Istina za hejtere - ja umem da vodim ljubav
...da vas ne osudim odmah na mrzitelje, hocu bar malo da vam priustim to zadovoljstvo da vas nazovem popularnim izrazom...
E sto me ustvari za vas zabole!
Jest' do sada me je bolela glava, vrat, povracalo mi se, i sve je to tako islo do jednom, do pre mesec i po dana. Dok mi koza nije stradala od nervoze. Zbog koga, zbog cega? Zbog izuzetno smelih osoba da mi pametuju.
Mozda je tu neku moju odbrambenu crtu, rampu sklonio poznati cetverac nakon gubitka mi voljene osobe. Da, jahali su me kao Jahaci apokalipse. Bestidno.
Na mah nisam bila sigurna, ma rekoh daj, nemoguce je Duki, sto bi oni bili takvi... ,,Cekaj, cekaj, tek ces da vidim, bice ovako..." 'Ladno meni baba nacrta ko ce sta da mi radi. Jedno mi datume nije ispisala.
I bi tako.
A predstavljali se kao jadni, dobri i nevini. Nevina sam ja bila sa sirokim ocima deteta koje je izgubilo ognjiste. Sabotaza, zabrane, etiketiranje, udarci sa svih strana... mater pokojnu nisam mogla na miru da ozalim od njih "dobrih".
To je bilo kljunom vadjenje srca i emocija.
Neka im je sve prosto.
Najzalije mi je moje babe sto je jadna morala to sve da gleda pod stare dane.
Izgleda da sam se i tu otvorila za stres. Nemam kocnicu, nemam stitnik, ne umem da kazem ne, dosta je.
Medjutim, kao sto spomenuh, pukne film nedavno. Ukaz mi je bila moja koza. Najveci ljudski organ. Poslusala sam od sebe iskusnije i pametnije, bila sam hodajuca cokolada ovoga leta sve do jednom.
Do fanaticnih ljudi. Meni je toliko bilo neprijatno da nisam znala kako da se iscupam iz tih razgovora. Aman zaman... kako ljudi ne shvataju da na velikom, mondijalnom planu ne mogu nista uciniti? Okreni se sebi, radi na sebi i cuti. Nemoj mi prebacivati "svoje dobro" u moje dvoriste. Ne treba mi, da mi treba, nisam cutolog, trazila bih ti pomoc.
Pomoc trazim u samome zagrljaju. Ako ti nisi sposoban da me zagrlis, ako moram to da ti crtam, prizivam, pisem... nisi za moju blizinu. Mars. Meni zagrljaj treba vise nego 'leba da jedem. Ja sam kao moja Vuka, u momentu zaspem kad me neko zagrli. Nema kosmara, nema cimanja, trzanja u snu, nema "joj jesam li popila magnezijum", ne, ja samo spavam. Mirne savesti.
Sinoc isto tako spavam i kosmari... najstrasniji... mahinalno sam dohvatila telefon i nazvala da se izjadam. O cemu sam se jadala, pita te me? Pa sto nemam ko da me grli. Ko o cemu, baba o ustipcima.
'Ajde prodje noc pa dan, saberem se i pocne ofanziva... hejtera... o bato samo sam tebe cekala, kazi sta te muci? Za takve sam sastavila prvi tekst ,,Istina" a ovo je nastavak ako ga nisu razumeli.
Dobila sam, naravno preko poruka, ne znam zasto je problem to reci u lice, ako si u pravu, da nista ne radim, samo lezim...
Maco moja... i sve ostale mace koje se tako divno smejulje dok komuniciraju sa mnom a posle na finjaka zabadaju kandze... imam da porucim samo jedno:
zelim vam samo ono sto sam ja prezivela. Toliko suza, bola, grca, udaraca, zakucavanja, neshvatanja, ismevanja, tracarenja o meni i mom zivoticu, i opet kad dignem glavu da me razvale bar dobra dva udarca o beton... e to vama svim divnim hejterima zelim. Ah, da, pri tome da uradite sve sto sam ja uradila za samo godinu dana od obrazlozenoga u detalje u prethodnom tekstu ,,Istina".
