Cuveni inbox, ма бре сандуче наше
Хахахаха генијално ми је како сам покренула лавину интересовања!
Ово је невероватно колико ми је пуно сандуче, телефон самo пишти, ено ми га опет на пуњачу!
хахахахаха
,,Е развалила си га!!!"
,,Свака част, е нека износиш све на видело!"
,,Чекај мацо, па то није онај... ко је бре Анђео?!"
,, Је*eш им ****!"
,,Еј ја сам се најежила... ни не смем да те питам у оно шта сумњам да је у позадини..."
,,Дај још, то се бебо тражи!"
,,Чекај, шта се десило да сад наједном толико пишеш?"
Ништа ме не питајте. Ово ми је једноставно издувни вентил од свега и од свих (има један дан да прекопирам све коменатаре, критике и похвале, заиста, али заиста сте ми улепшали дан. Хвала вам од свег срца!).
Да, добро су неки приметили ово ништа није посвећено фолирантима или онима који су се понашали као према трофеју који гурнеш у стаклену витрину па се дичиш њиме. С времена на време пребришу прашину са њега. Обично пред празнике. Трофеј се сироти накашље некада од толике прашине, али џаба... он се сматра неживим бићем, док је његовог сјај - добар им је.
Али китити се туђим перјем да не кажем сјајем је мало више него незахвално.
Дегутантно. Но, то је њихов начин удисаја и издисаја...
Као што сам рекла, у претходним постовима, поновићу и овде, заиста, не да сам нешто посебно спремна да разобличим наивне, добре фаце, које воде баш "тежак" живот - не, нисам ни на шта спремна, само сам једна обична девојка која другачије не уме да збаци терет са својих леђа. Нећу да кажем љагу, али ми је заиста непријатно колико ме људи везују за група неких "добрица".
Свако има свој живот, ја се ни у чији нисам мешала, никога нисам хтела ни да својатам, нити да помпезно показујем и само показујем (дакле, ништа после да не буде од емоција, традиције, обичаја, само пука представа за широке народне масе). Мени такви људи не требају. Не требају ми ни у кафе причама да сам имала било какве везе са њима.
Зато ћу прибећи само ономе што најбоље умем, а то је да све изнесем кроз куцану реч.
Доста је било свега.
,,Доста." сам рекла још по Никољдану 2016те. И избацила ствари.
Ту сам ставила тачку.
Управо оно што сам изнела у тексту ,,Истина... " ми је допринело да некако с овог пролећа доживим бајку. Валда Бог све види, валда нисам баш толико била пристрасна када сам говорила "које сам гадости преживела са дотичном шаком људи", па ме је наградио и више него што ми је било потребно.
Жао ми је једино што је злурадник ох да... мислим, добрица, причао да сви све знају да нема потреба да скривам своју овогодишњу срећу.
Једино се слажем са тим делом да нема шта да кријем, и нисам крила и нисмо крили. Само што затровани мозгови не схватају да се срећа не дели одмах јавно на извол'те к'о на тацни...
У срећи се ужива... упија... рони у њој... пливаш... враћаш се у ту дубину, удахнеш опет мало кисеоника па се опет њој враћаш... уживаш... једноставно.
После, ако имаш и мало дара за неку грану уметности, ту срећу на свој начин почнеш да делиш са другима. То је дупла срећа. Јер као што кажу, заљуби се у уметника, или још боље уметник у тебе, јер ћеш у његовим делима вечно да останеш жив(а).
Да, сад ми је дошао неки окидач да већ данима исписујем писма, дневнике, блогове, имејлове. Не престајем, Богу хвала. Не знам шта се десило, можда зато што сам остала без оних мојих женски с којима сам свако вече трачарила по сат времена на телефон. Не знам заиста... изгледа се неке коцкице морају баш на овакав начин сложити да би из мене изашла та моја чувена лењост...
Хахахаха куцам блог, опет видим обавештења у сандучету и на мејлу, хахахахаххаха па ово је невероватно!!!
Опрости те ми, људи, одох да одговорам, ово је пресимпатично шта ми се дешава!
хахахаха која је ово лавина покренута!
И то она добра лавина, апсолутно позитивна. <3
Волем вас бре све!!! <3
П.С.: А то, да сви све знају и како ме није срамота, има поооосебно да разобличим. За сада ћу кратак наговештај да дам - кад нису моје другарице из детињства знале, значи да већина није ништа ни знала. Еее зато сам још више вољна да све подробно изнесем на видело. Доста је било блаћења свега лепог што ми се дешава са тим сељачким "како те није срамота"...
