A наше девојчице од 16-17 лета?

 О.к. је што се наши невладини активисти згражавају над судбинама жена, девојака и девојчица у Авганистану, у људску несрећу не треба дирати, то сами Бог зна колико ће неки хаос трајати, процес прилагођавања, транзиције, назадовања, па опет још који круг ратовања... И то је тотално нека 16. тема која повлачи питање ауторитета, па где неким чудом на крају победи правда а не сила итд. итд. итд. да не залазим у још већа набрајања, поделе, мишљења и ставове.

Оно што је мени трн у оваквим стварима је што ми и даље живимо с почетка 20. а не 21. века, где нпр. девојчице пре свог пунолетства, дакле барем са 16-17 година почну да живе са емотивним партнером. И на то се нико не згражава, чак је и ђене ђене друштвено прихватљиво, сад су сви наједном еманциповани, широкијех европских схватања, родитељи без проблема пристају на то па и радо одлазе на кафу клинце да обиђу... А ко је онда ту луд а ко меродаван да иде на родитељски састанак, дечко или родитељи? Ко те онда испраћа у најлепшој хаљини на 18. рођендан уз обавезну опаску "пази, сад си пунолетна, одговараш за своје поступке, а не ми више"?

И ово све да разумем ако се сетим да су се наше бабе такође удавале са 16-17 година "и ништа им није фалило". Јесте, одмах пођу за момка, шта ако је и његова и њена фамилија у кући бројала по 10 чланова, па ту немаш ни синију за сваки оброк да напуниш а камоли свадбу да правиш. Пусти, оде, оде у опанцима и приглавкама код фотографа, па их он још доради са четкицом. Радио се и онда фотошоп.

Ма каква венчаница, званице, ресторани, музика... Било све по принципу 'ајмо - 'ајде.

Али оно што мене зацементира у моменту, да не умем ни да одреагујем а ни да 1 речју прокоментаришем је када на породичним скуповима чујем опаску: ,,Па зар људи нису чули да се она удала?!"

Које црно удала тиме што живи под истим кровом са младићем?!

Зар је могуће да људи не схватају да је то малтене цимерски живот двоје шашавих заљубљених голупчића који само једу пилеће корпице, као да никада нису чули да нешто расте од воћа и поврћа на земљи и на дрвету. Данас средња сутра факс, а ако им се баш посрећи у љубави и хармонији онда ће стварно и наставити да живе у дужој заједници која се и законски изнад 5 година суживота третира као брачна заједница са свим привилегијама иако је јелте у пракси ванбачна, јер је одавно све изједначено на папиру.

Како се све те наше врле невладине организације, активисти, прваци, водитељке не згражавају на штуре речи на нашим просторима мушких глава за своје ћерке "па зар људи не знају да се она удала" само зато што данас-сутра живи са момком?

Да ли је могуће да се и након толико векова и векова код нас у генетском коду није променио тај приступ према женском детету, сетимо се само из историје владарских породица, набрајамо принчеве а принцезе "претпоставља се да су постојале, али су их поудали по разним дворовима", због кога, због чега - зарад економског добитка, бољитка, проширења граница, смиривања тензија међу народима, примирја у рату и сл. А иако су сироте и те девојке исто тако младе са 16 или мање година поднеле ооооогромне жртве, нико их се не сећа, нити памти, нити постоје јасни докази. Можда једва бледа фреска у неком манастиру...

Пре оне заслужују бисте и споменике у свим парковима и испред институција, бар у величини цара Душана Силног.

Отписивање женске деце у 21. веку на Старом контитенту, колевци цивилизације, боли и гуши сваког иоле трезвеног посматрача.

Наравно то ће изговорити "домаћини" који нису нити ће бити у стању икада да обезбеде мираз бар том једном женском детету. Сутра ако и буде хтела да озакони везу, предложиће јој да купи хаљину код Кинеза, гарантујем да јој неће динара дати за праву венчаницу. Или ће ући у још веће зајмове и кредите, да ће их сирота та иста ћерка наследити, таман да их отплати док њена деца не стасају за брак.