Pokusajte, naivne cica mace, nista nije tesko... samo nemojte drzati ni toplo ni hladno oruzje kraj sebe, da me ne biste neprijatno iznenadili. Meni je dosta sahrana i bolnica, za ceo zivot.
E i sad, kad sam se nesto latila da cistim svoj prostor, ovih dana cu i virtuelni svet dobrano da precesljam. Zaista mi ne treba stres izazvan budalama s kraja jula meseca ove godine.
Znate, pre 10tak godina nekolicina mojih prijatelja i ja smo mislili da cinimo pravu stvar, gde se islo djonom mi smo isli glavom i srcem kroz zid, mislili smo da smo hrabri.
I znate, sta se onda desilo?
Svima, ali svima nama je zbog tog prepotentnog samoubedjenja o hrabrosti Bog dao takvo iskusenje, takvu nesrecu, da smo se jedva iscupali i ostali koliko toliko pribrani.
Dokle god od vas, dragi hejteri, ne prodje kroz ovolike muke, nemate apsolutno nikakvo pravo niti da nam se namece u zivotu, niti da nas savetujete, niti (a pogotovo OVO!!!) da nas ubedjujete KO JE DOBAR (???). 'Aloooo, pa bolje da ne uslikam svoj inboks pa da vidimo ko je castan i posten i ko se iza koga krije...
Ovih i ovakvih decijih igrarija me batalite.
Meni glavobolje vise ne trebaju a vi idite u krajnosti i mrzite slobodno citav svet. Pazite da ne preterate, mrznjom moze olako da obolite i naglo da se pocnete gojiti.
Mene pustite da volim, jer sam otkrila da to najbolje umem da radim.
Pre isto tako, desetak godina, glavna glumica iz serije ,,Greh njene mame" je na pitanje sta ume najbolje da radi, rekla bez ustrucavanja: ,,Umem da vodim ljubav."
Simpaticniju, lepsu i diskretniju izjavu jos nisam cula.
I pridrzavacu je se.
Cmokcina kao topcina! :-*
E sto me ustvari za vas zabole!
Jest' do sada me je bolela glava, vrat, povracalo mi se, i sve je to tako islo do jednom, do pre mesec i po dana. Dok mi koza nije stradala od nervoze. Zbog koga, zbog cega? Zbog izuzetno smelih osoba da mi pametuju.
Mozda je tu neku moju odbrambenu crtu, rampu sklonio poznati cetverac nakon gubitka mi voljene osobe. Da, jahali su me kao Jahaci apokalipse. Bestidno.
Na mah nisam bila sigurna, ma rekoh daj, nemoguce je Duki, sto bi oni bili takvi... ,,Cekaj, cekaj, tek ces da vidim, bice ovako..." 'Ladno meni baba nacrta ko ce sta da mi radi. Jedno mi datume nije ispisala.
I bi tako.
A predstavljali se kao jadni, dobri i nevini. Nevina sam ja bila sa sirokim ocima deteta koje je izgubilo ognjiste. Sabotaza, zabrane, etiketiranje, udarci sa svih strana... mater pokojnu nisam mogla na miru da ozalim od njih "dobrih".
To je bilo kljunom vadjenje srca i emocija.
Neka im je sve prosto.
Najzalije mi je moje babe sto je jadna morala to sve da gleda pod stare dane.
Izgleda da sam se i tu otvorila za stres. Nemam kocnicu, nemam stitnik, ne umem da kazem ne, dosta je.
Medjutim, kao sto spomenuh, pukne film nedavno. Ukaz mi je bila moja koza. Najveci ljudski organ. Poslusala sam od sebe iskusnije i pametnije, bila sam hodajuca cokolada ovoga leta sve do jednom.
Do fanaticnih ljudi. Meni je toliko bilo neprijatno da nisam znala kako da se iscupam iz tih razgovora. Aman zaman... kako ljudi ne shvataju da na velikom, mondijalnom planu ne mogu nista uciniti? Okreni se sebi, radi na sebi i cuti. Nemoj mi prebacivati "svoje dobro" u moje dvoriste. Ne treba mi, da mi treba, nisam cutolog, trazila bih ti pomoc.
