Педагогија кик бокса #MillionDollarBaby

Која педагогија!

Каже ми тренер, зна он чија сам (мислио је на моју браћу који су репрезентативци у борилачким вештинама, "секјурити" итд.). Окрене се маси и гласно каже да сам од сада његова мезимица, а ја сва поносна као пауница.
Већ у 2. минуту добијем казну од 120 чучњева, наравно, то ништа није ваљало, па сам морала да поновим. А ја крушколике грађе, па да вам не предочавам, колике су то муке за моју врсту.

Али, не можеш врага истерати из мене!

Не знам како, али проради ми инат.

И радим све у 16!
Ем супер музика цепа са звучника - Фифти Сент ( без њега не могу, чак сам га слушала и у колима када сам полагала вожњу полигона, ја прва, и из прве, перфект!) ем моје целооооооооооо огледало у сали (где ћу више?).

Прилази ми тренер:

,,Чапманова, сад си девојка од милион долара!"

И кад сам,

ту,

опет,

пре показала понос и погрешила,

не знам,

али опет,

не за дуго,

потом сам добила за казну од 300 (словима: три стотине) трбушњака!

Да ли да се питам у чему је фора?

Но, настављам са џаком све што сам те вечери научила. Дакле, џак и ја 1 на 1.
И само од једном "пљас!", "пљас!" - осетим 2 шамара на оба образа.
Свето правило у (кик)боксу:
,,Не спуштај руке ни једног трена са аркада!"
То ме је тренер опалио, наравно, јер нисам поштовала ово правило.
 
Стварно се никада ван ринга нисам потукла, а опсујем баш кад ми дође. Но овај пут, сам тако сочно, по инерцији, махинално, инстиктивно (не заборавите моју хиперимпулсивност) изустила:

,, А матер ти *ебем!!!"

Није спортски али, шта ћу, језик у мене је мало дужи.
И наравно, наставили смо нас двоје спаринговање. И поново кроз осмех чујем:

,,Чапманова, опет си нам приказала лепе сцене из филма Девојка од милион долара."

Неке људе је просто немогуће не волети.