Aзурна обала (Ница)
Сећам се када сам први пут резервисала путовање у Ници да ми је агенција пар дана пред пут отказала летовање јер није било довољно пријављених. Реееекоооох МОЛИМ?!
А знам да сам као моји родитељи, пар месеци унапред одлучила и уплатила аванс. Некада су тако одговорне породице са децом радиле, одмах у фебруару када су промоције на Сајму туризма и попусти нa #firstMinut понуде, уплате летовање за јун-јул. А сада - ове новопечене родитеље боље да не коментаришем.
Ова моја агенција слови за најбољи избор међу младима. Уредно су ми вратили сав износ али ја се њима никада више нисам обратила за неки аранжман. Од тада, а прошло је бар 5 ако не и више година, путујем искључиво у својој - соло верзији.
Милина.
Јесте стрес док не одрадим све тачке са списка: превоз, смештај, храна, осигурање... чак гардероба ми није проблем, носим оно што затекнем у орману и по неколико књига које сам у међувремену купила.
Мој евентуално други начин одласка на одмор је преко популарних ваучера, попуста, #lastMinut понуда - у последњој секунди распродаје. Овакав начин куповине сам практиковала још у студенстким данима када сам била ограниченог буџета а хоћеш себи да приуштиш разне козметичке услуге у салонима лепоте или клиникама, а ту су били и тренинзи од месец дана итд. На свакакве начине смо се довијали да себи нешто ситно приуштили.
А брате, коначно и код нас нешто да заживи што је добро на Западу (а код њих то већ 30 година тако фунционише, ако не и више).
Када сам се нашла у необраном грожђу за отказано летовање, брже боље сам потражила на нету је ли сад у сред лета има нека слична понуда за Азурну обалу. Нађем... једва је нађем... термини и са почетак септембра су попуњени, евентуално друга недеља - може, резервиши и одлази мислима на азурно плаво небо и море!
Била сам смештена у мојој драгој малој али слаткој Ници, у Заливу Анђела. <333
Ах... романтике....
Стигла сам рано ујутру, баш када се сунце будило и цео залив и обалу обасјaвало. Температура је чак била нешто нижа него код нас, али је мени било чаробно лепо! Кристално чисто море, плаже чисте, али уске. Шљунковите, Богу хвала, само да се онај песак не лепи по мени а нити у пешкиру да га носим у собу. Преслатки су ми били призори на крајевима залива како се одсјај сунца игра са таласима који нежно ударају о гребен, заиста имате утисак да се играју Анђели (као позната књига наше списатељице ,,Игра анђела"). <333
Ница је чиста као град, говорим о половини града који се сматра старим делом, онај ново саграђени, иза главног магистралног пута нисам обилазила, тамо углавном живе новопридошли Французи (под којима подразумевам асимиловане људе, прихватили су француско држављанство и француску нацију као своју, нигде не спомињући нити истичући да су заправо Алжирци или из неке друге афричке земље, вероватно колоније). Саобраћај је густ али спор, нема дивљања иако се возе махом најновији модели из ауто салона. На сваком кораку имате ресторане па и на плажама. Искрено - знатно су скупље цене. А маркети нису баш на дохват руке, имате доста дуго да пешачите ка северној страни града.
Имају занимљиве паркове и фонтане,
игралишта за децу и одмаралишта за старије суграђане - свуда. Стари романтични тролејбус пролази, између две времешне катедрале, низ улицу се пружају шарене пиљарнице са кафићима. И све је савршено мирно и тихо а тако пуно живота.
Има доста готике и неокласицизма.
То можете да видите не само на културно верским објектима, већ и на многим задужбимана које су се буржуји, продавци дијаманата, колонисти и крунисане главе утркивале да подигну тик уз обалу што је више могуће. Највелелепније издање хотела није подигао ни француски краљ нити енглеска краљица, него румунски кнез - веровали или не, још увек је то стециште крем де ла крема, резиденција је данас претворена у најлуксузнији хотел.
Ницу као летовалиште нису препознали као бисер Французи, већ британска краљица Викторија. Волела је овде да долази из хладне Енглеске да греје кости, остаја би по 2-3 месеца сунчајући се на обали Азурнога мора. Захваљујући њој, трули богаташи тога времена су напрасно одлучили да је то рај и за њих. Остало је све историја...