Pomoc trazim u samome zagrljaju. Ako ti nisi sposoban da me zagrlis, ako moram to da ti crtam, prizivam, pisem... nisi za moju blizinu. Mars. Meni zagrljaj treba vise nego 'leba da jedem. Ja sam kao moja Vuka, u momentu zaspem kad me neko zagrli. Nema kosmara, nema cimanja, trzanja u snu, nema "joj jesam li popila magnezijum", ne, ja samo spavam. Mirne savesti.
Sinoc isto tako spavam i kosmari... najstrasniji... mahinalno sam dohvatila telefon i nazvala da se izjadam. O cemu sam se jadala, pita te me? Pa sto nemam ko da me grli. Ko o cemu, baba o ustipcima.
'Ajde prodje noc pa dan, saberem se i pocne ofanziva... hejtera... o bato samo sam tebe cekala, kazi sta te muci? Za takve sam sastavila prvi tekst ,,Istina" a ovo je nastavak ako ga nisu razumeli.
Dobila sam, naravno preko poruka, ne znam zasto je problem to reci u lice, ako si u pravu, da nista ne radim, samo lezim...
Maco moja... i sve ostale mace koje se tako divno smejulje dok komuniciraju sa mnom a posle na finjaka zabadaju kandze... imam da porucim samo jedno:
zelim vam samo ono sto sam ja prezivela. Toliko suza, bola, grca, udaraca, zakucavanja, neshvatanja, ismevanja, tracarenja o meni i mom zivoticu, i opet kad dignem glavu da me razvale bar dobra dva udarca o beton... e to vama svim divnim hejterima zelim. Ah, da, pri tome da uradite sve sto sam ja uradila za samo godinu dana od obrazlozenoga u detalje u prethodnom tekstu ,,Istina".
Pokusajte, naivne cica mace, nista nije tesko... samo nemojte drzati ni toplo ni hladno oruzje kraj sebe, da me ne biste neprijatno iznenadili. Meni je dosta sahrana i bolnica, za ceo zivot.
E i sad, kad sam se nesto latila da cistim svoj prostor, ovih dana cu i virtuelni svet dobrano da precesljam. Zaista mi ne treba stres izazvan budalama s kraja jula meseca ove godine.
Znate, pre 10tak godina nekolicina mojih prijatelja i ja smo mislili da cinimo pravu stvar, gde se islo djonom mi smo isli glavom i srcem kroz zid, mislili smo da smo hrabri.
I znate, sta se onda desilo?
Svima, ali svima nama je zbog tog prepotentnog samoubedjenja o hrabrosti Bog dao takvo iskusenje, takvu nesrecu, da smo se jedva iscupali i ostali koliko toliko pribrani.
Dokle god od vas, dragi hejteri, ne prodje kroz ovolike muke, nemate apsolutno nikakvo pravo niti da nam se namece u zivotu, niti da nas savetujete, niti (a pogotovo OVO!!!) da nas ubedjujete KO JE DOBAR (???). 'Aloooo, pa bolje da ne uslikam svoj inboks pa da vidimo ko je castan i posten i ko se iza koga krije...
Ovih i ovakvih decijih igrarija me batalite.
Meni glavobolje vise ne trebaju a vi idite u krajnosti i mrzite slobodno citav svet. Pazite da ne preterate, mrznjom moze olako da obolite i naglo da se pocnete gojiti.
Mene pustite da volim, jer sam otkrila da to najbolje umem da radim.
Pre isto tako, desetak godina, glavna glumica iz serije ,,Greh njene mame" je na pitanje sta ume najbolje da radi, rekla bez ustrucavanja: ,,Umem da vodim ljubav."
Simpaticniju, lepsu i diskretniju izjavu jos nisam cula.
I pridrzavacu je se.
Cmokcina kao topcina! :-*
Коментари
Постави коментар