Idi... pevaj...

- Idi... da pevas...
- Ma jesi li ti lud?!?!?!
- Molim te...
- Ma bre... ako tebi lepo pevam, ne pevam drugima!
- Molim te. Molim te, Tico. 'Ajde. Vidi kako te molim. Molim te.
- ...sta? Je l' Zajdi, zajdi?
- Jooooooj...
(hahahahahahaha)

,,Zajdi, zajdi" je bila moja omiljena pesma godinama, godinama u nazad sam je pevusila za svoju dusu, ma gde god da sam se nasla, u kakvoj god da sam situaciju ili prostoriji bila. Bas sam je volela, a da nisam znala tacan prevod. Pevala sam je bas tih godina dok sam zivela uz Frusku goru... slucajnost?

Posle sam videla, da je na vencanjima mladozenje porucuju od svojih mladi, rekoh, daj, ako i ja podjem za nekog naseg Srbendu, da je naucim, kvalitetnije.
Imam drugara koji je apsolvirao sve makedonske pesme, on mi je tu dosta pomogao.
,,Ti si bas ozbiljno zapela za tu rabotu. - Daj, ne zafrkavaj me. Zvacu te na premijeru (osmeh andjela). Ja cu samo tad da ti uzmem mikrofon a ti ima da nam pevas sevdalinke Sejdefu, Moj dilbere, Snijeg padne, Cudna jada... ", mogla bih tri dana da nabrajam koje sve volim pesme i od preko Drine.
Jbg... razbijaju, rezu srce, grlo, suze, srce, ruke na venama mi se slede svaki put, a posle budem kao nova, puna volje, elana i energije.
Cudno.
Ma ovo nase podneblje je skroz kontra!
Lepo su stranci primetili, da kad pravimo svadbe mi placemo a kad pravimo ispracaj u vojsku ili ne daj Boze rat, mi se raspistoljimo, slavimo maltene, pucamo i veselimo se kao da smo osvojili Mont Everest.

A koliku smirenost osetim zacujem li prve takte Zajdi, zajdi... jaooooo... misli lete samo lepim nekim momentima...
Lepo mi je bilo kad sam prvi put boravila na Kosovu i Metohiji, nikada necu zaboraviti to spavanje u Golemoj Hoci, nikada necu zaboraviti jutarnje sunce, te zrake koji se probijaju kroz vinograde, koliko je tamo na jugu sve carobno... i pesme i vino iz nase Stare Srbije... i kuce te stare, nase tradicionalne, kako specificno mirisu stepenista i ti zidovi, drugacije je nego kod nas na severu Srbije, mnogo drugacije ah...

Ah kad se setim istorije, pa legendi, pa ratnih dnevnika čiča (kralja) Pere u kom se opisuje jug... Divna dva dela nase knjizevnosti u kojima sam uzivala kao tinejdzerka - ,,Zona Zamfirova" i ,,Necista krv". Postojala je ta neka skrivena tananost izmedju nametnutih moralnih kodeksa i zenskog srpskog inata i ponosa, ne samo zbog lepote, nego zbog bogatoga duha, mozda i donekle razuzdanoga. Mozda je to bila dupla zelja za slobodom i od okova tradicije i od okova turskoga zuluma.
E to je ono nesto sto je meni toliko fascinantno i privlacno tamo, juzno.

Isto, odatle, mislim da je lekar bio iz Vranog Dola, rekao mi je jednom prilikom:
,,Zapamti, muskarci su velika deca, velike maze... nemoj nikad da ga odbijes, mnogostruko ce ti uzvratiti." Svaki savet zlata je vredan. 'Aj'e da ga zapamtimo. Pa primenimo...

***

- Ne... ono "najbolje ti godine"...
- Uffff ***** moje!
- 'Ajde, idi, 'ajde, molim te...

,, ... tebi trebam ja vrela kao jug!!!
 Da te ugrejem!!!
Da te nasmejem, da ti budem, da ti budem... "

P. S.: Nisam mogla odoleti. O:-)