Никада ме неће слагати

Никада неће успети да ме слажу. 

Никада неће успети да ме убеде у другачије. 

Ја сам та која зна истину.

Ја сам та која има ледени поглед у просторији пуног лажног осмеха. Пајаце да глуме преда мном, увек ћу бити вук који само што није скочио на плен. Не бих трепнула тада и да ми се највећа прашина подигне пред очима. А не, јок, мирно и сталожено. 

Доћи ће и мојих 5 минута тишине која ће бити гласнија и од најјачег озвучења. 

Ја сам та која ћути. 

Ја сам та која неће рећи још увек ништа. Нећу ни када прође годину дана.

Ја остављам писане трагове. 

Нека их у више наврата исчитају. Да знају колико су минорни у својим волшебним измишљотинама.

Кривити и измишљати нове ликове који су наводно кварили "твоју срећу" је толико јадно, да у нашем речнику не постоји адекватна реч за ту ноторну лаж. Онај ко отима од оног ко је у патњи и тузи, брзо остаје без тог истог златног ковчега пуног брилијаната... Шта су непуне три године, малтене на једвите јаде две године "среће" - или што би деца казала: "на мишиће"... 

Ћутим и нећу рећи истину.

Нека оплакују своју "тужну" судбину обојену лажима. Једина истина је смрт, остало су све лажи и инсинуације, она је једина истина као и рођење - јер су једине две ствари на овом свету које се заиста МОРАЈУ догодити, а не можеш их прикрити нити сакрити. 

А тривијалним стварима се замазују очи суграђанима у малој средини.

Сви знамо колико је та лаж далека од праве истине - као маторка од беле венчанице. 

Као "невина и чедна" отимачица и растурачица веза од бајковитог склапања брака са "суђеним изабраником". 

Нит јој овај суђен, нит ју је заиста хтео женити. Како јој је дозволио да га одвоји од девојке и породице, исто тако је наставио да лута и избија из туђих кућа... Среће ту није било, кад посејеш немир, још горим немиром ти се врати.

Кукај, моли, зови по 100 пута дневно и по ноћи, неће ти се јавити. Јер је у истом сосу у ком уме да плива без тебе - са другом младом и слободном девојком.

Никада се жене неће опаметити. Само оне које су рано дрмнуле главом о зид судбине и живота, умеју да застану и рационално управљају разумом и срцем, иако се душа цепа и ковитла до небеских висина. Умиреш у себи, здрава и права а немаш снаге да чшепаш своју напаћену душу, да се не мучи и не тражи далеке висине како би избацила сву разочараност... Желиш је назад као своје дете да пригрлиш и љубиш сузних очију до зоре, само да је смириш и вратиш у њедра. Само мирно да зспе и одмори се, а сутрадан у ново поглавље живота да крене. Све болно иза да остане... 

Онакве никада неће погледати истину у очи и признати да су оне криве за трагичан крај. А истина је да ју је он одавно избрисао и пре него што је све почело, није више могао у шареној лажи да живи. Али сада, кад га нема је најлакше бескрупулозно ширити лажи како су неки тотално нови ликови у његовом животу "уништили њихово венчање из снова, а били су на корак од тога". Ето појавила се наједном ниоткуда зла маћеха са три кћери и због иметка ('ало, ког иметка????? Некима су болесно материјалне ствари у глави, само да им људи поверују и изазову сажаљење околине) уништила одрасло пасторче и његову несуђену драгу??? 

'Ајд не сери, мајке ти, просто да ти кажем.

Нема тог мушкараца који ако намерачи да те ожени, да то неће одмах учинити макар веридбом, ма не може нико да га спречи у својој намери. Тај прескаче брда и долине, теби долеће, одмах, моментално! Ни поштено се нећеш окренути око себе а већ ћеш бити пред олтаром у венчаници са њим руку под руку.

То је као и код паса, нисам веровала док нисам видела својим очима - он кад жели женку, можеш је затворити у подрум куће, троје врата да закључаш, у њему ће се такав нагон и страст и жеља пробудити да ће све разбити, развалити, само њу да има крај себе. Природу не можеш да слажеш, нити замажеш, то је тако како је, или црно или бело. Нема сиве, нема средине. Или гинеш или вас нема. 

Мушкарац кад те заиста жели, одмах те освоји и приграби за себе као трофеј, као плен, јер ипак су они у души ловци, то је њихов зов природе. Неће те завлачити годинама нити седети на две - три столице ако му на прву кликне нешто у глави "еј она је права". 

Они све решавају по кратком поступку, немају превише времена за калкулација, анализе, трачарења нити кафенисања са саветодавцима, нити имају дууууге романтичне сцене у глави које још морају да се десе између вас па да те зграби за себе, а не, не, то је ипак својствено нама женама. А они су изузетно практична створења. Лепо и сликовито је све објашњено у књизи ,,Мушкарци су са Марса а жене са Венере". Ми можемо да умиремо за њима, одмах и сада, за сваку ситницу да прођемо кроз 5 фаза, а они не. Или уђи у игру или изађи, јер они су борци, они иду даље. Наредни плен их неће чекати, знају, јако добро знају да морају својски да се потруде.

А ти само настави да причаш романтичне приче, трећеразредне, повероваће они који гледају даноноћно ријалитије. Људи који су жељни бар неког малог спектакла типа Ромеа и Јулије из провинције.

Бар је наше поднебље душу дало да се натопи и наслади таквим измишљотинама.

Аста ла Виста, ооо Јулија.