Кан, Ница, Сент Тропе, Монако...
Кански фестивал филма, малтене преко целе године окупља љубитеље филма. Ница данас живи једино када им је Фестивал цвећа. Сент Тропе је синоним за европски Лос Анђелес. А Монако је посебна прича... њега су Грандималдијеви баш изградили и поставили темеље, а били обични гусари, разбојници. Никакво племство није било у питању.
Оно по чему сам поносна на своју Србију ма колико била јадна, бедна, понижена, унижена и у оковима, никада не заборављам да су њи свеци основали - а за данашњу беду нису нам криви на Турци, ни Аустроугари, ни Немци, ни Шиптари, ни Американци. Сами смо ове окове дозволили. И данас шамарају ко како стигне тако везане и приковане за земљу. Али авај... то је нека друга тема.
У Ници сам уживала и у њеном дивном ваздуху, неусијаном летовању, пријатној води, дивним људима које баш брига ко си ти, шта си и одакле си дошао или чиме се бавиш. Шеташ се великим и широким шеталиштем (нажалост које је данас познато по оном извршеном терористичком нападу 2016. године) а нико те не зарезује ни 2%, нико те ни у очи не погледа а камоли да те одмери од пода до плафона.
Кад ово помињем сетила сам се једне анегдоте са студија, мама ми је одувек говорила "како имам тај неки свој стил облачења" (немам појма какав, да ли је ок или је ападрапа стил, мени је годио) а колегинице са факултета су ми једном рекле: ,,По теби се може закључити да си 100% неки уметник али не и правник!", сваки пут смо се смејале када бих тако у некој неочекиваној комбинацији улетена у амфитеатар.
Тако је било и у Ници.
Враћала сам се са плаже, знам да сам била "уредна" (без трагова уља или кокосовог млека на себи, дакле нисам сијала од зејтина), имала сам широку кошуљу од индијског платна и тексас широки шортс. На ногама ултра танке папучице са извезеним шљокицама из Солуна и велику торбу на рамену. Ишла сам лагано с ноге на ногу, шетала улицама крај дока, разгледала излоге и мислим да сам прво ушла у Луј Витон радњу. Мало је дегутантно причати какав третман има свако ко уђе тамо, сви продавци се ломе око вас, обавезно носе рукавице када желе да вам изблиза покажу изложене моделе... Шампањцем вас нуде...
Али од свега шта сам видела, мени су запале за око црне, једноставне, лаковане ципеле, мислим да је штикла била 14 цм а цена: 700 евра. Рекох, хвала вам, заиста сте љубазни.
Сачекаћу кад буде распродаја.
Или пре него што их униште, пошто им је то обичај, да оно што не продају од актуелне колекције спале како се не би такав квалитет продавао буд зашто као неки кич.
Даље сам отишла, слагаћу у који бутик, која је марка у питању, знам да су ме продавачице питале да ли сам сликарка? Рекох хвала на комплименту, али немам тај дар - ето доказа колико се на путовањима опустим и препустим тренуцима мира, спокојства и среће, кад ми људи приписују да сам уметник а не неки тамо (можда) правник.
,,Џаба ти Кавали, џаба ти скупа кола, скупе ствари..."
Није Ница рај за свакога. Можете да наиђете на транвестита који седи до вас у бутику и испробава још боље ципеле него што су ваше, иако су ваше ноге сређеније од његових. Знам, знам... многи Балканци не би остали имуни на овакве сцене :DDD али просто... то је Ница, то је Француска, то је њихова слобода, и пре свега то је оно што они вама пружају а што се надају да ће као добри домаћини добити од вас за узврат - да гледате своја посла и да уживате у својој кожи и свом животу.
