Все будет Таврида - конкурс је отворен!
'Ајде већ да почнем да пишем о Тавриди и осталим форумима младих људи на територији Руске Федерације на којима сам учествовала у протекле две године.
Пријаве су почеле већ 1. марта на сајту fadm.gov.ru и на сајту https://myrosmol.ru , а за Тавриду сам највише добила питања у приватним порукама. Хахахаха знам зашто вас је све привукла - зато што има онај прави младалачки бунтовнички дух - и нисте се преварили!!!
На Тавриду иду људи који су препуни ентузијазма, енергије и воље за животом!
(а заправо... било нас је свакаквих - без лажне скромности :) објаснићу...)
Да, тамо је сјајно, заиста, заиста вам треба пуно снаге све да издржите!
Устајање је бар у 06.30 ч., ако желите да трчите и јогу изводите онда устајете много раније јер ти тренинзи и тренери вас очекују тачно у 06.00 - сваког јутра.
Cећам се кроз маглу, дете сам била када је моја мајка, бивша гимнастичарка, једном прокоментарисала "Руси нису за шалу, они гимнастику раде свако јутро".
И верујте ми на реч, тако је!
Можда мало за не поверовати с обзиром на наше услове и околности у којима смо стасавали, али они су изузетно, изузетно вредни и тако је програм Тавриде конципиран. Спорт им је подједнако важан као и едукативни део. Буквално, али буквално колико смо времена проводили на предавањима и радионицама, исто толико смо имали времена за тренинге током целог дана.
По програму Тавриде је 30% предвиђено да буде позвано странаца. Лично, била сам прошле године позвана као представник Србије у тој 1 недељи ,,Експерименталне сцене" као блогер. Следећа недеља је била посвећена ,,Рок опери", Емир Кустурица је био један од учесника, извођача и предавача током 7 дана на Криму.
Поред мене је било колега из Бразила, Кине, Индије, Бангладеша, Естоније, Новорусије и Доњецка. Остали учесници су дошли из разних крајева Руске Федерације. Прво вече на званично отварање ,,Есперименталне сцене" понела сам ону моју чувену тробојку од 4,5 метра са којом сам отпутовала у Сочи 2017., кад наједном чујем српски језик - поздравио ме је брат Рус на течном српском језику кад је угледао српску заставу! Рекох, одакле си, каже он је из једног малог места у Сибиру. Ваоооо па од куд да тако знаш наш језик, каже просто заинтересовао га је још као дете па га је научио.
Оваквих или сличних добродошлица по целој Руској Федерацији где год да сам била сам мало па мало доживела, Богу хвала. Имам и анегдота мали милион, опет кажем Богу хвала, заиста су се увек према мени Руси односили дивно и са пуно пажње и љубави братске према малој сестри из Србије. То је неизмерна љубав коју обичан народ према нама осећа.
Сад ћу можда мало на прескоке да преносим утиске са Крима, али морам и ово да споменем - нисам стално носила тробојку, нисам физички могла и да сам хтела, најчешће сам тамо причала на енглеском због колега из целог света а предавања пратила на руском језику. Нисам нигде нарочито истицала да сам из Србије, била сам равноправни учесник са свима. Мислим да је то било претпоследње вече на Криму, пришли су ми неки Руси из Црноморске флоте са питањем јесте ли Ви та девојка из Србије, рекох јесам - ту је почело такво грљење, љубљење руку и образа, ајме мајко мила, ја нисам знала шта ме је снашло! Погубила сам се у тренутку али нисам се уплашила. Више се плашим овде у Србији кад хоће неко да ми приђе него кад сам у Русији. Било је ту наредних дана после завршетка Тавриде да су ме Кримљани исто тако срдачно грлили и љубили, бринули се за мене, јесам ли добро, како сам допутовала да ли ми нешто треба - е рекох куд сад на крају да постанем звезда овде, куд се раније нисам сетила шта би код њих могло да прође? Хахаха шалим се мало.
Многи су ми тако прилазили и говорили: наше срце куца за вас, ви сте наш братски народ, прошли сте горе него ми... Косово је заувек срце Србије! (и ту ми се редовно заплачу... кажем, ја се начисто погубим, рекох, Боже ме опрости, па нисам Косовка девојка, ја сам Бачванка, ми стварно нисмо прошли Голготу... ајме, који ме осећаји и туге и среће преплаве у секунди...)
Ајме... хеј бре па људи, обичан народ опет подвлачим, ово све зна! Џаба сва могућа спиновања са којима покушавају да нам исперу мозак! Хеј бре па ми се ненормално лепо волимо! Јб ти и дипломатију, није више потребна, ми знамо ко смо и у ком смеру треба да идемо!
Ух... елем, дај да се вратим у почетну фазу, ако ме понесе патриотизам и братство, одосмо у небеса са филозофијом. #НебескиДаБудемо
Дакле...
Аплицирате, мирно и сталожено. :D
Не значи да ћете проћи као ја. :D
Шалу на страну, заиста нема правила ни како ћете проћи ни где ћете успети да конкуришете нити како ћете тамо бити дочекани и примљени.
