Isidorin molitvenik feat. Dusankin molitvenik

Spremaj, spremaj, samo mala moja spremaj...
Tako bi se mogli neki dani opisati.

Uvek su imali izgovore zasto mi nisu davali krpu u ruke. Ili je bilo da sam mala, ili naradices se u zivotu, kad sam porasla 'aj'e ti si smotana(ma od kud znas?!) daj ja cu caskom...
Posle kad sam zaista odrasla, dok nema mojih kod kuce, ja sam vracala sve stvari 'na mesto' odnosno tamo gde su nekada, po mom secanju stajale, cirka pre 10-15 godina.

A moja sirota baba... ode na par dana u Bosnu, ja joj pola stvari pobacam, pola razmestim po svom nahodjenju. Svaki put se sirota isplace kad vidi sta sam uradila.
,,Pa zasto?!" , svi smo se posle ubijali od price da je to po feng suiju, za dobar protok energije, da "imas" vise para...
,,Pa vi niste normalni, vi ste posandrcali!"

I sad... opet spremam, ali ovaj put, onako stvarno... od poda do plafona, od tavana do podruma.
Ali sad jeste ono "nazalost, nema vise ko da me grdi"...

Spremam tako i puf... ispade mi iz fioke mala svescica... pise ,,Isidorin molitvenik".
Joj, baba... pa je li ovo kupila po imenu neke bratove devojke? Oh wait...
Boze, sto sam neobrazovana!
Pa to je molitvenik Isidore Sekulic!!!
Jao pa nisam znala!!!
Koja cast!!!
Zar moja Duki to da kupi a da mi nista ne kaze?!
Jao, Gospode kako sam se obradovala!!!

Brzo trazim po internetu informacije o tome, kaze da je zaista Isidora imala svoj sopstveni mali molitvenik, za svoju dusu namenjen a ne za publikaciju. Ali eto, posle toliko decenija, izdavaci misle da ne cine nikakvo svetogrdje njenim stampanjem.
Jao, kako je lepo napisano... tako pitko i kratko, bas se oseti da je iz njene duse izaslo cisto kao potok...

Oh another wait... izaslo je jos nesto iz molitvenika... pokidan papiric... o blagi Boze!!! Pa od kud joj ovo?!?!?!

Na papiricu njegov broj!
Broj "njene bebice"!
Pa ni ja mu nisam znala ovaj broj, od kud njoj... U tom trenu pogled mi pada na datum stampe i izdanja, pise Vaskrs 2017.

Kad sad stvarno nisam pala u nesvest!!!
O Gospode Boze!
Bas na nas Vaskrs. <3 <3 <3
Pa zato... o Boze, koliko mi secanja navire, koliko recenica, zakljucaka, joj pa sama sam u ovoj mrkloj noci, daj da se priberem, ko ce me podici sa poda ako padnem?!

Boze koliko srece... i tuge, i radosti i zalosti i spokoja i opet secanja na njen caroban osmeh, i njene divne oci koje su se ceo zivot smejale. Sa koliko srece je sirota bila nagradjena ovoga proleca, da, Vaskrsa 2017te...

Uvek je govorila: ,,E da mi je tebe videti srecnu pa da umrem!", ah... tako i bi.

Sirotica moja, tako je sa nama uzivala tri meseca pred odlazak... tamo...
Uvek sam se mislila da smo se ispricale, da sve znam, a vidi sad ove detalje tj. sitnice koja pronalazim...

Nikada me nije ogranicavala i vukla nazad. Uvek ali uvek me je gurala napred. Bila je presrecna sto mi ga je Bog poslao bas na mamin rodjendan, njoj je to bio znak sa Neba. Umela je samo kratko da proveri da li sam dobro i sa kim sam. Mada je ubrzo promenila redosled pitanja kad se cujemo: ,,Jesi li sa njim? A dobro onda...mogu na spavanje..."

Volela ga je, volela do besvesti. Mogla bih zasebno knjigu da napisem o njenim recenicama, tugi, sreci i sjaju u ocima.
Ponekada bih je zadirkivala da joj necu ja vise biti mezimica, znaaaa se, vrlo dobro se zna ko zauzima od sad moje mesto. :D

,,Pa naravno! Od sada znaj jedno - ti ces za sve biti kriva, on je dobar, on ne moze lose da postupa."
Ma da, ne moze lose da postupa jer si uvek volela vise decake od nas curica!
Nemoj tako Tico, znas...
Znam, baba... oprosti, nisam htela...
Ma ti mozes sve... ali sam onako razmisljala...
Sta baba?
Bog mi uzeo jedno dete, sad mi salje ono moje drugo... zar nije to lepo? Zar nije to uteha?
Jeste, baba moja, jeste... samo nek si ti srecna, napokon... ej Duki, palim...
Gde ces?
Pa idem(o) na proslavu veceras.
Aaaa... najlepsa tamo da budes! Ujutru u selu svi to da mi kazu! Eeeee i nemoj slucajno u javnosti da se do'vatite!
Dobro, baba, znam(o) da nemamo taj blagoslov. O:-) O:-) O:-)

Prosli put sam joj prepricala koliko se neki trenuci ne mogu ni isplanirati ni iscenirati ni iseci ni izbrisati. Samo se smejes i uzivas.
Prosto sam uzivala u njegovim rukama i njegovoj snazi kad me uhvati za stuk, podigne i poljubi u stomak.
,,Ah a ti sva naivna, bas nisi to htela..."
Hahahahaha...
,, ...tako sam i ja sa mojim Radom... uzivajte deco, uzivajte..."

****

- I jesi, bila si najlepsa. Svi smo te gledali. Nisi morala ni da igras. Bas si bila zapazena. Je li cula Dusanka za to?

Nisam ja bila najlepsa... toliko curica, mladjih i sladjih je bilo, meni je bilo bitno da sam mojima zenica u oku.

- O da, nije se moglo sa tobom progovoriti kolika si mezimica... svih... pa da li je moguce?
- E za to je Duki moja cula... i rasplakala se... i ja, kad mi je rekla sta je ucinila pre proslave... zato su mi ljudi toliko prilazili... "stitila me je" do poslednje srzi...
- O...
- Ej da... to sto nisi mogao da mi pridjes, je bilo po blagoslovu.
- Kakvom?
- Pa onom... da ne smemo pred narodom. O:-) :D
Hahahahahahahaha nasa Dusanka...

Nije to samo blagoslov, njen... to je bilo nesto jace... to je mozda bila snazna molitva iz Isidorinog molitvenika... to je bilo mozda po milosti sv. Vasilija Ostroskog... ne znam, ne znamo, ali smo bili pristojni. Da se nama ponosi ona koja nas je ludo volela i koja nas je blagosiljala. I sa zemlje i sa neba.

Mojoj Duki... :* :* :*