Имате најразноврснијих сладоледа на сваком кораку и обавезно вас нуде са лимунадом - искрено гушила сам се у овом слаткишу. А пииииица! Пробала сам пицу (иако дакле нисам у Италији, нити је пекара посвећена њиховим ђаконијама) која је предобра - богата ма пребогата са надевом од сира, прво сам помислила да је неки сендвич у питању, али ми је љубазни продавац објаснио на француском шта је то и како се прави (а ја се правила да сам све разумела, све сам растезала онај осмех и анђеоски га гледала, а колико сам била гладна могла
сам и њега да поједем). Да причате у Француској на енглеском или неком трећем језику који није - француски? Слободно заборавите! Пре ће вас гађати и истерати из радње, посвађати се са вама на сред улице, али свој језик неће дати ни у лудилу. Ма где год да сам била у Француској, од југа на северу, истоку или на самом западу крај океана, свуда је била иста ситуација. Фини су они људи, уљудни су али просто морате да играте по њиховим правилима. Једино течно причају енглески продавци по брендираним бутицима, ту можете да предахнете. :DDD
Иако кажем, град живи, као и остали овакви градићи на овој страни Средоземног мора једанпут годишње када су неки мегаломански перфоманси (махом и даље живе од рибарства и туризма), ипак имате ту и тамо нека дешавања на улици од уличних свирача до мањих музичких фестивала намењених туристима.
Од свих катедрала једино сам препознала малу Нотердам цркву. Направљена је у истом стилу, ако се не варам и са истим рељефима и изнутра, доста статуа људи и светаца око Исуса Христа, оргуље и неизоставни импознатни витражи на зидовима. Зову је мала, јер је много мања него прави Нотердам у Паризу. Налази се у центру града на великој авенији.
И оно за шлаг на торту - постоји и православни храм, Руске православне цркве, црква посвећена Светом Николи (где год да кренем, увек наиђем на мојим путешествијима на храм посвећен овом великом свецу заштитнику путника и морепловаца, слава Богу). Нисам ушла у њу, јер су је тога лета реновирали а реликвије и сувенире су продавали у порти. Били су одушевљени кад сам рекла да долазим из Србије и радо су ми причали о иконама које могу да ми покажу.
,,Да... Блажена Ксенија Петроградска... я хочу ее."
Овде имате доста Руса, не мислим само на овдашње тајкуне који шире своје царство са куповином или изградњом импозантних вила, као и у ногим деловима Европе након Бољшевичке револуције 1917. у којој су убили своју царску породицу Романов, многи су спас потражили у ондашњој братској краљевини Југославији, Француској и Швајцарској. Ето, од тада а можда и још од раније су они ту присутни. Вероватно када је и енг. краљица Викторија дошла на сунчање.
Па побогу, шта су све наши Обреновићи а потом и Карађорђевићи овде имали од својих вила и резиденција у којима су склањали своје дворске даме, мајке или разведене супруге. И по које ванбрачно дете.
Дуга је историја...
Али је бар природа лепа и за очи, душу и тело.
Моја топла препорука, нећете се покајати.
Пожурите док су понуде за почетак јуна 220 евра 6 дана и 7 ноћи.
П. С.: Доказ је моја кожа - увек се са овог дела Медитерана вратим препорођена а да се претходно ни са чим посебно нисам мазала. Просто ми годи клима. И мала слатка Ница. <333
А знам да сам као моји родитељи, пар месеци унапред одлучила и уплатила аванс. Некада су тако одговорне породице са децом радиле, одмах у фебруару када су промоције на Сајму туризма и попусти нa #firstMinut понуде, уплате летовање за јун-јул. А сада - ове новопечене родитеље боље да не коментаришем.
Ова моја агенција слови за најбољи избор међу младима. Уредно су ми вратили сав износ али ја се њима никада више нисам обратила за неки аранжман. Од тада, а прошло је бар 5 ако не и више година, путујем искључиво у својој - соло верзији.
Милина.
Јесте стрес док не одрадим све тачке са списка: превоз, смештај, храна, осигурање... чак гардероба ми није проблем, носим оно што затекнем у орману и по неколико књига које сам у међувремену купила.
Мој евентуално други начин одласка на одмор је преко популарних ваучера, попуста, #lastMinut понуда - у последњој секунди распродаје. Овакав начин куповине сам практиковала још у студенстким данима када сам била ограниченог буџета а хоћеш себи да приуштиш разне козметичке услуге у салонима лепоте или клиникама, а ту су били и тренинзи од месец дана итд. На свакакве начине смо се довијали да себи нешто ситно приуштили.
А брате, коначно и код нас нешто да заживи што је добро на Западу (а код њих то већ 30 година тако фунционише, ако не и више).
