Не буди глупача, постави границе

Имам материјала за писање и куцање за три живота.

Ко каже да копирајтерима је потребна инспирација, па само да препричамо и обликујемо свакодневне догађаје, ето приче која је бомба. 

Јебо је и муж и брак, као да никада није имала других обавеза, као да никада није живела са члановима породице око којих је пола свог живота радила. Ово ми је већ ко зна која другарица по реду која се удала и прекинула све везе са друштвом из младости.

Ми као да нисмо постојали, као да се нисмо тешили, били раме за плакање, у поноћ ми долазиле сузних очију, због истих тих за које су се удале, као да их је неко пушком терао у те заједнице. Знаш кад бих се ја удала за неког ко ми је натерао сузе на очи пре матичара?!

Па једино да сам теееешки болид.

Ма никада!!! Макар паленту до краја живота јела.

После такве психопате им мењају бројеве телефона, проверавају поруке и мејлове јер су "умрежени", отварају им нове профиле а убеђују их да угасе ове које су последњих 10 година користиле као девојке. Опет све под паролом "заједно ћемо", "нови живот, ново поглавље".

Здраве границе мораш да поставиш у свему чега се латиш, па макар то била у питању и највећа љубав твог живота, шта који к он има да ти уређује и тај мали % приватности. Од муве, направе слона, па их слон једног дана згази и нестану са лица земље. Уопште не сумњам да ће сви колективно завршити на психијатрији или ће пасти која пријава за насиље у породици због шамара.

Уствари... такве неће пријавити партнере за насиље, ови ће успети као много пута пре да их убеде у своју причу да су оне криве, да су их изазвале, саме тражиле врага па враг дошао да је "само мало протресе".

Мука, али мука ми је од тако плитких женских умова. Због њих ме је и срамота што сам женско.

Како је могуће да сам се дружила са неким ко је лабилан, поводљив, ко нема чврст карактер, ко ће се полакомити јер је овај у стању да јој плати изнајмљивање венчанице?

Баш сам дубоко изненађена и увређена. Звучим као Шојић из ,,Белу лађу".

Мало је ово све изненађујуће с обзиром да смо релативно млади, имамо тек +30 година , у 21. веку смо, сви смо у току мање или више са садашњим тековинама, и да ниси ни мало изграђена, упркос кретању међу светом и кориштењу савремене технологије, гласила и свих видова комуникације...?

Мом чуђењу и запрепашћењу нема краја.

Да ли је могуће да су последњи пут тек наше бабе биле чвршћег карактера него ми потоњи?

Чуј да је мојој баби Душанки могао деда нешто да нареди... Горштанка моја. Таман посла, све су радили у договору и пару, скоро па 30 година. Онда су дошли проблеми, размимоилажење и на крају развод. Бар је наредних 25 година после развода је баба поживела у неком миру, нико никада није управљао са њом, а камоли да себи тај луксуз дозволи под старе дане. Ју, таман посла. Јесте, било јој је тешко, није мала ствар својевољно склонити живу главу, али шта ћеш, боље и то него пристати да живиш под тензијом 24/7.

Стално се провлачи флоскула "данашње младе домаћице ништа не кувају, ништа не знају да радe" и сл. Вала ако је судити само по овим мојим новопеченим, то ради, рмба као коњ са плугом колико их не виђамо нити чујемо. Ем су на радном месту до 15 часова, онда долазе кући да кувају ручак, онда дремну, онда пеглају а он иде на тренинг или да се види са другарима... Ок, значи он има живот, а ти немаш? И даље га волиш? И даље га служиш, титраш му? Ако ово није нека врста садизма, ја не знам шта је.

Лепо, ма најлепше је усрећити вољену особу, учинити те неке и мале и велике уступке и помоћ по кући, али човече драги, зар ти немаш право да се видиш са својим другарицама или да се бар чујеш на сат времена преко телефона? Данас су бар ти позиви преко разних апликација и програма бесплатни, до пре 15 година смо астрономски плаћали праве телефонске рачуне када шћућоримо.

Додуше има и оних другарица које сматрају да смо им претња за брак. Па шта си се ког врага удала за њега ако ће поред тебе живе да фантазира о нама? Данас не гледа нас јер си нас смакнула из видокруга, али веруј ми, он доцнио није ако је то у његовој природи. Још прекјуче је парао очи на некој 15тој.

Само се питам шта ће тек бити кад роде? Нити још прве бебе а "пренатрпане" су брачним обавезама. Шта би било да им човек да да чувају стадо оваца или као наше бабе и прабабе да имају по 10 деце, које су опет имале с времена на време слободу да одржавају добре комшијске односе са посетама, кафенисањима, узвраћањем гостопримства. Па ту није крај, ето многобројне родбине и са њихове стране и са мужеве, нико се није одбијао, нити врата закључавала, за сваког путника намерника је било времена.

А нису имали ни 10% од онога што ми све имамо данас на дугменце. Нити су путовали, нити видели света. Ма ни преко телевизора, а опет су имали ту топлу људску црту. Ако те неко позове на славу, а ти је не славиш, ок, све је у реду, али буди човек, основна је култура да позовеш тог домаћина да га некада у свој дом угостиш за неки други датум, празник или непразник. Није његова обавеза да те до краја животан дочекује као госта на свакој слави, рођендану, журци а ти да се осећаш као краљица којој је загарантована златна позивница. Па се сутра та иста краљица увреди тј. њен его иде у небеса ако не буде ијопет позвана. 'Ебена је ствар тај его како те узнесе високо, толико да сутрадан нећеш старој другарици на улици да се јавиш.

Ниси сестро претплаћена ни на један догађај, вероватно те је муж тако преваспитао о час посла. Жао ми је. За све постоје границе и здраве границе и границе стрпљивости. А даље ни макац. Макар имала и туђи пасош, јер ти наш више не пролази.

П.С.: Поставите здраве границе у тим јебени односима, не рушите дугогодишња пријатељства због оних од којих ћете се сутра развести или завршити на улици или у лудници. Другарица је неко ко остаје са тобом цео живот, у њој имаш нерођену сестру, раме за плакање, безусловну љубав која ће се и наљутити и одљутити али ће ти рећи истину у очи. А иза твојих леђа свима ј матер ако те ико нападне или узме у уста. Родитељи умру, муж те остави, деца одрасту и оду даље, а са ким ћеш ти поделити своју старост? Са другарицом. Ону коју ниси напустила.

Ако има таквих.

Паметном довољно.