Istina - afirmacija, rad na sebi iliti Zivot sve to sam udesi
Nesto sam u poslednje vreme pocela punom parom da citam blogove, savete iskusnijih blogera, toliko sam se udubila u to, da sam zaista pocela u svom zivotu, na papiru, da stikliram sta primenjujem od tih saveta a sta ne. Rado zapisujem u sive mozdane celije sta cu... prvo i osnovno da svedem komikaciju sa kretenima, idiotima, smejuljcima na minimum ako ne i da koristim apsolutno dostupne alatke tipa: block. Saaaaavrseno me neeeeeee interesuje.
Uporno necu da ih nazovem energetskim vampirima, jer su po postupcima debili, retardi, zargonski receno, ogradjujem se, zaista ne mislim na medicinski recnik. Nekad mi tako legne taj ulicarski recnik (sad bi mi rodjena majka j*bala majku za ovo).
Ja (zabole me uho je li zvuci prepotentno i da li je pravopisno korektno) zaista radim na svojoj afirmaciji. Imala sam mozda stagnaciju od sredine 2012. do pred sami kraj 2013. Aman nista znacajno se nije desilo. Secam se kroz maglu da sam trulila u svojoj mladosti medju 4 zida, plakala, nisam htela da izadjem, uvek sam imala opravdanje tipa: mrzim vetar u NSu koji staaaaalno duva. Kod nas gore, u Subotici, obicno kazu da se tad ljudi vesaju, cim zaduva vetar u ravnici. Nisam sujeverna, ali meni se u momentu slosi. Ni za sta onda nisam.
Proslo i to kako je proslo, Bogu hvala.
Aliiiii!
Paz' sad 'vamo!
Nastupile su mi zeeeestoke godine borbe!!! Jos za tudji zivot! Aj da je za mene pa ko ga...
Jezivo.
Da mi je neko pricao da cu se toliko boriti, imati snage ne samo za tu samu borbu nego i za vodjenje (ne)razumne komunikacije sa dusebriznicima (koji, naaaravno, sve su mi hteli najbolje, a to najbolje je bilo kopanje asovom po mojoj dusi i pokusaj u vise navrata da mi se dusa odvede u Ad, bolje da su me vodili u Hag, bar bih se tamo bolje provodila, belive me, I'm the excellent traveler).
Proslo i to kako je proslo, pred kraj tog perioda, moja majka mi je rekla:
,,Nemoj da ti za bilo sta bude zao, nemoj za bilo sta da zalis, dala si najbolje od sebe, i vise nego sto si mogla. Ova skola (mislila je sirotica, na alternativne metode lecenja koje sam primenjivala) ce ti zlata vredeti. Nemoj da places niti da ti bude zao za bilo sta, milo moje dete." I onda me pomazi po obrazu mrsavom, suvom rukicom... joj Gospode... trebalo je izdrzati ovakve trenutke...
Jedino, ali ovo je jedino sto me drzi i krepi. Nazalost, retko se setim njenih reci.
Prodje i ovo... upadnem u treci period... koliko ima ovih ciklicnih krugova, majko mila!
Ovde sam pocela, nesvesno da radim na sebi. Konacno. Pocelo je sve sa volontiranjem u Novoj opstini, u Kancelariji za mlade. Koliko su meni ti mladi ljudi vratili volje za zivotom jeeeeeee... pa ja to ne umem da pretocim na papir. Svima, ali svima toplo preporucujem da se oprobaju u takvoj vrsti volontiranja, nista nije tesko ni naporno, sve je zanimljivo, dinamicno, mnogo se radi na sebi a onda i za zajednicu kojoj pripadate. Zaista veoma je bilo uzbudljivo. E tu vec pocinjem da dobijam informacije gde se i sta zbiva u mome gradu. Vrlo rado odlazim na sve dogadjaje, to me zestoko vraca u zivot! To spremanje, ushicenje, duhovno bogacenje, razna poznanstva, divnoca od zivota, to je nesto za sta sam zivela u NS i Bgdu, dok sam tamo boravila.
