Kad te samaraju oni koje volis, Bog ti posalje andjela da te miluje

To je bila nasa lozinka. Za hitnocu! Onu najsladju i najnezniju.
Znao je celu pricu iza te jedne recenice. Cak nisam morala nista vise da mu pricam, nazalost, na moju i njegovo iznenadjenje bili smo zivi svedoci ljudske... da kazem nadmoci ili nemoci?

No, bilo pa proslo, ne ponovilo se. Nikome, nigde.

U pocetku sam znala kada se lozinka upotrebljava. Da ne kazem kada nastupa. Kao zvonce ono staro da je neko uzeo i nezno pozvonio...
Oh, trci odmah do ogledala!
Sve je na svom mestu, jao... jesam li dovoljno radosna, vesela, cvetna???
Iiiiih sunce je skroz zaslo, pogledaj, moj najlepsi prizor sa terase nastupa!!!

Pale se svetla moga grada!!!
Pogled je fantastican!
Ovo samo jedno znaci! Sad ce, sad ce...

Cekaj jos malo... Joj, daj bre Tijana srcka ce te strefiti...
Ma ne radim nista da se relaksiram, prosto ne stizem od sebe same, ja sam se zakucala za okno, samo cekam jos jedna svetla... Crni panter u mrkloj noci... Blistavi sjaj ociju mu odlicno prepoznajem.
Uf lazem! Jedina relaksacija mi je da prodjem prstima kroz kosu, time je malo i merkam, je li mi je narasla dovoljno, da li mi prelazi pola ledja...

On se ne seca da sam imala kratku kosu. Pa rekoh gde si bio, gde su ti oci bile? Naravno, napad je stari recept za odbranu pa sledi ta cuvena kontra: Sta gde sam ja bio, bilo je bitnije da su tvoje oci bile uprte ka meni tada!
Ma nemoj!
Bas sam te tad gledala! Imala sam ortake, nisu me momci onda interesovali.

Tico, nemoj da lazes...
Bolje cuti, da te ne podsecam na pricu i fotografije o crvenom sortsu.

Smeh na siroko, zadovoljstvo sto oboje izlazimo kao pobednici sa verbalnog megdana.
I odlazak duboko u noc.

Ne znam za vas ali mene tako noc, zvezde, mesec inspirisu, pogotovo ta tisina, mistika, vestacka svetla gradske rasvete i automobila... a u zatvorenom prostoru naizmenicno paljenje svetla i mirisne svece... Uvek imam osecaj kao da pocinje neka divna romanticna bajka o balu na kom ce se sresti princ i princeza koji ce se odmah prepoznati i zavoleti ludo!

Volela sam to sve, volim jos i uvek, volecu zauvek.
Pogotovo andjele. Pogotovo Andjela.
Ne znam... meni je sve pruzio. Stitio me je, ulivao hrabrosti da se dignem sa dna, davao mi vremena da polako podignem glavu, pa jedno rame pa drugo, pa zatim i ceo trup... bio je uz mene, time sam blagoslovena. Zaista. Prepoznala sam ga. Volela sam ga. Retko ko to spozna. Mozda mnogi odmahnu "ma bas oni postoje".
Postoje. I te kako postoje.
Samo zavisi ko sta ocekuje, u kom obliku.
Meni je Bog, Zivot, Sudbina dala u onom najboljem. Zbog kog sam mirno isla u carstvo snova i ujutru ustajala jos hitrija, da nacinim neke male radosti.
Onako za srecu. Da (nam) dan lepo pocne.

Ne znam... mozda #jedvacekam da sutrasnji dan osvane.
Za neku novu radost.
Ja sam spremna.
A vi? ;-)