-_-

Ne, ne razumem šta je to u ljudima.
Zašto toliko rovare?
Ni teoretski nije moguće da im se ništa ne dešava, pa da imaju tooooooliko slobodnog vremena, da sami sebi daju za pravo da ispruže jezičine kolika im je neiskorišćena volja.
Ali da me neko kometariše, i to direktno mojima, njima oči u oči??? A da pri tom, ja, u životu nisam videla ni čula za tu personu? A on sve zna o meni!
Brate, kako? 'Ajde, mi molim te, objasni!
Naravno, tema neobrazovane i krajnje nepismene osobe je bila moje obrazovanje (?!). Koji kompleks, koji paradoks! Osoba koja nije završila ni osnovnu školu je našla za shodno da komentariše koje studiranje. A legitimitet za temu je bila neka njegova rođaka, koja je posle mene upisala studije, eto imaju čak jednu uzdanicu u čitavoj familiji. To je u redu, toj devojci sve najbolje želim, nije ona sirota meni ništa skrivila ili na žao učinila. Ali ironično i podrugljivo mojima u lice da me komenatariše balvan?!

Mislim, kako ljudi ne shvataju dokle je granica dobrog ukusa.
Pogotovo osetljive teme. Tu tačno ne znaš ni kako da počneš, niti da razvijaš konverzaciju, a kamoli da daš zaključak. U ovom slučaju, zadaš udarac. Niski. Toliko niski, da i te kako je narušio naše odnose u kući.
Sa ovim kompleksom se borim 14 punih meseci. I evo, opet mi se tresu ruke.
Naravno, moji mi nikada ništa nisu verovali. Uvek su drugi u pravu.
Večito sam morala da im se pravdam. I dokazujem! Nikad im nisam bila po meri.
A baš bih volela da vidim, kad bih možda i ispunila sve njihove zamisli, da li bi i onda ovako pomno ćutali?

Uvek sam bila odlična učenica, trenirala, išla na takmičenja i dramsku sekciju i još slične vannastavne aktivnosti, uspešno prolazila prijemne ispite, vozački iz prve položila, glat. Ali prosto, tad sam bila srećna. Imala sam čvrstu i stabilnu porodicu. ,,Samo 1 osoba da ti veruje - uspećeš!", tako kažu... Susretala sam se sa tračevima, ali sam bila strašno samouverena, jer sam iza sebe imala savršenu porodicu. Niko nam ništa nije mogao. Do tad. 

Ali jedno je istina - sad i za navek nek se zna da sam JA još jedan studijski program završila pored onog za kog svi znaju. To je nešto što volim i ne pada mi na pamet da o tome pričam. To zadovoljstvo je samo moje.
Radost mi je toliko puta bila uništena, da prosto ne želim da rizikujem. U grob je nosim.
I još nešto - ne, ЈА nisam sedela samo nad knjigom.
Pokušavala sam svašta da radim. U čemu god da sam videla sebe.
A vi, kako 'te?!