Бања Лука - Санкт Петербург (увод за Светски економски форум СПИЕФ2019)

Била сам у Санкт Петербургу и мислим да сам пријатеље преко друштвених мрежа удавила са фотографијама од те чаробне бајке. Још се потрефило да сам добила позив да дођем тамо на Светски економски форум од 6. до 8. јуна, а да 8. јуна имам својих 5 минута наступа на Иневстиционим сесијама - на мој дан, баш кад ми је рођендан!!! 

Мом осмеху није било краја!
Смејала сам се као дрогирана, рекох, Боже, да ли је могуће овако нешто да ми се деси на мој дан и још да буде у питању Петербург - мој недосањани сан?! 
Ето, десило се, Богу хвала, и хвала многим пријатељима који су ме бодрили и били велика подршка!!!

Па да кренемо...

Претходно сам била на Форуму дијаспоре у Бања Луци, које је било организовано под покровитељством председнице Републике Српске, Жељке Цвијановић. Искрено нисам знала да је већ прошле године одржан овакав форум први пут и било ми је изузетно драго да узмем учеће на овом Другом форуму дијаспоре. Бескрајно ми је тамо све било лепо и дивно, упознала сам занимљиве људе, иако ја нисам била нешто нарочито занимљива јер сам дошла под тешким антибиотицима. Наиме већ добре 2-3 недеље сам вукла грозну прехладу (ето, тачно ми је фалила Русија или бар мумио мед из Сибира, чим тога нема једне зиме код мене, одмах ме пролеће сломи... :))) ). 

Након уводног дела и поздрављања високих званичника у згради Владе у Бања Луци, наступио је активнији део - где смо могли да чујемо предлоге и идеје како помоћи тамошњем становништву да се не сели у иностранство, већ да живи, ради и ствара безбрижно породице на својим огњиштима.

Искрено, као неко ко први пут долази у БЛ, ово ми је први пут да сам мрднула даље од Добоја, одакле су моји, па ме је зачудило, како бре овде људи ову лепоту напуштају... Дивна природа, бујна вегетација, а све чиииисто - за разлику од моје сироте Србије, коју нема ко не загађује. 

Људи су изузетно пријатни, свима причам како су некако мирнији и мање бучни од нас са ове стране Дрине и Дунава, мало са тиме изазовем смехотрес, али 'ајде... то је мој утисак из тог дела Српске. :)))

Или су људи просто били љубазни и гостољубиви према мени као некоме ко је дошао са стране - у сваком случају, у најпозитивнијем светлу су се приказали!
Оно што сам сазнала ништа није ново - да младо и старо одлази на Запад, емигрирање се малтене не може зауставити. 

Политичари тврде да је земља стабилна за нове инвеститоре, дошли су домаћи ивеститори и страни који бар 20 година имају овде своје фирме. Тврде да су презадовољни колико су Срби добри радници и мајстори свога заната. Чули смо планове неких привредника да ће своје фабрике из Румуније да преселе у овај део Балкана. 

Било је предлога и спремних људи да моментално почну са оснивањем Института Тесла који би свеобухватно окупљао стручњаке из више бранши на једном месту и како би одатле лакше координисали. Наравно, било је и оних препотентних панелиста који су се само хвалили са неким цифрама из буџета и где су до сада живели... Мислим... није ни место ни време, то се оставља за коктел а не за микрофон...

Искрено, али је смор и нереално, као да не пије воду то фрљање са цифрама а један члан породице са зарађених 200КМ (око 100 евра) издржава бар 4орочлану породицу. Ужас, туга и беда. 

Бар ја то знам, јер долазим из радничке породице, а друго је то што се борим и едукујем, јер осећам да имам потенцијала да се винeм у много веће висине. Уосталом доказ тога су моје силне дипломе, захвалнице, сертификати како са конкурса на Западу тако и на Истоку, ни мање ни више него из директног покровитељства кабинета председника Руске Федерације В. В. Путина. Јбг једино немам ништа од моје матичне државе Србије нити једног нашег председника, они су ми недокучиви, вероватно као и ја њима.

Оно што ме је јако лепо и пријатно изненадило на тим дискусијама је било то што су чак са другог краја планете дошли наши људи на овај Форум само да би се чуо њихов глас, предлог и спремност да помогну својој домовини. Прошли су сито и решето тамо у далекој Аустралији, Америци, Канади али и даље чувају у срцу своју родну груду коју не би дали ни за шта. Чак ни када неки лајавац (ја га другачије не могу ословити, упитању је нарочито иритантан лик из Србије) узгред спомене, онако више саркастично, како "неке ствари које сматрамо српским нису српске" . 

Људи моји... да сте ви видели и чули ту реакцију наших људи из дијаспоре... 

Како их је било дивно слушати... 

Уљудно су се јавили за реч и врло лепо, кратко али јасно објаснили да се не може тако површно тврдити да ли је или није нешто српско, ако је оно заиста у бити овог народа. И да се на такве трдње не одлучују ни умнији људи а камоли неко... овако.
Ја сам била фасцинирана овом реакцијом!

Браво, свака им част, ето далека дијаспора нас брани од овдашњих 'патриота' . 

Баш сам свима причала у паузи, да се овако нешто јавно десило у мојој Србији, нажалост, људи би погнули главу и само климали њом. Код нас, је нажалост, присутно једноумље, нема отворених дискусија нити дијалога. Презадовољна, презадовољна сам била, да могу чути и видети да има људи који имају свој став а поготово кад се матица напада, макар то било само вербално у безвезној дискусији (и срећа да је вербално, доста је било горих ствари на овим просторима). 

Ето ко има право гласа - људи који су створили нешто од свога живота, не само за себе и своју породицу, већ су тамо далеко створили и за многе друге породице, створили су фирме које запошљавају десетине или и стотине и тиме помажу како појединце станце или домаће држављане, тако и привреду стране земље, а данас када се увелико убирају плодови свога мукотрпног рада, своје знање, искуство и капитал су спремни да уложе у матицу.

Ја сам била пресрећна колико сам дивних прича чула! И надам се да нисам тих дана само била у бајци, иако ми је Бања Лука чаробна као град била, свесрдно се надам дан ће доћи до израде и активације плана и програма помоћи тамошњем становништву, да раде, зараде и пристојно воде своје животе, и животе чланова уже породице. Без страха шта сутра може да их снађе, и коме да се обрате за моментално неопходну помоћ.