Кога? Чега? Шта? Ја никоме нисам убила љубав. Ја никога нисам завлачила. Ја нисам варала. Крај сваке дискусије. #ZaSada
Ово је невероватно колико ми је пуно сандуче, телефон самo пишти, ено ми га опет на пуњачу!
хахахахаха
,,Е развалила си га!!!"
,,Свака част, е нека износиш све на видело!"
,,Чекај мацо, па то није онај... ко је бре Анђео?!"
,, Је*eш им ****!"
,,Еј ја сам се најежила... ни не смем да те питам у оно шта сумњам да је у позадини..."
,,Дај још, то се бебо тражи!"
,,Чекај, шта се десило да сад наједном толико пишеш?"
Ништа ме не питајте. Ово ми је једноставно издувни вентил од свега и од свих (има један дан да прекопирам све коменатаре, критике и похвале, заиста, али заиста сте ми улепшали дан. Хвала вам од свег срца!).
Да, добро су неки приметили ово ништа није посвећено фолирантима или онима који су се понашали као према трофеју који гурнеш у стаклену витрину па се дичиш њиме. С времена на време пребришу прашину са њега. Обично пред празнике. Трофеј се сироти накашље некада од толике прашине, али џаба... он се сматра неживим бићем, док је његовог сјај - добар им је.
Али китити се туђим перјем да не кажем сјајем је мало више него незахвално.
Дегутантно. Но, то је њихов начин удисаја и издисаја...
Као што сам рекла, у претходним постовима, поновићу и овде, заиста, не да сам нешто посебно спремна да разобличим наивне, добре фаце, које воде баш "тежак" живот - не, нисам ни на шта спремна, само сам једна обична девојка која другачије не уме да збаци терет са својих леђа. Нећу да кажем љагу, али ми је заиста непријатно колико ме људи везују за група неких "добрица".
Свако има свој живот, ја се ни у чији нисам мешала, никога нисам хтела ни да својатам, нити да помпезно показујем и само показујем (дакле, ништа после да не буде од емоција, традиције, обичаја, само пука представа за широке народне масе). Мени такви људи не требају. Не требају ми ни у кафе причама да сам имала било какве везе са њима.
Зато ћу прибећи само ономе што најбоље умем, а то је да све изнесем кроз куцану реч.
Доста је било свега.
,,Доста." сам рекла још по Никољдану 2016те. И избацила ствари.
Ту сам ставила тачку.
Управо оно што сам изнела у тексту ,,Истина... " ми је допринело да некако с овог пролећа доживим бајку. Валда Бог све види, валда нисам баш толико била пристрасна када сам говорила "које сам гадости преживела са дотичном шаком људи", па ме је наградио и више него што ми је било потребно.
Жао ми је једино што је злурадник ох да... мислим, добрица, причао да сви све знају да нема потреба да скривам своју овогодишњу срећу.
Једино се слажем са тим делом да нема шта да кријем, и нисам крила и нисмо крили. Само што затровани мозгови не схватају да се срећа не дели одмах јавно на извол'те к'о на тацни...
У срећи се ужива... упија... рони у њој... пливаш... враћаш се у ту дубину, удахнеш опет мало кисеоника па се опет њој враћаш... уживаш... једноставно.
После, ако имаш и мало дара за неку грану уметности, ту срећу на свој начин почнеш да делиш са другима. То је дупла срећа. Јер као што кажу, заљуби се у уметника, или још боље уметник у тебе, јер ћеш у његовим делима вечно да останеш жив(а).
Да, сад ми је дошао неки окидач да већ данима исписујем писма, дневнике, блогове, имејлове. Не престајем, Богу хвала. Не знам шта се десило, можда зато што сам остала без оних мојих женски с којима сам свако вече трачарила по сат времена на телефон. Не знам заиста... изгледа се неке коцкице морају баш на овакав начин сложити да би из мене изашла та моја чувена лењост...
Хахахаха куцам блог, опет видим обавештења у сандучету и на мејлу, хахахахаххаха па ово је невероватно!!!
Опрости те ми, људи, одох да одговорам, ово је пресимпатично шта ми се дешава!
хахахаха која је ово лавина покренута!
И то она добра лавина, апсолутно позитивна. <3
Волем вас бре све!!! <3
П.С.: А то, да сви све знају и како ме није срамота, има поооосебно да разобличим. За сада ћу кратак наговештај да дам - кад нису моје другарице из детињства знале, значи да већина није ништа ни знала. Еее зато сам још више вољна да све подробно изнесем на видело. Доста је било блаћења свега лепог што ми се дешава са тим сељачким "како те није срамота"...
Кога? Чега? Шта? Ја никоме нисам убила љубав. Ја никога нисам завлачила. Ја нисам варала. Крај сваке дискусије. #ZaSada
Коментари
Постави коментар