Гомила података се попуњава на тим приjaвама на горе поменутом сајту. То је сајт омладине Руске Федерације. Позивно писмо добијате или преко мејла или преко WhatsApp-a (Руси не користе Вибер или Facebook, уместо тога WhatsApp, Instagram, ВКонтакте или Телеграм). Од доласка на аеродром у место одржавања догађаја сви трошкови су трошкови организатора (смештај, храна, спортска гардероба a малтене сваки дан добијате неку ситницу као поклон, све зависи од организатора и спонзора) ово обично буде напоменуто у конкурсима или мејлу. На вама је да дођете до њих, да ли авионом, возом, бусом или сопственим превозом - небитно је. Ако још упаднете у неке омладинске програме суфинансирања трошкова пута, ви сте на коњу.
Као што је прошле године био програм Владе Руске Федерације ,,Нова генерација", ту су углавном колеге које су биле у Сочију 2017. конкурисале или ти чланови #FutureTeam (овај хаштаг можете да пратите на више друштвених мрежа а имамо и свој глобални сајт, на ком једне друге обавештавамо о новим састанцима широм света или неким стипендијама - дефинитивно ћу морати засебан блог да отворим о свему овоме, па да све потакно у ситна цревца објасним будућим нараштајима).
Данас је много лакше ако у последњој секунди морате у РФ а ограниченог сте буџета, постоје јефтини летови и за 80 евра. То је баш опција ако се не снађете за спонзорство а јааако вам је битно да одете због свог cv.
Конкретно ако идете на Крим из Србије једино али једино препоручљиво је да идете авионом - преко Москве. Заборавите преко Истанбула па ћете слетети у луку Xерсон (Украјина).
Значи то заборавите.
Моментално.
Копненим путем да сам ишла из Суботице, преко Румуније па уз обалу ушла у Украјину па тако ушла на Крим - коштало би ме 10-11.000 динара (мање од 100 евра), јер се неке деонице пута прелазе возом а неке бусом, нема директне линије. Авио карта овим или оним правцем је око 160 евра, са преседањем и урачунатом таксом за мањи кофер + лични (ручни) пртљаг. И то је цена карте била мислим... да ли 9 или чак можда 7 дана пред пут? Не могу да се сетим заиста... прошла година ми је била јако турбулентна са тим путовањима, не сећам се више финеса.
Елем да кажем зашто да не улазите на Крим преко Украјиние.
Ништа страшно за вас лично, неће вам нико наудити сем што ће вам острашћени Украјинци у Београду одмах без пардона рећи да хоћете тамо да одете да радите за руске интересе. Аман, болан, хоћу на омладински форум, заболе ме за твој рат и пушкарање да не кажем за профитирање на рачун сиротиње, ми смо то већ прошли...
Но...
Други и крупнији разлог зашто не ићи тим путем је, што морате 6 различитих докумената да набавите а сви су у вези са доказивањем да сте руског порекла са Крима - ето, само би са тим папирима без проблема тамо дошли. Иначе - ич.
Боље летите мало до Москве.
Одете првим јутарњим летом, два и по сата вожње, цео дан разгледате и лутате по једној предивној метрополи а увече хватате лет за Крим и тамо сте за два сата.
И мирна Бачка.
А тек да видите ту срдачност када се са нашим пасошем појавите на аеродрому у Симферопољу (Крим)... Буквално ми само нису прострели црвени тепих, понашали су се према мени као према ВИП госту, толика уважавања сам имала. Дивни али дивни су, заиста су јако питоми и мирни... Толику тишину од природе и код људи нисам одавно доживела. Тихи су, срдачни изузетно, љупки и благи. И јако су им лепе жене - има бринета, нису све плавуше! :)))
Храна је исто лагана, није строго приморска, по мени све је то мешавина разних народа - за мој стомак савршено, само да је што природније.
Ветар...
Ветрови дувају са свих страна и то константно. Мени се нпр. овај део Црног мора није свидео, због ветрова и таласа има јако пуно морске траве код обале. Баш, баш морате далеко да пливате да бисте дошли до чистије воде а море је констано узбуркано. И има пуно медуза! :))) Много, ма неупоредиво више ми се свидела обала Црног мора у Сочију... оно, оно се не може поредити, то је руски Сент Тропе.
Конкретно што се тиче Тавриде и тог кампа, све је смештено на обали, учесници су смештени у мале куће као викендице а предавања, радионице, позориште, биоскоп се одржава у монтажним шаторима - сјајно обезбеђени и заштићени ћете бити.
Без бриге.
Али одлазак на плажу ради сунчања или купања у мору је строго одређено само 2 пута дневно - свим учесницима. Велике али велике мере предострожности ту постоје, еее зато тако један велики пројекат савршено функционише. Да смо тамо сви као распуштена банда... вероватно би свега и свачега било а онда наредне године Влада РФ не би подржала поновно одржавање овог форума. И немојте се зезати са стварима које ћете понети, строге али строге контроле пролазите пар пута, све се контролише и скенерима и физичким претресањем ствари и вас.
