Није опростио сузе нити ја њему дивље мирисе
Никада није хтео да ми "опрости" што сам га "нахватала" на сузе.
Па шта сам, јадница, могла кад их је он изазвао.
А он, сироти, баш био чврст у намери да све остане по старом, апсолутно непоколебљив до краја. Имун на жене 100%.
Е савршено ме је брига.
Први је започео.
Да није било те ноћи звезда и јагода у чоколади, ја не бих прихватила изазов. А зна се, изазов се прихвата само ако си сигуран у своју победу.
- Замисли (а тек ово замисли је било тако неплански и наивно, провидно до бола), коју сам песму нашла пре него што ћеш доћи? ,,Донеси дивље мирисе"! Сећаш ли је се?
- Уф! Предобра је!
Затим та наивна што се претходну ноћ зарекла да ће му узвратити на наивна питања о томе да ли има удвараче, мења нарав као камелеон боју, па тера пркос и инат.
- Ахам види се ко је непокорен остао.
- Ох а ти баш имун на жене! У п**** ******! Ниједном ниси дошао а да си рекао еј сам сам, немам ниједну, вегетирам до даљњег. Вечито новост ова, новост она... Боже, шта се ова моја главица наслушала твојих прича, а очи још то све гледале. И то годинама!:D
- Није тачно! Видиш да сам ти сад први пут дошао као слободан. О:-)
- Ваоооу сад на миру могу да умрем. :D
А пркосим му за 10ку.
Лако је добрици прскосити (оне друге кретене не желим овде да спомињем или тумачим).
Добричина, џин са нежном навари. Бар према мени.
Онда женско (не лако него) радо подивља па постане права ђаволица. Тако ми се некада чини да нико не верује више у ту причу "девојке су анђели а момци ђаволи".
А и мање је занимљиво.
Јадне девојке морају да чувају тај свој ореол од онаквих напасника, није то нимало захвална улога. И најмањи кикс, баца огромну љагу на њу.
Стварно та улога више није занимљива. Па 'ајд' сад каж'те...
Боље је обрнуто.
Кад си враголаста онда имаш прилику да без устручавања прикажеш своју праву природу а да не наиђеш на осуђивање. Само се слатко са тобом смеје, ужива, грли те, некад између загрљаја и пољупца дремнете на уском каучу... И не, ништа вам не смета. Ни не сетите се да вам нешто може засметати. Волите се што се толико волите.
Ђе ћеш веће среће?!
Не жуља те ни камичак у ципели ни мушица у оку ти не смета. Само желиш да се ваша блискост никада не прекине.
Стално сам имала инспирацију, а он сироти...
Смешка се, шта ће кад је видео колико сам и подетињила, радо испуњава моје жеље. А своје... е то је посебна прича! Ћути, ћути и само наједном да неки предлог а менииииии очи порасту колика сам и ја, од среће! Боже, како мало за њу треба! Како љубав уме да испирише обоје, да никада не буде досадно, него само да се радујемо и уживамо једно у другоме. Очигледно смо истога темперамента из супротних праваца.
Људи из мог окружења су одмах, али одмах приметили велику промену код мене.
Мало је рећи да сам летела, мало је рећи. Не мислим да вожњу ролерима, ма шта год да је требало, само дај, све ћу да ти одрадим.
О куповини да вам не причам... баш ретко кад пазарим нешто, ма и кад треба отићи у трговину ја преврћем очима. А сада... само вичем продавачицама у бутицима: пакујте ми, пакујте!
Нисам дала себи ни да пробам нешто, премијера могла бити само једна, а у кабини неће сигурно да буде. Свесно нисам хтела да се огледам у огледалу него... у његовом изразу лица. Па то је било непроценљиво! Још поготово кад га изненадим па ми каже: Вау! Имала сам сваки пут доживљај у себи као да ми је пантер рекао: мјау - са великим урликом у пространој тишини. После њега ништа се више није чуло. Ко је смео таквом краљу да се супротстави.
Једном сам са пријатељем причала, пита ме, па како бих сад себе описала, како видим себе.
Ох, рекох, има да ти запишем све на папир па ћу ти прочитати кад се видимо.
- Па што ми сада не кажеш?
- Веруј ми, подужи је списак.
Наравно, исписала сам и то два папирића, овоме пријатељу нисам ни однела нити прочитала оба, јер је он узео један. ,,Овај ћу ја да узмем... " и нежно га ставио у документа...
Нисам га ништа питала. Било ми је више него драго, више него пуно срце и душа због таквог геста. Ја као хипнотисана остала за столом са оловком у руци.
Узео је половину нечега мог. И припадало му је, са пуним правом. Он је главни кривац.
