Живели

Отпусти ме из тих кругова.
Не гурај ме тамо.
Не намећи ми их...
Доста је било.
Навикла сам на то.
Па то, да нисам са неким људима цео живот. Свако има улогу, улога има свој рок трајња и онда глумци одлазе свако својој кући или кафани.
Ја сам ту па сам ту. На врху куле, али ми не требају неки кругови. Не требају ми ти људи. Не требам ни ја њима, без лажне скромности.
Задње је време кад циркам чашу црвенoг вина. Радије бих квас.
Ово ми никако не иде...
Пре ће и та једна чаша остати непопијена, укисла него што ћу је до јутра испити.

Нисам навикла, прејако ми је то. Лизнућу једино ако је нешто тешко а споро у мом животу. Иначе...

Скупљаћу и одлагати флаше вина.
Ни сама не знам шта сам све накупила у подруму. Увек купим и донесем из разних земаља и са разних путовања а да ни не дегустирам. Па кад се не разумем, гледам само да је у питању што старија берба и носим кући, на радост...
...само не знам чију, више.
Замишљајући да ћу једног дана имати пун подрум разних вина на радост мојих потомака.
Али...
Никад нисам рачунала шта ноћ може да донесе.
Односно отме.

Покушавам данима да исцртам своје планове али ми мало теже иде. Никако да се сконцентришем...
Ни где ћу ни шта ћу...
Често помислим на ону нашу златну свеску. Тамо записујем само лепе ствари. Мајка ми ју је оставила у аманет. Остала јој је у торби кад је умрла.
Сећам се да ју је давно купила али записала је толико мало на њеним страницама... Више је записивала по 2-3 мања роковника.
Овде је оставила савете баш за оно што због чега ме је највише критиковала, да "о'ладим од" - ликера од ораха.
А у свесци прегршт савета како га направити и како га конзумирати. На безброј начина за безброј позитивних ствари.
Ту, у њој, фантастичној златној свесци смем лепе ствари да пишем, али без маштања - договориле смо се да је то ђавоља работа а да ћемо ми да сањамо, тако ћемо "сигурно" наше планове да остваримо.
Вероватно смо и даље негде потајно певале и веровале у стару успаванку коју смо сваке ноћи заједно певале:
,, И у соби, на белом јастуку...
И у шуми покрај старог пања...
Сви под образ шапу ил' руку,
дошло време да се лепо сања... "

А остварила сам преко ноћи  кораке које ни сањала ни маштала ни планирала нисам. Нити скицирала, прорачунала...
А шта ове године да пикирам а нешто стото да ми уђе у живот - не знам, стварно. Не умем ни да предпоставим. Као прошлог пролећа што сам рекла да ове године има само да одмарам у своја четири зида  а оно отишла на бар 3 летовања.
Толико о мојој речи.
Више не демантујем сама себе него ме мој неки небески талас води даље и даље...