Не знам зашто је толико појачана мера безбедности у целој Русији да ли због прошлогодишњег Светског првенства у фудбалу (када се и одржавала Таврида) или од терористичких напада или рата у Украјини... Али будите опрезни, немојте носити нешто због чега бисте могли да будете сумњиви или због чега би одмах могли да вас депортују.
Е да, имају дииииииван велики базен и предивну терасу на којој се можете сунчати. Ту смо чак последње вече имали избор за најлепшу маскирану девојку.
Пушачи - дозвољено им је да запале у одређеној сатници у току дана и на строго одређеном простору за њих, и ту нема дискусије са Русима. Тако се чува држава, природа, животиње па и људи.
Када сам примила позив да дођем, свима сам као папагај понављала да је у питању омладински скуп, младих из целог света окупљен око геополитичких тема. Тако је било претходних година, сећам се интервјуа неких омладинаца из Србије. Скроз сам била заборавила овогодишњу тему и радове (кратке есеје на задату тему у тренутку конкурисања) које смо слали...
И малтене сам тамо сконтала због чега сам била позвана - као блогерка која пише прозу!
Јаоооооо Тијана моооојааа!!!
Прошле године је овај форум трајао 2 пуна месеца, свака недеља је посебној грани уметности била посвећена. Конкретно, када сам била тамо, била је заступљена и глума (и на филму и на бини) и певање (чак и оперско) и поезија, писање романа или сценарија... Са правом је та претпоследња недеља названа ,, Експериментална сцена".
Било је ту доста уметника из Москве, из разних академија и позоришта су дошли, директори тих установа, филмски критичари... чак су ми понудили ако хоћу своје књижевно вече да ми направе у Москви, слободно да се јавим (ох, дајте људи, немојмо сад претеривати... волим ја вас све!).
На овако већим окупљањима омладине дођу увек звезде са њихове јавне сцене, било да су то водитељи, глумци или певачи. Последње вече смо као "њихови странци" били учесници у емисији талк шоу програма ,,Вече са Анатолијем". Певаче и певачице нисам запамтила, имате снимке на Јутјубу, па можете видети како смо се лудо сваке али буквално сваке вечери проводили на тим концерима од 500 људи у кампу. Углавном око 21 ч. почиње а у 23 ч. се завршава а онда...
Не, не...
Не иде се онда на спавање или циркање, блејање...
Идете са својом групом колега предвођени својим волонтером који је ваш домаћин све време, да заједно поделите утиске од тога дана. У питању су људи који јако добро говоре енглески и којима се у свако тренутку можете за било шта обратити. Не само да поделите утиске, него и ако вам треба нешто из продавнице, врло лако и брзо ће вам све набавити. Јер је са Тавриде немогуће од обавеза физички стићи негде да мрднете а једва ћете чекати кревет, лежаљку или песак да се спустите у хоризонталу.
Не заборавите спорт... и он доста исцрпи.
Можете тамо да тренирате било који спорт, али само у одређеним сатима паузе.
Ако сте гладни и поред 3 редовна оброка и слаткиша или грицкалица које добијете као десерт, имате дан ноћ на располагању бар у ком има ића и пића. Видела сам и да има неких ражњића са поврћем, али ја сам се увече радије опредељивала за блиииииињиииии - палачинке! Мислим да су биле са неким црвеним воћем (слагаћу којим... не могу да се сетим) и са слатким млеком. Рекох, молим?!
Јесам ли добро чула?
Да, јесам и добро чула и добро разумела и верујте ми - сааааавршена палачинкица буде! Као душа мекана и слатка! Заиста ти на палачинку намажу згуснуто млеко које је заслађено и не, оно се не отопи нити стопи са палачинком па да имате утисак да је једете празну - ма није ни чудо што су Руси велемајстори са палачинкама.
А вечери су биле чаробне на Криму. Биоскоп, представе, дружења на љуљашкама, играње друштевних игара, изнајмљивање књига у библиотеци под отвореним небом, концерти, ох дивно, дивно, дивно... Памтићу их по изузетно звезданим ноћима, последње вече су нас пустили после маскембала да без обавеза посматрамо кишу метеора босоноги на плажи - било је предивно...
Еееееееј да, маскембал!!!
Ох, умало да заборавим најсвечанији део Тавриде!!!
Јоооој па превише је детаља било кад је се овако добро сећам и после седам месеци... шта би било да сам одмах све преточила у виртуелну белешку.
Елем, последње вече је углавном у РФ увек исто - свечано и обавезно се плешу валцери. Руси су нееееееееевееееееероватно страсни у валцерима, ма то је нешто и више од страсти кад их видите а тек кад се нађете у њиховим рукама. Они су велики али велики занесењаци са музиком и добрим ритмом, велики али велики поштоваоци уметности... Нећете поверовати у то док не видите сопственим очима. И на другим форумима кад сам била, који немају везе са уметношћу као овај, су овако позитивно луди за свечаношћу и отменошћу. Има нешто у њима још од оне Царске Русије што радо тиња. Не дају да све оде у блато и да се у наредним годинама заборави.
Тема маскембала је била Венеција.
Мало смо сви били скептични како ће то бити кад оно... све је било врхунски!!!
