Мирис његов дозивам

Мени увек све тако кратко траје.
Онда се сећам слатко.
Ево, сада, лежим у кревету од ружа као онда када ме је назвао а још више пригрлила јорган па сва јаднa замишљам да се губим у његовом загрљају, грудима, мишићима, рукама, шакама. Ах, шта бих дала за такав призор! Много, много сам га заволела за ово кратко време! Валда сам предуго сама, чуј мене предуго - ма цео живот! А он се појавио, ето, тек тако... Појавио се као сасвим једноставан лик пун шмека. Не, нису ми битна велика опевања љубави, битан ми је он такав какав јесте! Савршени мушкарац! Зато и јесте мангуп, миљеник жена... Што би Стеван Сремац написао за Зону Замфирову - куд све гуске, ту и она. Не могу другачије, не могу! Више ме не вуче он к себи колико ове емоције што је изазвао.
 Колико бих да се мазим са њим... Како бих да му  лагано седнем у крило па да ми обгрли бокове, да му се намештам, премештам, прекрштам ноге, једну па другу, па да ме нагло узме у наручје и положи у овај кревет... где упорно лежим сама и записујем своје емоције и маштарије.
Мазила бих се и ваљала са њим, нежно љубила, једва дотичући уснама, као да додајемо једно
другом бадеме, како би још више изазвали жудњу, пожуду, да срећу у срцима још већу да изазовемо што смо напокон заједно, што више нема препрека или ако их има, да их заборавимо.
Молим те. Само да живимо бар на тренутак наше емоције. Ма нека ме и скида не марим више, колико горим и молим да ме неко воли. Била сам тврд орах, али попуштам, нећкам се, вагам много у последње време. Да ми каже, дакле не да ме пита, него кратко, јасно, одсечно саопшти: ,,Кренуо сам ка теби.", моментално бих откључала врата и истрчала на улицу, па макар га чекала у једном месту пар сати по овој киши. Кип Љубави има да будем у очима пролазника док ми се не појави. А после... тако бих га зграбиа, шчепала, обесила му се око врата, ма нека каже да сам паћеница, али ја без љубави више не могу. Осећам да је имам превише. Колико сам годинама била празна и исисана, толико је он брзином муње све те хангаре напунио нектарима. Сокова имам за до краја живота. На стомаку осећам линије од трбушњака, додуше благу упалу мишића која би била бразда његовим уснама, језику и пољупцима. И онако је рекао да му се свиђа мој стомак и плус још уз то - воли у томе да ужива.
Чекам. Као упакована бомбоница да је распакује.