С тобом цео живот рескирам

А ти си сам...
Напоменуо си ми то још кад икад. Има пет ако не и више година. На слави. Баш си изабрао тренутак. Валда тад треба о пријатним тема да ћаскамо, побогу пријатељима смо окружени.
И шта сад са тим? Ништа. Јер то сад је добило облик давно прошлог времена.

А шта ћемо са оволиком паузом и муком? Нисмо били у шуми па да смо се изгубили, већ смо обоје залуђеници савременим видовима комуникације. Нема оправдања.

Али ближи се битан датум. Одбројавам дане. Жеља ми их одбројава. Бојим се да ћу поклекнути пред њом јер ће до тад нарасти и ојачати. А ја, слаба, на тебе.

Ко зна да ли си ти икада, за све ово време, помислио на мене. А валда јеси, кад си толико година доста ствари чинио не би ли ми се приближио. Толику вештост и умеће после нисам видела. Твоји кораци су били савршено јасни само нама двома. Због тога смо могли без бојазни да се смејемо. А други ни наслутили нису.  Сем једног пара очију... Интелигентних очију. Мада ни то не могу сигурно да тврдим. Јесу те очи биле негде друге упрте, али кад спусте поглед на нас, помишљала сам да знају лозинку.

Било како било, но још те замишљам као од челика, обученог по последњој моди. Сваку крпицу си знао да изнесеш. Ниси џаба био глави фрајер у крају. Девојке су уздисале а момци гледали који ће ти се више додворити, не би ли постали пајташи. А били смо готивна екипа. Равне нам било није.

Да, то је све било, а шта је сад и шта ће бити... не смем да предпоставим. Бојим се да нећу имати контролу над ситуацијом. Изменила сам се. Ништа не препуштам случају. У чега год одлучим да се упустим, прво проверим да ли имам квалитетне узде и довољно снаге да истерам по своме. Што ће рећи, претворила см се у кукавицу. Цвикам од неуспеха. Доста ми их је...

Није да ни над тобом нисам имала контролу, али ако си ми дао простора радо сам манипулисала. Јер сам била срећнија кад ме изненадиш, а твоја машта је била непресушна. Боље си знао да прикријеш наше тренутке среће. А мени се баш са тим није ризиковало.

А сад питам, се питам.
Где си, шта радиш, како живиш?
Хоћу ли те пријатно изненадити ако ти се за који дан јавим на стари број?

По последњој информацији, у тоталном си расулу, мада не бих баш рекла.
А по другој причи, долазим до закључка да ти није лоше и да си послом у граду о ком смо сневали.

А ако ти се јавим... издржати нећу а да те не позовем на вечеру, да видиш какав сам боем постала. Као да си све време био уз мене и свему томе ме учио. Волела бих да прихватиш позив и да се сити испричамо за све ове године. А после... надам се да би бар остали у контакту.

Бојим се само једног. Сама се шетам градовима Старог континента. И заиста уживам у шетњама под тим светлима. А ти си за то време... био у рововима. Борио се за голи живот. Валда на страни правде.
Бојим се да смо изгубили тачке спајања. Можда нас још везује љубав према истим стварима, али ако почнемо детаљисати... Бојим се да ћу те опет изгубити, због некиx глупих речи, погледа, ставова. Као што је данас то постала епидемија. Губе се пријатељства, везе и љубавне и родбинске због супротних идеологија. А за идеале гину будале, што би рекао Бора Ђорђевић.
Ниси дуго уз мене. Доста тога се десило. Више се нпр. не радујем сватовима. Иако су они у Србији највеселији. И најбучнији. Ако сам и помислила некада на своје сватове, у моменту се изнервирам. Јер знам да би понека лудорија изостала. И то ме растужи.
Али се и даље радујем труби. Чак и више него што памтиш.

А били смо једно. Зато смо се и подржавали. И били тандем. Неуништиви. До једном. Док ниси осетио да се крећем у друштву љигаваца. Те сам јасно и гласно признала. Али они су ми требали као и ја њима - због трампе.
Џаба ове речи, сујета мушка је осетљива. Нису они никада били бољи од тебе. А и како би, ти си прошао сито и решето у животу, а они из удобних фотеља макли дупе нису. Волела сам те, баш зато што си био једноставан а посебан. При томе, они старе а не сазревају, а ти си вечити младић. Богу хвала, здравим животом живиш и прави си раритет по лепоти која не стари. Добро, можда се старост мало очешала о тебе, али то је минимум минимума. Ма ишли бисмо заједно на подмлађивање, у крајњем случају.
Увек си био леп, прелеп, можда због све присутне духовитости и шарма. И да хоћеш, не можеш да живиш од старе славе. Жива си легенда међу пријатељима, а међу непријатељима страх и трепет.

Нада остаје. Да опет са твојих усана чујем да сам царица и твоја цурица.
Освајам само ако ме држиш за руку. А тад сам и ја лепа, као ти.