Da ne spominjem putovanja, seminare, kampovanja, koncerte, posete galerijama, svega lepoga je tu bilo. <3
Usput, nazalost, zbog trauma koje sam prezivela odlazim na terapije i klasicne i zvanicne i alternativne medicine. Znate sta... meni je sve to pomoglo. Svaka terapija je dala pozitivan ucinak u mom zivotu. Ne mogu nista da poreknem, Bogu hvala, zaista sam nailazila na diiiiivne ljude strucnjake, terapeute u mojoj malenoj Subotici.
Naravno, pre bilo kakvog odlaska u holisticki centar, morate da obavite kompletne preglede celog organizma, tela kod lekara specijalista. Probala sam homeopatiju (ah da, da ne zaboravim, naisla sam na jednog sarlatana sa "americkom diplomom" idi begaj, mnogo mi to znaci, zato nikome od moje okoline nije pomogla terapija od doticnog homeopate) kod strucnjaka koji zaista imaju prethodno zavrsene fakultete, zvanicne diplome a ne sertifikate od koje koga.
Posle sam probala i NLP metode. Ju, sto je to zanimljivo!!! Kao decija igra! Neverovatno brzo vraca osmeh na lice. Samo sto ja nisam revnosna pa ne praktikujem te neke vezbice sada, svakodnevno. Noooo... O:-)
Zatim sam krenula u Skolu zdravlja. Izuuuuzetno korisna predavanja, koja su mi opet vratili i probudili adrenalin iz 2014/2015te. Imala sam prilike da se upoznam sa mnogim metodama alternativne medicine, za koje nisam mogla da saznam preko interneta.
Onda krecu i zanimljive radionice iz moje voljene homeopatije. Znate, to nije lecenje samo sa kuglicama, to je nesto mnogo vise od toga. Mnogo vise od same price da vas lekar saslusa. Nikada necu zaboraviti kada smo radili sa muzikom, instrumentalnom... ja sam dusu svoju isplakala. Na kraju tog predavanja je doktor rekao:
,,Eto, vidite, nekim osobama prija muzika kao metoda lecenja."
Posecivanje radionica psihodrame je takodje izuzetno predivno! Toliko ljudi na jednom mestu, brzo dodeljivanje razlicitih uloga u kojoj morate da se uzivite i prvo sto vam padne na pamet da iznesete na scenu... naravno sve pod budnim okom psihodramskih terapeuta. Fantasticno iskustvo, toplo ga preporucujem svim ekstra senzibilnim osobama poput mene.
Kurs iliti radionice Govora tisine odnosno govora gluvonemih. Neverovatna igra sa prsticima! Sve je tako jednostavno... sve je tako nekako prakticno. Pa kad se, mi polaznici, zbunimo, niko nas ne ismejava, nego dobrodusno nas predavaci i gluvoneme osobe opet, iznova poducavaju i rado sa oooogromnim osmehom i toplim zagrljajem nam namestaju prste... Neverovatna energija, neverovatna... osetis se zaista kao covek, kao bice koje je ne samo od krvi i mesa nego i divnih osecanja... Takodje topla preporuka! <3
Engleski. Ah my English... Koliko sam nekada bila ponos i dika, toliko sad kaskam... Da, takodje, u mom gradu se u Americkom kutku besplatno odrzavalo predavanje i kurs. Bilo je divno obnoviti znanje.
EFT. Tehnika emocionalnog osobadjanja... uuuuf sjajna metoda! Sta ume iz vas da izadje na povrsinu tom vrstom "akupukture" sa jagodicama prstiju... ne biste verovali. Probajte.
Reiki? Jaooooo, sto je to mocno! Nije otkrice tople vode, sve mi to radimo nesvesno na svakodnevno nivou. Ja se secam da sam na mami primenjivala stvaljanje (obavezno!) oba dlana na telu. Uopste ne misleci sta kome pripada, iz koje je sfere ili iz koje kulture, prosto sam bila vodjena instiktom. Dakle instikt igra ogromu ulogu kod svih nas, da se ne zavaravamo niti osudjujemo jedni druge. Hvala na paznji.
Stavljanje oba dlana sam primenjivala i na svome vucjaku. Isti efekat je bio. Apsolutno umirenje, smirenje bolova i tenzije, da ne kazem ubrzo je sledilo upadanje u san.
I na kraju, sta je poenta? Sve je ovo vrsta psihoterapije.