Организатори су о час посла цео камп форум претворили у "Венецију" - остали смо затечени колико уметност не познаје границе! "Венеција" је оживела на пар сати на Криму. Од музике, приповедања, маски, хаљина, пајаца... једино нас нису потопили, срећа нигде није било поплаве, али је било импровизованих гондола и бакљи. Ах шта су ти професионални глумци и плесачи... учине да се осећаш као да си ушао у бајку од пре три века и да се заиста осећаш као најпожељнија девојка на балу.
Предивно, али предивно смо се осећали.
А да, ја сам глумила велику мачку - леопарда. :))) Окованог у злату. :)))
И сутрадан... још једном сви да се опростимо... дошао је лични саветник председника Путина за културу,
Владимир Толстој да нас све поздрави и
пожели срећан пут. Замолила сам свог аташеа да ме најави, јер сам хтела лично да га поздравим, девојка само што је рекла да је ту једна девојка из Србије, човек се у моменту тргао и заборавио 7-8 младих људи који су стајали пре мене ту око њега због неких питања. Без двојбе ми је пришао, упознали се, питао ме је: заиста сте дошли овде из Србије? Рекох да, није то ништа (а мислим се, боље да не знаш какве су биле све перипетије... О:-) ). После ми је рекао да је његов деда из Новог Бечеја дошао у Русију да живи, тако да он практично има наше корене. Ох, рекох, па ви сте близу мене, ја сам из Суботице (можда смо и неки рођаци по том деди, морам то да испитам :))) ).
Ми, учесници који смо део #FutureTeam из Сочија 2017 смо снимили и кратак видео снимак како смо увежбавали рецитовање на руском језику поводом Дана поезије.
Покушаћу овде још да наведем још неке детаље које сам пропустила да споменем а налазе ми се у бележници:
Која год да је тема код Руса увек морате да причате са њима о Достојевском, Мајаковском (у њега ce куну), Јесењину... Писца Толстоја мање спомињу али га не заборављају, вероватно због свога чувеног дела Ана Карењина, за који Руси сматрају да је више написан у западњачком стилу - по њима је немогуће да руска жена, па макар она била племкиња која живи раскалашним животом, напусти мужа и сопствено дете за рад страсти, још поврх тога свега не покаје се и не врати у дом, него се баци под воз. Мало се ту осети њихова повученост када су одређена дела у питању. Као и о Јесењиновој љубави према америчкој куртизани.
Али зато је широко поље за обрађивање дела и речи Достојевског - непресушна тема.
И ове године постоји недеља блогера за које се можете пријавити, рећи ћу вам само да се нећете покајати. Јако су добри и благонаклони, нема стреса и тензије, све је ствар креативности и воље. Понекад смо имали састанке и у пола два ноћу кад сви спавају а ми имамо инсирације да радимо на нашим идејама и пројектима. Све је веома флексибилно.
Лично не знам руски савршено а камоли да га причам, али разумем кад га слушам. Листам свеску, видим да сам много разумела, појмови попут антагонизма, кулминације, експозиције, епилог, синопсис су исти. Лако се можете снаћи ако одете са знањем 1 страног језика.
Теме предавања, дискусија и радионица су биле попут ,,Крим као место силе у руској култури" (ова тема је јако широка, о овоме ћу посебан текст да откуцам, било је и много учесника), мотивационо предавање 25годишње девојке која има 55.000 претплатника само на Јутјуб каналу који је посветила књигама (веровали или не, Руси "гутају" књиге, девојка је сасвим фина, културна и савремена, не кревељи се нити прави од себе дебила да би привлачила или скретала пажњу за рад што већег броја прегледа #Читалочка) - оно што ми је запало за ухо је што њихови блогери уопште не користе англицизме, апсолутно су верни и одани своме матерњем језику. Затим теме су биле ,,Како продати таленат а не продати себе" и много креативних сусрета са режисерима, пијанисти, композитори, писцима...
Да, чак смо једно вече имали посвећено космонаутима, Коља Тихонов је био наш гост пре свог одласка у галаксију. Али човек... добричина на ког нисам могла да останем имуна и ког ми је драго да сам могла данима да виђам изблиза је, чувена руска (или совјетска) легенда малих екрана Евгеније Петросин,
велики глумац и комичар. Обожавам га али обожавам. Пропуштала сам неке своје радионице на које сам раније била пријављена ако ће он одржати неко предавање или имати интеракцију са учесницима. Толико је мио и драг, лепо објашњава како се стаје пред публику, како се глуми, када се гледа у камеру и у коју, положај тела коју гримасу лица захтева и коју могућност имате да ли нешто озбиљно или комично да кажете... Све, али све сам могла да га разумем и забележим као да руским језиком баратам 100%.
Велике звезде су најприземније.
Зато смо га сви волели као свога деку.
Остаће ми заиста у прелепој успомени да сам имала ту част, у овом животу, да будем у његовој непосредној близини на једном тако важном месту за руски народ.
И рецимо - да је то у принципу то. О Тавриди и шта од ње да очекујете.