Доживотно осуђен на моју захвалност, под сјајем свих небеских тела.
Па шта сам, јадница, могла кад их је он изазвао.
А он, сироти, баш био чврст у намери да све остане по старом, апсолутно непоколебљив до краја. Имун на жене 100%.
Е савршено ме је брига.
Први је започео.
Да није било те ноћи звезда и јагода у чоколади, ја не бих прихватила изазов. А зна се, изазов се прихвата само ако си сигуран у своју победу.
- Замисли (а тек ово замисли је било тако неплански и наивно, провидно до бола), коју сам песму нашла пре него што ћеш доћи? ,,Донеси дивље мирисе"! Сећаш ли је се?
- Уф! Предобра је!
Затим та наивна што се претходну ноћ зарекла да ће му узвратити на наивна питања о томе да ли има удвараче, мења нарав као камелеон боју, па тера пркос и инат.
- Ахам види се ко је непокорен остао.
- Ох а ти баш имун на жене! У п**** ******! Ниједном ниси дошао а да си рекао еј сам сам, немам ниједну, вегетирам до даљњег. Вечито новост ова, новост она... Боже, шта се ова моја главица наслушала твојих прича, а очи још то све гледале. И то годинама!:D
- Није тачно! Видиш да сам ти сад први пут дошао као слободан. О:-)
- Ваоооу сад на миру могу да умрем. :D
А пркосим му за 10ку.
Лако је добрици прскосити (оне друге кретене не желим овде да спомињем или тумачим).
Добричина, џин са нежном навари. Бар према мени.
Онда женско (не лако него) радо подивља па постане права ђаволица. Тако ми се некада чини да нико не верује више у ту причу "девојке су анђели а момци ђаволи".
А и мање је занимљиво.
Јадне девојке морају да чувају тај свој ореол од онаквих напасника, није то нимало захвална улога. И најмањи кикс, баца огромну љагу на њу.
Стварно та улога више није занимљива. Па 'ајд' сад каж'те...
Боље је обрнуто.
Кад си враголаста онда имаш прилику да без устручавања прикажеш своју праву природу а да не наиђеш на осуђивање. Само се слатко са тобом смеје, ужива, грли те, некад између загрљаја и пољупца дремнете на уском каучу... И не, ништа вам не смета. Ни не сетите се да вам нешто може засметати. Волите се што се толико волите.
Ђе ћеш веће среће?!
Не жуља те ни камичак у ципели ни мушица у оку ти не смета. Само желиш да се ваша блискост никада не прекине.
Стално сам имала инспирацију, а он сироти...
Смешка се, шта ће кад је видео колико сам и подетињила, радо испуњава моје жеље. А своје... е то је посебна прича! Ћути, ћути и само наједном да неки предлог а менииииии очи порасту колика сам и ја, од среће! Боже, како мало за њу треба! Како љубав уме да испирише обоје, да никада не буде досадно, него само да се радујемо и уживамо једно у другоме. Очигледно смо истога темперамента из супротних праваца.
Људи из мог окружења су одмах, али одмах приметили велику промену код мене.
Мало је рећи да сам летела, мало је рећи. Не мислим да вожњу ролерима, ма шта год да је требало, само дај, све ћу да ти одрадим.
О куповини да вам не причам... баш ретко кад пазарим нешто, ма и кад треба отићи у трговину ја преврћем очима. А сада... само вичем продавачицама у бутицима: пакујте ми, пакујте!
Нисам дала себи ни да пробам нешто, премијера могла бити само једна, а у кабини неће сигурно да буде. Свесно нисам хтела да се огледам у огледалу него... у његовом изразу лица. Па то је било непроценљиво! Још поготово кад га изненадим па ми каже: Вау! Имала сам сваки пут доживљај у себи као да ми је пантер рекао: мјау - са великим урликом у пространој тишини. После њега ништа се више није чуло. Ко је смео таквом краљу да се супротстави.
Једном сам са пријатељем причала, пита ме, па како бих сад себе описала, како видим себе.
Ох, рекох, има да ти запишем све на папир па ћу ти прочитати кад се видимо.
- Па што ми сада не кажеш?
- Веруј ми, подужи је списак.
Наравно, исписала сам и то два папирића, овоме пријатељу нисам ни однела нити прочитала оба, јер је он узео један. ,,Овај ћу ја да узмем... " и нежно га ставио у документа...
Нисам га ништа питала. Било ми је више него драго, више него пуно срце и душа због таквог геста. Ја као хипнотисана остала за столом са оловком у руци.
Узео је половину нечега мог. И припадало му је, са пуним правом. Он је главни кривац.
Доживотно осуђен на моју захвалност, под сјајем свих небеских тела.
Коментари
Постави коментар