Молим за реч (најбољи рад у VI средњем, 2006)

Неправда увек боли. Да би исправили ту неправду, ту грешку, морамо се борити за наше мишљење, нашу реч. Било кад и било где. Ако је то у оквиру наше породице, замолићу за реч од мојих родитеља, ако је то у друштву обратићу се њима. У оквиру мање друштвене заједнице решићу мањи проблем. Али за проблем већих размера и који је од јавног значаја молићу за реч у јавности. Јавност и мноштво људи може да помогне, чак да то и буде најмање – биће од великог значаја.

Овогодишњи избор за песму Евровизије је био неправедан. Нажалост, политика двеју држава у оквиру једне државне заједнице је утицала на песму, раздраганост и весеље народа који се налази под једним те истим небом. Песма је та која је оджала један мали народ јуначке крви на брдовитом Балкану, песма је јединствени начин да искажемо своју реч. Песма је та која треба да нас зближи, здружи и збратими. Са песмом смо преживели и најстрашније ратне периоде, једино нас је она одржала. А политика је борба за власт у којој се улази без и мало милости према другоме. Политика је разорила нашу земљу због туђих интереса себичних људи, а обичан народ који је до сад трпео сва понижења и психичка разарања себичних моћника, моли за реч, али нажалост, чује се али нико то не схвата. Правда је увек на страни истине, поштења и части. Истина се не може скрити, ако је лаж маска истине та маска ће кад тад спасти и нестати. Откриће се право лице, искрени ће бити задовољени, али ће са друге стране неке и заболети, јер истина боли зато се и прикрива. Суштина се очима не да сагледати. Искрени ће бити поштовани и уважавани, имаће част коју нико не може да им оспорава. Или чак да манипулише њима. Њихов глас ће се далеко чути, а њихова правда ће бити задовољена.

Политика светских моћника нам је дугих дванаест година оспоравала учешће на изборима песме Евровизије. Вратили смо се на “велика врата”. Песма је на крају тријумфовала, правда је била задовољена. Показали смо Европи и свету оно најквалитетније што Србија може да им понуди, показали смо им лепоту песме која је представљала историју , а самим тим је и она ушла у историју. Наши представници су освојили публику широког аудиторијума за три минута. Слобода је нешто што се показало као необјашњиво политици, никада политика неће бити тако моћна као слобода изражавања речи у песми. Колико се политичари показују моћнима, они уствари само покушавају да то буду, неки су покушали да политиком владају петсто година па нису успели. Они могу да буду фигуре неке државе, али никада неће имати слободу и моћ коју има народ. Можда и због тог разумевања не желе да дају право на реч, можда је и неки други разлог. Увек ће постојати разлог само да се одрже тамо где хоће. Народ је тај који треба да буде задовољан, како би цела нација била срећна.

Песма се компонује због народа, а он је једини меродаван жири. Њему не треба још неки члан жирија, јер је он потпуно самосталан. Оно што политика поквари, народ, сиротиња раја, тешком муком може да исправи “криву Дрину”...

Суботица, пролеће 2006.