Кажем, веома много концентрације вам треба али вам се нуди и много забаве. Физички - све је издрживо, а поготово сви ти силни тренизи, најзабавнији је јутарњи део од 7 ч. сваког јутра - аеробик, хип хоп и зумба до 7.45 ч. уз популарне светске хитове. Онда имате времена до 8 ч. да се истуширате и одете на доручак.
Не морате бити велики познаваоци руске културе па да се на нешто овако пријавите, биће вам довољно да се приближите театру и да видите да се глумци немо покрећу на сцени а тамо беле шољице за чај - одмах ћете знати да је у питању извођење Чеховог дела.
Руси су дивни, мили, мирни и гостољубиви.
Сутрадан можда и мало више стидљиви, јер не знају да ли су јуче претерали са својом срдачношћу.
Загрлите их и са широким осмехом крените из Србије пут Русије.
Лепо се проведите.
Бар упола као ја! :)))
О-ла-ла Таааааааврииииидаааааааа! :))))
Пријаве су почеле већ 1. марта на сајту fadm.gov.ru и на сајту https://myrosmol.ru , а за Тавриду сам највише добила питања у приватним порукама. Хахахаха знам зашто вас је све привукла - зато што има онај прави младалачки бунтовнички дух - и нисте се преварили!!!
На Тавриду иду људи који су препуни ентузијазма, енергије и воље за животом!
(а заправо... било нас је свакаквих - без лажне скромности :) објаснићу...)
Да, тамо је сјајно, заиста, заиста вам треба пуно снаге све да издржите!
Устајање је бар у 06.30 ч., ако желите да трчите и јогу изводите онда устајете много раније јер ти тренинзи и тренери вас очекују тачно у 06.00 - сваког јутра.
Cећам се кроз маглу, дете сам била када је моја мајка, бивша гимнастичарка, једном прокоментарисала "Руси нису за шалу, они гимнастику раде свако јутро".
И верујте ми на реч, тако је!
Можда мало за не поверовати с обзиром на наше услове и околности у којима смо стасавали, али они су изузетно, изузетно вредни и тако је програм Тавриде конципиран. Спорт им је подједнако важан као и едукативни део. Буквално, али буквално колико смо времена проводили на предавањима и радионицама, исто толико смо имали времена за тренинге током целог дана.
По програму Тавриде је 30% предвиђено да буде позвано странаца. Лично, била сам прошле године позвана као представник Србије у тој 1 недељи ,,Експерименталне сцене" као блогер. Следећа недеља је била посвећена ,,Рок опери", Емир Кустурица је био један од учесника, извођача и предавача током 7 дана на Криму.
Поред мене је било колега из Бразила, Кине, Индије, Бангладеша, Естоније, Новорусије и Доњецка. Остали учесници су дошли из разних крајева Руске Федерације. Прво вече на званично отварање ,,Есперименталне сцене" понела сам ону моју чувену тробојку од 4,5 метра са којом сам отпутовала у Сочи 2017., кад наједном чујем српски језик - поздравио ме је брат Рус на течном српском језику кад је угледао српску заставу! Рекох, одакле си, каже он је из једног малог места у Сибиру. Ваоооо па од куд да тако знаш наш језик, каже просто заинтересовао га је још као дете па га је научио.
Оваквих или сличних добродошлица по целој Руској Федерацији где год да сам била сам мало па мало доживела, Богу хвала. Имам и анегдота мали милион, опет кажем Богу хвала, заиста су се увек према мени Руси односили дивно и са пуно пажње и љубави братске према малој сестри из Србије. То је неизмерна љубав коју обичан народ према нама осећа.
Сад ћу можда мало на прескоке да преносим утиске са Крима, али морам и ово да споменем - нисам стално носила тробојку, нисам физички могла и да сам хтела, најчешће сам тамо причала на енглеском због колега из целог света а предавања пратила на руском језику. Нисам нигде нарочито истицала да сам из Србије, била сам равноправни учесник са свима. Мислим да је то било претпоследње вече на Криму, пришли су ми неки Руси из Црноморске флоте са питањем јесте ли Ви та девојка из Србије, рекох јесам - ту је почело такво грљење, љубљење руку и образа, ајме мајко мила, ја нисам знала шта ме је снашло! Погубила сам се у тренутку али нисам се уплашила. Више се плашим овде у Србији кад хоће неко да ми приђе него кад сам у Русији. Било је ту наредних дана после завршетка Тавриде да су ме Кримљани исто тако срдачно грлили и љубили, бринули се за мене, јесам ли добро, како сам допутовала да ли ми нешто треба - е рекох куд сад на крају да постанем звезда овде, куд се раније нисам сетила шта би код њих могло да прође? Хахаха шалим се мало.
Многи су ми тако прилазили и говорили: наше срце куца за вас, ви сте наш братски народ, прошли сте горе него ми... Косово је заувек срце Србије! (и ту ми се редовно заплачу... кажем, ја се начисто погубим, рекох, Боже ме опрости, па нисам Косовка девојка, ја сам Бачванка, ми стварно нисмо прошли Голготу... ајме, који ме осећаји и туге и среће преплаве у секунди...)