Poenta je u koju cete da poverujete, da joj se priklonite i da pocne da "radi" kod vas. Sve je ovo "radim na sebi", "cupam sebe", zelim sebi bolje dane, lepsu buducnost, lepsi pogled na svet, odmah time prizivate tj. crtate boljeg partera i okruzenje, zaista, zaista je divno sta sam sve dozivela i videla sopstenim ocima.
Ali ne zaboravite jedno: hvala svima, svim terapeutima, istocne ili zapadne medicine, ali vera...
Moja vera je Pravoslavna... ja od nje ne odstupam. Ni pedalj. U njoj pronalazim stosta toga. To sam nedostojna i da vam ovde iznosim, sa druge strane nemam ni blagoslov svoga duhovnika.
Mnogo mi pomaze citanje Psaltira... molitva sv. Nektariju Eginskom, koji mi je bezbroj puta "ukazao" neke stvari... molitvice iz mobilne aplikacije Pravoslavni molitvenik, ne mogu vam, takodje, opisati, koliko sam za kratko vreme citajuci njih pomerala maltene stene.
Vera, vera i samo cvrsta vera.
I na kraju... hodocasce... ne morate daleko... mozete iskreno da odete na groblje nasih najmilijih i najiskrenije da im zapalite svecu, okadite grob... Ako zelite malo dalje da odete, veliku blagodat sam licno nasla u manastiru kod Beocina gde je Cudotvorna ikona Presvete Bogorodice. Tamo cete se uvek osecati dobrodoslo kao kod kuce kad dolazite sa dugoga puta... Iskrena molitva, tamo izgovorena... necu da vam otkivam koja cuda cini.
A ako imate mogucnosti... idite na Ostrog, idite sv. Vasiliju Ostroskom... ono sta tamo svaki pojedinac dozivi ako ostane malo duze (mozete nociti tamo koliko god da hocete) je prica za sebe. Verujte mi, malo je reci da cete se osecati kao kod nekog svog najmilijeg. Malo je reci. Nadahnuce koje ponesete sa Ostroga, daje ogromnu snagu za svaku dalju borbu. Na mah ste maltene izleceni i spremni za novi dan koji ce sam od sebe da okrene novi list. Ne morate vi nista sami... Milost sv. Vasilija vas dugo posle prati. Otidjite. Uverite se sami. Neko tamo vas drag sigurno ceka.
Necu da vam otkrijem ko.
Dovoljno sam se izblebetala! :D
I da... iako sam imala toliko lomova sto emotivnih sto psihickih sto fizickih u poslednjih godinu, godinu i po dana, ja i dalje nastavljam rad na sebi... znate kako?
Upisala sam (jos jednu) Akademiju. :)
Bas na dan koji je znacajan za mene, mamu i babu.
Tek cu sad da radim na sebi ohoho. :)
I jedva cekam!!!
Do pobede! <3
Uporno necu da ih nazovem energetskim vampirima, jer su po postupcima debili, retardi, zargonski receno, ogradjujem se, zaista ne mislim na medicinski recnik. Nekad mi tako legne taj ulicarski recnik (sad bi mi rodjena majka j*bala majku za ovo).
Ja (zabole me uho je li zvuci prepotentno i da li je pravopisno korektno) zaista radim na svojoj afirmaciji. Imala sam mozda stagnaciju od sredine 2012. do pred sami kraj 2013. Aman nista znacajno se nije desilo. Secam se kroz maglu da sam trulila u svojoj mladosti medju 4 zida, plakala, nisam htela da izadjem, uvek sam imala opravdanje tipa: mrzim vetar u NSu koji staaaaalno duva. Kod nas gore, u Subotici, obicno kazu da se tad ljudi vesaju, cim zaduva vetar u ravnici. Nisam sujeverna, ali meni se u momentu slosi. Ni za sta onda nisam.
Proslo i to kako je proslo, Bogu hvala.
Aliiiii!
Paz' sad 'vamo!
Nastupile su mi zeeeestoke godine borbe!!! Jos za tudji zivot! Aj da je za mene pa ko ga...
Jezivo.
