Onaj ko te voli nece ti nabiti komplekse i izbiti samopouzdanje

,,Skloni ovo, ovo nemoj da oblacis nosila si tada... ovo nije moje, baci to...."
Aman ima li kraja frustriranosti?!
Mislim da ovo nisu ni zapovesti nego duboki kompleksi.

I zaista sam neke stvari bacila, neke spakovala i odlozila, neke sam pazljivo upotrebljavala... da ne kazem kad se spava ili kad sam sama...

Nisam primetila da su se sa tim recima meni rodili kompleksi, da sam pocela nekih dogadjaja i ljudi da se gadim, ej bre i stidim! Da ih zaobilazim u sirokom luku, da mnoge nove likove koji prosto izranjaju sa svih strana (ako ste osoba poput mene koja se stalno krece, to je valda nekako logicno da cete imati sirok krug poznanika) "brisem", blokiram... pocela sam tako da strepim i da se nerviram hoce li mi neka aplikacija zazvoniti!
Ej bre, pa ni zazvonila nije, mozda (ne mozda, nego tako stvarno na kraju i bude) ceo dan mi NE zazvoni ni mobilni telefon a ja sam se iscimala do besvesti, eno lezim u krevetu sa preteskom migrenom, ukocenim ramenima i vratom.
Zbog koga, zbog cega?
Ulivene negativnosti i imaginarnog stresa.

Autodestrukcija.

Mnogo, mnoooogo treba da prodje vremena da bi skupili snagu da uzmete veliko secivo i da presecete sa svim tim hirovima koji vam se unose u vase lepo lice i vase prelepe oci.
A niste vi ni za sta krivi.
Vas je majka lepe i pametne rodila, da ovome divnom svetu podarite ono najbolje sto cuci u vama.
Mnogo, mnogo treba raditi na sebi, cupati sebe i izcupati iz sebe korov a zatim nesto lepo da procveta iz dubine duse.

Ja sam na primer danas sa tolikom radoscu i rasterecenoscu uzela tu moju novu kucnu haljinu, koja sam morala da sklonim jer je udarala na sujetu... razumete me...
A toliko je nezna i zenstvena. Secam se, kada sam je pokazala drugaricama sve su se zadivile, cak mi je jedna rekla da joj je donesem u poklon u porodiliste. Pa zamislite onda kako je nezna, kad u zeni, devojci ume da probudi ono najlepse nesto majcinsko...
Moze!!!
Vrlo rado.
Pristajem - da ti kupim istu ovakvu, ovu ne dam... ovo je "moje prolece".

A do tada cu ponosno da nosim moj ogrtac, moje slatke papucice, moje dekoracije cu da menjam po prostorijama prema vremenu, godisnjem dobu, praznicima ili svojim bubicama sa kojima sam ja - ja. A ne neko tamo ciji su domeni samo fizioloske potrebe i nista vise, plus dva tri kompleksa.

Nisu svi dobri koji vam na recima tvrde da vas vole. Da su cak sta vise u vas zaljubljeni, da ste im vi ceo svet... Mozda, mozda i jeste, ali sta ce vam iskompeksirana nedonoscad? Eto ih njihovim mama, vama ne trebaju, vi cete, Boze zdravlja roditi sebi dete koje cete lepo vaspitati i nauciti da ako u nekome probudi ljubav da tu ljubav zadrzi i poveca tako sto ce ostati tu i uzvratiti svim mogucim merama, sredstvima i tajnim oruzjima... ali svim.

Pretesko je to i da se prizna sta takvi mozgovi kratkoga domena i vidika su u stanju nesvesno da rade partneru godinu, dve, pa i treca da tu uzme maha... Posle ovakvog iskustva, verujem, stvarno verujem da oni to mahinalno rade, nesvesno. Da, bilo je i toga nazalost.
Pa kad odu tamo gde su im isprali mozak, zovu vas i placu u slusalicu.

'Alo... kome to treba?

Svasta covek prezivi. Ali svasta.
Onda krece ciscenje prostora. Fioka, polica, ormana, ormarica, kupatila, garderobera, kuhinje... da, da, sve postepeno cistite, bar te neke materijalne stvari. Kontejner vam je u tim trenucima velika kucna pomocnica (dakle ne kanta obicna nego kontejner onaj veliki!).
Boze me oprosti, danas je takvo vreme da vam je bas svejedno da li cete te stvari ili neku suvisnu hranu staviti, nameniti 'da odnesem do kontejnera' ili u Crveni krst. Toliko sirotinje i beskucnika... a ono sto je vasa kocnica i kamen spoticanja bio, nekome moze da donese bas srecu!
Nikada se ne zna!
Neka se kolo srece okrene!
Zasluzili ste!
Posle tolikog onog ruznog iz ljudi.
Usrecite nekoga, za vas novi, lepi pocetak.

Ziveli!