Ајме... хеј бре па људи, обичан народ опет подвлачим, ово све зна! Џаба сва могућа спиновања са којима покушавају да нам исперу мозак! Хеј бре па ми се ненормално лепо волимо! Јб ти и дипломатију, није више потребна, ми знамо ко смо и у ком смеру треба да идемо!
Ух... елем, дај да се вратим у почетну фазу, ако ме понесе патриотизам и братство, одосмо у небеса са филозофијом. #НебескиДаБудемо
Дакле...
Аплицирате, мирно и сталожено. :D
Не значи да ћете проћи као ја. :D
Шалу на страну, заиста нема правила ни како ћете проћи ни где ћете успети да конкуришете нити како ћете тамо бити дочекани и примљени.
Гомила података се попуњава на тим приjaвама на горе поменутом сајту. То је сајт омладине Руске Федерације. Позивно писмо добијате или преко мејла или преко WhatsApp-a (Руси не користе Вибер или Facebook, уместо тога WhatsApp, Instagram, ВКонтакте или Телеграм). Од доласка на аеродром у место одржавања догађаја сви трошкови су трошкови организатора (смештај, храна, спортска гардероба a малтене сваки дан добијате неку ситницу као поклон, све зависи од организатора и спонзора) ово обично буде напоменуто у конкурсима или мејлу. На вама је да дођете до њих, да ли авионом, возом, бусом или сопственим превозом - небитно је. Ако још упаднете у неке омладинске програме суфинансирања трошкова пута, ви сте на коњу.
Као што је прошле године био програм Владе Руске Федерације ,,Нова генерација", ту су углавном колеге које су биле у Сочију 2017. конкурисале или ти чланови #FutureTeam (овај хаштаг можете да пратите на више друштвених мрежа а имамо и свој глобални сајт, на ком једне друге обавештавамо о новим састанцима широм света или неким стипендијама - дефинитивно ћу морати засебан блог да отворим о свему овоме, па да све потакно у ситна цревца објасним будућим нараштајима).
Конкретно ако идете на Крим из Србије једино али једино препоручљиво је да идете авионом - преко Москве. Заборавите преко Истанбула па ћете слетети у луку Xерсон (Украјина).
Значи то заборавите.
Моментално.
Копненим путем да сам ишла из Суботице, преко Румуније па уз обалу ушла у Украјину па тако ушла на Крим - коштало би ме 10-11.000 динара (мање од 100 евра), јер се неке деонице пута прелазе возом а неке бусом, нема директне линије. Авио карта овим или оним правцем је око 160 евра, са преседањем и урачунатом таксом за мањи кофер + лични (ручни) пртљаг. И то је цена карте била мислим... да ли 9 или чак можда 7 дана пред пут? Не могу да се сетим заиста... прошла година ми је била јако турбулентна са тим путовањима, не сећам се више финеса.
Елем да кажем зашто да не улазите на Крим преко Украјиние.
Ништа страшно за вас лично, неће вам нико наудити сем што ће вам острашћени Украјинци у Београду одмах без пардона рећи да хоћете тамо да одете да радите за руске интересе. Аман, болан, хоћу на омладински форум, заболе ме за твој рат и пушкарање да не кажем за профитирање на рачун сиротиње, ми смо то већ прошли...
Но...
Други и крупнији разлог зашто не ићи тим путем је, што морате 6 различитих докумената да набавите а сви су у вези са доказивањем да сте руског порекла са Крима - ето, само би са тим папирима без проблема тамо дошли. Иначе - ич.
Боље летите мало до Москве.
Одете првим јутарњим летом, два и по сата вожње, цео дан разгледате и лутате по једној предивној метрополи а увече хватате лет за Крим и тамо сте за два сата.
И мирна Бачка.
А тек да видите ту срдачност када се са нашим пасошем појавите на аеродрому у Симферопољу (Крим)... Буквално ми само нису прострели црвени тепих, понашали су се према мени као према ВИП госту, толика уважавања сам имала. Дивни али дивни су, заиста су јако питоми и мирни... Толику тишину од природе и код људи нисам одавно доживела. Тихи су, срдачни изузетно, љупки и благи. И јако су им лепе жене - има бринета, нису све плавуше! :)))
Храна је исто лагана, није строго приморска, по мени све је то мешавина разних народа - за мој стомак савршено, само да је што природније.
Ветар...
Ветрови дувају са свих страна и то константно. Мени се нпр. овај део Црног мора није свидео, због ветрова и таласа има јако пуно морске траве код обале. Баш, баш морате далеко да пливате да бисте дошли до чистије воде а море је констано узбуркано. И има пуно медуза! :))) Много, ма неупоредиво више ми се свидела обала Црног мора у Сочију... оно, оно се не може поредити, то је руски Сент Тропе.
Конкретно што се тиче Тавриде и тог кампа, све је смештено на обали, учесници су смештени у мале куће као викендице а предавања, радионице, позориште, биоскоп се одржава у монтажним шаторима - сјајно обезбеђени и заштићени ћете бити.
Без бриге.