Da mi je neko pricao da cu se toliko boriti, imati snage ne samo za tu samu borbu nego i za vodjenje (ne)razumne komunikacije sa dusebriznicima (koji, naaaravno, sve su mi hteli najbolje, a to najbolje je bilo kopanje asovom po mojoj dusi i pokusaj u vise navrata da mi se dusa odvede u Ad, bolje da su me vodili u Hag, bar bih se tamo bolje provodila, belive me, I'm the excellent traveler).
Proslo i to kako je proslo, pred kraj tog perioda, moja majka mi je rekla:
,,Nemoj da ti za bilo sta bude zao, nemoj za bilo sta da zalis, dala si najbolje od sebe, i vise nego sto si mogla. Ova skola (mislila je sirotica, na alternativne metode lecenja koje sam primenjivala) ce ti zlata vredeti. Nemoj da places niti da ti bude zao za bilo sta, milo moje dete." I onda me pomazi po obrazu mrsavom, suvom rukicom... joj Gospode... trebalo je izdrzati ovakve trenutke...
Jedino, ali ovo je jedino sto me drzi i krepi. Nazalost, retko se setim njenih reci.
Prodje i ovo... upadnem u treci period... koliko ima ovih ciklicnih krugova, majko mila!
Da ne spominjem putovanja, seminare, kampovanja, koncerte, posete galerijama, svega lepoga je tu bilo. <3
Usput, nazalost, zbog trauma koje sam prezivela odlazim na terapije i klasicne i zvanicne i alternativne medicine. Znate sta... meni je sve to pomoglo. Svaka terapija je dala pozitivan ucinak u mom zivotu. Ne mogu nista da poreknem, Bogu hvala, zaista sam nailazila na diiiiivne ljude strucnjake, terapeute u mojoj malenoj Subotici.
Naravno, pre bilo kakvog odlaska u holisticki centar, morate da obavite kompletne preglede celog organizma, tela kod lekara specijalista. Probala sam homeopatiju (ah da, da ne zaboravim, naisla sam na jednog sarlatana sa "americkom diplomom" idi begaj, mnogo mi to znaci, zato nikome od moje okoline nije pomogla terapija od doticnog homeopate) kod strucnjaka koji zaista imaju prethodno zavrsene fakultete, zvanicne diplome a ne sertifikate od koje koga.
Posle sam probala i NLP metode. Ju, sto je to zanimljivo!!! Kao decija igra! Neverovatno brzo vraca osmeh na lice. Samo sto ja nisam revnosna pa ne praktikujem te neke vezbice sada, svakodnevno. Noooo... O:-)
Zatim sam krenula u Skolu zdravlja. Izuuuuzetno korisna predavanja, koja su mi opet vratili i probudili adrenalin iz 2014/2015te. Imala sam prilike da se upoznam sa mnogim metodama alternativne medicine, za koje nisam mogla da saznam preko interneta.
Onda krecu i zanimljive radionice iz moje voljene homeopatije. Znate, to nije lecenje samo sa kuglicama, to je nesto mnogo vise od toga. Mnogo vise od same price da vas lekar saslusa. Nikada necu zaboraviti kada smo radili sa muzikom, instrumentalnom... ja sam dusu svoju isplakala. Na kraju tog predavanja je doktor rekao:
,,Eto, vidite, nekim osobama prija muzika kao metoda lecenja."
Posecivanje radionica psihodrame je takodje izuzetno predivno! Toliko ljudi na jednom mestu, brzo dodeljivanje razlicitih uloga u kojoj morate da se uzivite i prvo sto vam padne na pamet da iznesete na scenu... naravno sve pod budnim okom psihodramskih terapeuta. Fantasticno iskustvo, toplo ga preporucujem svim ekstra senzibilnim osobama poput mene.
Kurs iliti radionice Govora tisine odnosno govora gluvonemih. Neverovatna igra sa prsticima! Sve je tako jednostavno... sve je tako nekako prakticno. Pa kad se, mi polaznici, zbunimo, niko nas ne ismejava, nego dobrodusno nas predavaci i gluvoneme osobe opet, iznova poducavaju i rado sa oooogromnim osmehom i toplim zagrljajem nam namestaju prste... Neverovatna energija, neverovatna... osetis se zaista kao covek, kao bice koje je ne samo od krvi i mesa nego i divnih osecanja... Takodje topla preporuka! <3
Engleski. Ah my English... Koliko sam nekada bila ponos i dika, toliko sad kaskam... Da, takodje, u mom gradu se u Americkom kutku besplatno odrzavalo predavanje i kurs. Bilo je divno obnoviti znanje.
