове Тијана и то је то што се моје омиљене листе тиче где заиста босонога могу да трчкарам и осећам се срећном и полетном. Остало где сам све била, летела, задржавала се дуже или краће је само пуко упознавање планете Земље. Која је нешто ненадмашно лепо и заиста, али заиста вредно посете и уживања, али у сваком милиметра а не само километру. 

Јесте, интуитивно се могу осетити неке праисторијске приче кад посетите то неко ново тло, али ове приче обичних глупака, не могу да сварим, нити схватим колико је то узело маха. Боље књигу у шаке да су узели. Али не, прече је циркуски забављач бити, ништа не стећи ни имовински нити диплому, ето, евентуално у себе уз помоћ пластичара извршити уградњу и то је то. Ето мираза, пластике на све стране, добро дође свуд је можеш понети а не да је држиш само у неком запећку у кухињи. 

Не сумњам да ће сутра такви засновати породицу, то је бар лако. 'Ајде што брачном партнеру можеш да причаш сваке вечери 1001 нову бајку да би ти остала глава на раменима, али шта ћеш сутра понудити својој деци?

Шта ћеш њима дати, пружити, оставити у аманет? Празне дланове и лицимерну причу "да је најбитније забављати се, бити сретан, пробати све у младости"?

Кратка им је биографија као цртица на надгробном споменику што раздваја годину рођења од године смрти. 

Како глумиш кловна сада пред располућеном масом жељном провода, тако ћеш цео живот морати и приватно да глумиш кловна, са најгорим сценаријом у рукама а који су твоји прсти исписали:

бити пајац пред својим потомцима, и да им дајеш лажну утеху "ех шта сам ја био/била...".

Све сем једнога.

Пајаца.