Како провалиш ко је какав? -Ма живи свој животић...

- Како провилиш ко је какав? Ја то не умем.

- Дошло ми на једном тако, чим угледам слику знам...

Лажем.

Немам појма како ми се то десило. Родио се у мени скенер. Није то нека мистика фантастична, фантacтичније је да сам почела себи да на глас изговарам ко је какав, кога да се пазим, с ким да се дружим а ко да продужи.

Мада за све у животу је битај онај неки 'узвишени' моменат.

Сећам се да сам била дете по пе есу, и за 19ти рођендан добијем такву вансеријску поруку тј. честитку, да је то било напрасно колико је у мени пукло нешто, да не кажем, зидови стеге око мене су се срушили. После ме је професорица српског језика и књижевности питала, шта се то десило одједном са мном да сам почела да пишем као одрасла а не као ђак. Рекох, немам појма, заиста не знам. Нисам ништа крила од ње, јако смо се волеле, али тада ми је још био 'завезан' језик. Требало је још много тога да прође да себи признам те неке моменте.

Можда сам се са сличним и ове године сусрела. Видела сам и чула како други умеју на основу фотографије да "скенирају" дотичну особу а да им претходно ништа нисте рекли, нити пружили икакав досије.

Занимљаиво је заиста.

За сада, са тим обликом интуиције нисам погрешила.

Грешила сам често, кад не признам себи ко је какав па иако ме уздрма 6. чуло, а ја и даље идем ка томе... После ми ђаво крив!

Авај!

Ох да, погрешим... Поготово кад ме неко убеђује у своју љубав (да је љубав заиста у питању онда нема места убеђивању, да смо ту начисто). 'Ајде била је у питању особа која је заиста добра према мојим другарима, 'ајде контам одмах и да имају иста интересовања, могу да наслутим и које су им заједничке теме. О.к. фино друштванце, зашто да не да се дружимо? Једно је дружење а сасвим друго оно нешто мало више... Ако ти неко пружи већ шансу да му покажеш ту своју љубав, не можеш толико киксева да начиниш за недељу дана... Не можеш, не можеш брате мили... Видите, о томе причам "о убеђивању"... А кад дате таквој особи простор и време (ово је релативно кратак период, али ко има 4оро очију отворене, скратиће и ту целу седмицу бар до среде поподне) не може да све то прокоцка... Мислим да данас ни код балавица не пролази та врста коцкања, него седаш на воз и одлазиш. Адиос.

Нико није непогрешив. Изгледа је свако млад за работу звану процена. Ах само кад се сетим једног лика из моје породице, да га не назовем баш поглавицом, али који је рекао "ма милион посто не грешим да те неће преварити". Ах... Тако сам се слатко насмејала. 

Шта кога ја има после да убеђујем... шта је заиста било на крају...

Живи свој живот, воли га и штити највише што можеш. 

Себи си битна (битан).

Или што би Французи рекли:

,,Хвали Господа изнад свега, пиј добро вино а свет пусти нека буде свет."

А 6. чуло ће само да проради...