EFT. Tehnika emocionalnog osobadjanja... uuuuf sjajna metoda! Sta ume iz vas da izadje na povrsinu tom vrstom "akupukture" sa jagodicama prstiju... ne biste verovali. Probajte.
Reiki? Jaooooo, sto je to mocno! Nije otkrice tople vode, sve mi to radimo nesvesno na svakodnevno nivou. Ja se secam da sam na mami primenjivala stvaljanje (obavezno!) oba dlana na telu. Uopste ne misleci sta kome pripada, iz koje je sfere ili iz koje kulture, prosto sam bila vodjena instiktom. Dakle instikt igra ogromu ulogu kod svih nas, da se ne zavaravamo niti osudjujemo jedni druge. Hvala na paznji.
Stavljanje oba dlana sam primenjivala i na svome vucjaku. Isti efekat je bio. Apsolutno umirenje, smirenje bolova i tenzije, da ne kazem ubrzo je sledilo upadanje u san.
I na kraju, sta je poenta? Sve je ovo vrsta psihoterapije.
Poenta je u koju cete da poverujete, da joj se priklonite i da pocne da "radi" kod vas. Sve je ovo "radim na sebi", "cupam sebe", zelim sebi bolje dane, lepsu buducnost, lepsi pogled na svet, odmah time prizivate tj. crtate boljeg partera i okruzenje, zaista, zaista je divno sta sam sve dozivela i videla sopstenim ocima.
Ali ne zaboravite jedno: hvala svima, svim terapeutima, istocne ili zapadne medicine, ali vera...
Moja vera je Pravoslavna... ja od nje ne odstupam. Ni pedalj. U njoj pronalazim stosta toga. To sam nedostojna i da vam ovde iznosim, sa druge strane nemam ni blagoslov svoga duhovnika.
Mnogo mi pomaze citanje Psaltira... molitva sv. Nektariju Eginskom, koji mi je bezbroj puta "ukazao" neke stvari... molitvice iz mobilne aplikacije Pravoslavni molitvenik, ne mogu vam, takodje, opisati, koliko sam za kratko vreme citajuci njih pomerala maltene stene.
Vera, vera i samo cvrsta vera.
I na kraju... hodocasce... ne morate daleko... mozete iskreno da odete na groblje nasih najmilijih i najiskrenije da im zapalite svecu, okadite grob... Ako zelite malo dalje da odete, veliku blagodat sam licno nasla u manastiru kod Beocina gde je Cudotvorna ikona Presvete Bogorodice. Tamo cete se uvek osecati dobrodoslo kao kod kuce kad dolazite sa dugoga puta... Iskrena molitva, tamo izgovorena... necu da vam otkivam koja cuda cini.
A ako imate mogucnosti... idite na Ostrog, idite sv. Vasiliju Ostroskom... ono sta tamo svaki pojedinac dozivi ako ostane malo duze (mozete nociti tamo koliko god da hocete) je prica za sebe. Verujte mi, malo je reci da cete se osecati kao kod nekog svog najmilijeg. Malo je reci. Nadahnuce koje ponesete sa Ostroga, daje ogromnu snagu za svaku dalju borbu. Na mah ste maltene izleceni i spremni za novi dan koji ce sam od sebe da okrene novi list. Ne morate vi nista sami... Milost sv. Vasilija vas dugo posle prati. Otidjite. Uverite se sami. Neko tamo vas drag sigurno ceka.
Necu da vam otkrijem ko.
Dovoljno sam se izblebetala! :D
I da... iako sam imala toliko lomova sto emotivnih sto psihickih sto fizickih u poslednjih godinu, godinu i po dana, ja i dalje nastavljam rad na sebi... znate kako?
Upisala sam (jos jednu) Akademiju. :)
Bas na dan koji je znacajan za mene, mamu i babu.
Tek cu sad da radim na sebi ohoho. :)
I jedva cekam!!!
Do pobede! <3
Коментари
Постави коментар