Када сам се нашла у необраном грожђу за отказано летовање, брже боље сам потражила на нету је ли сад у сред лета има нека слична понуда за Азурну обалу. Нађем... једва је нађем... термини и са почетак септембра су попуњени, евентуално друга недеља - може, резервиши и одлази мислима на азурно плаво небо и море!
Била сам смештена у мојој драгој малој али слаткој Ници, у Заливу Анђела. <333
Стигла сам рано ујутру, баш када се сунце будило и цео залив и обалу обасјaвало. Температура је чак била нешто нижа него код нас, али је мени било чаробно лепо! Кристално чисто море, плаже чисте, али уске. Шљунковите, Богу хвала, само да се онај песак не лепи по мени а нити у пешкиру да га носим у собу. Преслатки су ми били призори на крајевима залива како се одсјај сунца игра са таласима који нежно ударају о гребен, заиста имате утисак да се играју Анђели (као позната књига наше списатељице ,,Игра анђела"). <333
Ница је чиста као град, говорим о половини града који се сматра старим делом, онај ново саграђени, иза главног магистралног пута нисам обилазила, тамо углавном живе новопридошли Французи (под којима подразумевам асимиловане људе, прихватили су француско држављанство и француску нацију као своју, нигде не спомињући нити истичући да су заправо Алжирци или из неке друге афричке земље, вероватно колоније). Саобраћај је густ али спор, нема дивљања иако се возе махом најновији модели из ауто салона. На сваком кораку имате ресторане па и на плажама. Искрено - знатно су скупље цене. А маркети нису баш на дохват руке, имате доста дуго да пешачите ка северној страни града.
Имају занимљиве паркове и фонтане,
Има доста готике и неокласицизма.
То можете да видите не само на културно верским објектима, већ и на многим задужбимана које су се буржуји, продавци дијаманата, колонисти и крунисане главе утркивале да подигну тик уз обалу што је више могуће. Највелелепније издање хотела није подигао ни француски краљ нити енглеска краљица, него румунски кнез - веровали или не, још увек је то стециште крем де ла крема, резиденција је данас претворена у најлуксузнији хотел.
Ницу као летовалиште нису препознали као бисер Французи, већ британска краљица Викторија. Волела је овде да долази из хладне Енглеске да греје кости, остаја би по 2-3 месеца сунчајући се на обали Азурнога мора. Захваљујући њој, трули богаташи тога времена су напрасно одлучили да је то рај и за њих. Остало је све историја...
Кан, Ница, Сент Тропе, Монако...
Кански фестивал филма, малтене преко целе године окупља љубитеље филма. Ница данас живи једино када им је Фестивал цвећа. Сент Тропе је синоним за европски Лос Анђелес. А Монако је посебна прича... њега су Грандималдијеви баш изградили и поставили темеље, а били обични гусари, разбојници. Никакво племство није било у питању.
У Ници сам уживала и у њеном дивном ваздуху, неусијаном летовању, пријатној води, дивним људима које баш брига ко си ти, шта си и одакле си дошао или чиме се бавиш. Шеташ се великим и широким шеталиштем (нажалост које је данас познато по оном извршеном терористичком нападу 2016. године) а нико те не зарезује ни 2%, нико те ни у очи не погледа а камоли да те одмери од пода до плафона.
Кад ово помињем сетила сам се једне анегдоте са студија, мама ми је одувек говорила "како имам тај неки свој стил облачења" (немам појма какав, да ли је ок или је ападрапа стил, мени је годио) а колегинице са факултета су ми једном рекле: ,,По теби се може закључити да си 100% неки уметник али не и правник!", сваки пут смо се смејале када бих тако у некој неочекиваној комбинацији улетена у амфитеатар.
Тако је било и у Ници.
Враћала сам се са плаже, знам да сам била "уредна" (без трагова уља или кокосовог млека на себи, дакле нисам сијала од зејтина), имала сам широку кошуљу од индијског платна и тексас широки шортс. На ногама ултра танке папучице са извезеним шљокицама из Солуна и велику торбу на рамену. Ишла сам лагано с ноге на ногу, шетала улицама крај дока, разгледала излоге и мислим да сам прво ушла у Луј Витон радњу. Мало је дегутантно причати какав третман има свако ко уђе тамо, сви продавци се ломе око вас, обавезно носе рукавице када желе да вам изблиза покажу изложене моделе... Шампањцем вас нуде...