Али одлазак на плажу ради сунчања или купања у мору је строго одређено само 2 пута дневно - свим учесницима. Велике али велике мере предострожности ту постоје, еее зато тако један велики пројекат савршено функционише. Да смо тамо сви као распуштена банда... вероватно би свега и свачега било а онда наредне године Влада РФ не би подржала поновно одржавање овог форума. И немојте се зезати са стварима које ћете понети, строге али строге контроле пролазите пар пута, све се контролише и скенерима и физичким претресањем ствари и вас.
Не знам зашто је толико појачана мера безбедности у целој Русији да ли због прошлогодишњег Светског првенства у фудбалу (када се и одржавала Таврида) или од терористичких напада или рата у Украјини... Али будите опрезни, немојте носити нешто због чега бисте могли да будете сумњиви или због чега би одмах могли да вас депортују.
Е да, имају дииииииван велики базен и предивну терасу на којој се можете сунчати. Ту смо чак последње вече имали избор за најлепшу маскирану девојку.
Пушачи - дозвољено им је да запале у одређеној сатници у току дана и на строго одређеном простору за њих, и ту нема дискусије са Русима. Тако се чува држава, природа, животиње па и људи.
Када сам примила позив да дођем, свима сам као папагај понављала да је у питању омладински скуп, младих из целог света окупљен око геополитичких тема. Тако је било претходних година, сећам се интервјуа неких омладинаца из Србије. Скроз сам била заборавила овогодишњу тему и радове (кратке есеје на задату тему у тренутку конкурисања) које смо слали...
И малтене сам тамо сконтала због чега сам била позвана - као блогерка која пише прозу!
Јаоооооо Тијана моооојааа!!!
Прошле године је овај форум трајао 2 пуна месеца, свака недеља је посебној грани уметности била посвећена. Конкретно, када сам била тамо, била је заступљена и глума (и на филму и на бини) и певање (чак и оперско) и поезија, писање романа или сценарија... Са правом је та претпоследња недеља названа ,, Експериментална сцена".
Било је ту доста уметника из Москве, из разних академија и позоришта су дошли, директори тих установа, филмски критичари... чак су ми понудили ако хоћу своје књижевно вече да ми направе у Москви, слободно да се јавим (ох, дајте људи, немојмо сад претеривати... волим ја вас све!).
На овако већим окупљањима омладине дођу увек звезде са њихове јавне сцене, било да су то водитељи, глумци или певачи. Последње вече смо као "њихови странци" били учесници у емисији талк шоу програма ,,Вече са Анатолијем". Певаче и певачице нисам запамтила, имате снимке на Јутјубу, па можете видети како смо се лудо сваке али буквално сваке вечери проводили на тим концерима од 500 људи у кампу. Углавном око 21 ч. почиње а у 23 ч. се завршава а онда...
Не, не...
Не иде се онда на спавање или циркање, блејање...
Идете са својом групом колега предвођени својим волонтером који је ваш домаћин све време, да заједно поделите утиске од тога дана. У питању су људи који јако добро говоре енглески и којима се у свако тренутку можете за било шта обратити. Не само да поделите утиске, него и ако вам треба нешто из продавнице, врло лако и брзо ће вам све набавити. Јер је са Тавриде немогуће од обавеза физички стићи негде да мрднете а једва ћете чекати кревет, лежаљку или песак да се спустите у хоризонталу.
Не заборавите спорт... и он доста исцрпи.
Можете тамо да тренирате било који спорт, али само у одређеним сатима паузе.
Ако сте гладни и поред 3 редовна оброка и слаткиша или грицкалица које добијете као десерт, имате дан ноћ на располагању бар у ком има ића и пића. Видела сам и да има неких ражњића са поврћем, али ја сам се увече радије опредељивала за блиииииињиииии - палачинке! Мислим да су биле са неким црвеним воћем (слагаћу којим... не могу да се сетим) и са слатким млеком. Рекох, молим?!
Јесам ли добро чула?
Да, јесам и добро чула и добро разумела и верујте ми - сааааавршена палачинкица буде! Као душа мекана и слатка! Заиста ти на палачинку намажу згуснуто млеко које је заслађено и не, оно се не отопи нити стопи са палачинком па да имате утисак да је једете празну - ма није ни чудо што су Руси велемајстори са палачинкама.
А вечери су биле чаробне на Криму. Биоскоп, представе, дружења на љуљашкама, играње друштевних игара, изнајмљивање књига у библиотеци под отвореним небом, концерти, ох дивно, дивно, дивно... Памтићу их по изузетно звезданим ноћима, последње вече су нас пустили после маскембала да без обавеза посматрамо кишу метеора босоноги на плажи - било је предивно...
Еееееееј да, маскембал!!!
Ох, умало да заборавим најсвечанији део Тавриде!!!
Јоооој па превише је детаља било кад је се овако добро сећам и после седам месеци... шта би било да сам одмах све преточила у виртуелну белешку.
Елем, последње вече је углавном у РФ увек исто - свечано и обавезно се плешу валцери. Руси су нееееееееевееееееероватно страсни у валцерима, ма то је нешто и више од страсти кад их видите а тек кад се нађете у њиховим рукама. Они су велики али велики занесењаци са музиком и добрим ритмом, велики али велики поштоваоци уметности... Нећете поверовати у то док не видите сопственим очима. И на другим форумима кад сам била, који немају везе са уметношћу као овај, су овако позитивно луди за свечаношћу и отменошћу. Има нешто у њима још од оне Царске Русије што радо тиња. Не дају да све оде у блато и да се у наредним годинама заборави.