Али од свега шта сам видела, мени су запале за око црне, једноставне, лаковане ципеле, мислим да је штикла била 14 цм а цена: 700 евра. Рекох, хвала вам, заиста сте љубазни.
Сачекаћу кад буде распродаја.
Или пре него што их униште, пошто им је то обичај, да оно што не продају од актуелне колекције спале како се не би такав квалитет продавао буд зашто као неки кич.
Даље сам отишла, слагаћу у који бутик, која је марка у питању, знам да су ме продавачице питале да ли сам сликарка? Рекох хвала на комплименту, али немам тај дар - ето доказа колико се на путовањима опустим и препустим тренуцима мира, спокојства и среће, кад ми људи приписују да сам уметник а не неки тамо (можда) правник.
,,Џаба ти Кавали, џаба ти скупа кола, скупе ствари..."
Није Ница рај за свакога. Можете да наиђете на транвестита који седи до вас у бутику и испробава још боље ципеле него што су ваше, иако су ваше ноге сређеније од његових. Знам, знам... многи Балканци не би остали имуни на овакве сцене :DDD али просто... то је Ница, то је Француска, то је њихова слобода, и пре свега то је оно што они вама пружају а што се надају да ће као добри домаћини добити од вас за узврат - да гледате своја посла и да уживате у својој кожи и свом животу.
Имате најразноврснијих сладоледа на сваком кораку и обавезно вас нуде са лимунадом - искрено гушила сам се у овом слаткишу. А пииииица! Пробала сам пицу (иако дакле нисам у Италији, нити је пекара посвећена њиховим ђаконијама) која је предобра - богата ма пребогата са надевом од сира, прво сам помислила да је неки сендвич у питању, али ми је љубазни продавац објаснио на француском шта је то и како се прави (а ја се правила да сам све разумела, све сам растезала онај осмех и анђеоски га гледала, а колико сам била гладна могла
Иако кажем, град живи, као и остали овакви градићи на овој страни Средоземног мора једанпут годишње када су неки мегаломански перфоманси (махом и даље живе од рибарства и туризма), ипак имате ту и тамо нека дешавања на улици од уличних свирача до мањих музичких фестивала намењених туристима.
Од свих катедрала једино сам препознала малу Нотердам цркву. Направљена је у истом стилу, ако се не варам и са истим рељефима и изнутра, доста статуа људи и светаца око Исуса Христа, оргуље и неизоставни импознатни витражи на зидовима. Зову је мала, јер је много мања него прави Нотердам у Паризу. Налази се у центру града на великој авенији.
И оно за шлаг на торту - постоји и православни храм, Руске православне цркве, црква посвећена Светом Николи (где год да кренем, увек наиђем на мојим путешествијима на храм посвећен овом великом свецу заштитнику путника и морепловаца, слава Богу). Нисам ушла у њу, јер су је тога лета реновирали а реликвије и сувенире су продавали у порти. Били су одушевљени кад сам рекла да долазим из Србије и радо су ми причали о иконама које могу да ми покажу.
,,Да... Блажена Ксенија Петроградска... я хочу ее."
Овде имате доста Руса, не мислим само на овдашње тајкуне који шире своје царство са куповином или изградњом импозантних вила, као и у ногим деловима Европе након Бољшевичке револуције 1917. у којој су убили своју царску породицу Романов, многи су спас потражили у ондашњој братској краљевини Југославији, Француској и Швајцарској. Ето, од тада а можда и још од раније су они ту присутни. Вероватно када је и енг. краљица Викторија дошла на сунчање.
Па побогу, шта су све наши Обреновићи а потом и Карађорђевићи овде имали од својих вила и резиденција у којима су склањали своје дворске даме, мајке или разведене супруге. И по које ванбрачно дете.
Дуга је историја...
Али је бар природа лепа и за очи, душу и тело.
Моја топла препорука, нећете се покајати.
Пожурите док су понуде за почетак јуна 220 евра 6 дана и 7 ноћи.
П. С.: Доказ је моја кожа - увек се са овог дела Медитерана вратим препорођена а да се претходно ни са чим посебно нисам мазала. Просто ми годи клима. И мала слатка Ница. <333
Коментари
Постави коментар