Тема маскембала је била Венеција.
Мало смо сви били скептични како ће то бити кад оно... све је било врхунски!!!
Организатори су о час посла цео камп форум претворили у "Венецију" - остали смо затечени колико уметност не познаје границе! "Венеција" је оживела на пар сати на Криму. Од музике, приповедања, маски, хаљина, пајаца... једино нас нису потопили, срећа нигде није било поплаве, али је било импровизованих гондола и бакљи. Ах шта су ти професионални глумци и плесачи... учине да се осећаш као да си ушао у бајку од пре три века и да се заиста осећаш као најпожељнија девојка на балу.
Предивно, али предивно смо се осећали.
А да, ја сам глумила велику мачку - леопарда. :))) Окованог у злату. :)))
И сутрадан... још једном сви да се опростимо... дошао је лични саветник председника Путина за културу,
Ми, учесници који смо део #FutureTeam из Сочија 2017 смо снимили и кратак видео снимак како смо увежбавали рецитовање на руском језику поводом Дана поезије.
Покушаћу овде још да наведем још неке детаље које сам пропустила да споменем а налазе ми се у бележници:
Која год да је тема код Руса увек морате да причате са њима о Достојевском, Мајаковском (у њега ce куну), Јесењину... Писца Толстоја мање спомињу али га не заборављају, вероватно због свога чувеног дела Ана Карењина, за који Руси сматрају да је више написан у западњачком стилу - по њима је немогуће да руска жена, па макар она била племкиња која живи раскалашним животом, напусти мужа и сопствено дете за рад страсти, још поврх тога свега не покаје се и не врати у дом, него се баци под воз. Мало се ту осети њихова повученост када су одређена дела у питању. Као и о Јесењиновој љубави према америчкој куртизани.
Али зато је широко поље за обрађивање дела и речи Достојевског - непресушна тема.
И ове године постоји недеља блогера за које се можете пријавити, рећи ћу вам само да се нећете покајати. Јако су добри и благонаклони, нема стреса и тензије, све је ствар креативности и воље. Понекад смо имали састанке и у пола два ноћу кад сви спавају а ми имамо инсирације да радимо на нашим идејама и пројектима. Све је веома флексибилно.
Лично не знам руски савршено а камоли да га причам, али разумем кад га слушам. Листам свеску, видим да сам много разумела, појмови попут антагонизма, кулминације, експозиције, епилог, синопсис су исти. Лако се можете снаћи ако одете са знањем 1 страног језика.
Теме предавања, дискусија и радионица су биле попут ,,Крим као место силе у руској култури" (ова тема је јако широка, о овоме ћу посебан текст да откуцам, било је и много учесника), мотивационо предавање 25годишње девојке која има 55.000 претплатника само на Јутјуб каналу који је посветила књигама (веровали или не, Руси "гутају" књиге, девојка је сасвим фина, културна и савремена, не кревељи се нити прави од себе дебила да би привлачила или скретала пажњу за рад што већег броја прегледа #Читалочка) - оно што ми је запало за ухо је што њихови блогери уопште не користе англицизме, апсолутно су верни и одани своме матерњем језику. Затим теме су биле ,,Како продати таленат а не продати себе" и много креативних сусрета са режисерима, пијанисти, композитори, писцима...
Да, чак смо једно вече имали посвећено космонаутима, Коља Тихонов је био наш гост пре свог одласка у галаксију. Али човек... добричина на ког нисам могла да останем имуна и ког ми је драго да сам могла данима да виђам изблиза је, чувена руска (или совјетска) легенда малих екрана Евгеније Петросин,
Велике звезде су најприземније.
Зато смо га сви волели као свога деку.
Остаће ми заиста у прелепој успомени да сам имала ту част, у овом животу, да будем у његовој непосредној близини на једном тако важном месту за руски народ.
И рецимо - да је то у принципу то. О Тавриди и шта од ње да очекујете.
Кажем, веома много концентрације вам треба али вам се нуди и много забаве. Физички - све је издрживо, а поготово сви ти силни тренизи, најзабавнији је јутарњи део од 7 ч. сваког јутра - аеробик, хип хоп и зумба до 7.45 ч. уз популарне светске хитове. Онда имате времена до 8 ч. да се истуширате и одете на доручак.
Не морате бити велики познаваоци руске културе па да се на нешто овако пријавите, биће вам довољно да се приближите театру и да видите да се глумци немо покрећу на сцени а тамо беле шољице за чај - одмах ћете знати да је у питању извођење Чеховог дела.
Руси су дивни, мили, мирни и гостољубиви.
Сутрадан можда и мало више стидљиви, јер не знају да ли су јуче претерали са својом срдачношћу.
Загрлите их и са широким осмехом крените из Србије пут Русије.
Лепо се проведите.
Бар упола као ја! :)))
О-ла-ла Таааааааврииииидаааааааа! :))))
Коментари
Постави коментар