Јер Боже мој "зар људи не знају да се она удала" и том флоскулом, мантром су решили све надолазеће проблеме(?!?) и затворили су волшебно тему, дакле можемо на неку наредну да пређемо?

Испаднемо ми већи примитивци од самих примитиваца актера.

Да ли је ико свестан колико оваква реченица ствара притисак тој девојци у телу девојчице да не треба/НЕ СМЕ да раскине везу? Јер ће је тек онда породица одбацити и прилепити све могуће етикете које они пред родбином приписују другим рођакама?

Увек су најгори за бољима лајали, за добрим коњем велика се прашина диже, али ова деца не знају да дрека публике је апсолутно небитна.

Веома, веома депресивно. Није ни чудно што су наше мајке од генерација својих мајки чули најгрђе реченице "женско чим се роди, то треба убити", "боље да сам камен родила, него женско" и сл. што убија мозак, самопоуздање, рађа осећај кривице и одбачености. У најбољем случају стварно да се спакујеш са једним свежњом на рамену а у најгорем да узмеш штрик и обесиш се, јер, Боже мој, ваљда су родитељи у праву (?!?).

А све ово утиче и на наталитет, односно доприноси његовом паду (врзино коло). Почео је са генерацијом пре моје генерације, ми смо само наставили или чак убрзали тај пад и након толиког јаза већ су дошли неки клинци које родитељи глат отписују.

Не отписују их они јер су та деца тј. старији малолетници лоши, већ да би тиме прикрили стварну ситуацију у свом дому која је (потписујем!) изузетно лоша. Добро дете неће побећи са момком ако јој је добро у властитој кући. "Удају" се у средњој школи јер им је лоше.

Након толико анализа на тв шта ће бити са овом младом генерацијом која тек стасава, ја заиста верујем у те неке нове клинце.

Ускочили су брже него што се може замислити у озбиљне воде, верујем у њих, верујем да ће бити бољи него њихови родитељи од којих су побегли. Верујем да неће никада у животу калкулисати, вагати, пролонгирати ни са једном одлуком у животу. Верујем да ће заиста по свом сензибилитету одабрати виши степен образовања који им одговара и да прекосутра неће морати 10 различитих послова да промене док се не пронађу.

И заиста верујем да ће брже окретати ову планету, него што је било која генерација пре учинила (ову моју сироту, заспалу, не рачунам, нити генерацију мојих родитеља која је осакаћена и уназадована ратовима). Претпостављам да ће јако бити своји и на своме, доминантни и да ћемо имати пуно Катарина Великих. Ретко ко ће моћи њима да управља, руководи, манипулише за 15 година.

Можда ти неки нови клинци заиста промене свест друштва, можда заиста буду велики еколошки борци, а поред њих ми занемимо као да смо на првом предавању. У најбољем случају хранићемо голубове као пензионери у парку.

Жао ми је, јако ми је жао сваке девојчице која тако млада мора да се носи са тако тешком мушком нарави и да сутра одмахује руком и главом на породичним скуповима уз узречицу "ма пусти га, он је такав".

Нема ничега горег него борити се сама на Балкану. А сутра кад зађеш по свету као нетуриста, онда тек упознаш окрутност и хладноћу ауторитета кругова. Живот није инстаграм где су сви насмејани и окружени са предивним бојама.

Волите и пазите ту женску чељад што вам је живот дао. Неће вам син донети ни Бинго ни седмицу на Лотоу, нити неко друго просветљење. Мушко кад се ожени он и ТРЕБА жени да се приволи, па ће вас мање слушати и мање вам се повиновати. Мање. Много мање. Него ћерка.

Ћерке су много веће жртве подносиле. И подносе. И никада то неће људи разумети нити довољно ценити њихову предузимљивост (част изузецима).

Погледајте само заједнице где су три женске генерације на једном месту. То је толико јак сноп који се никада не може сломити.

Погледајте жене и девојке које су најгоре ствари преживеле па оснивају групе подршке и солидарности једне другима - њима нико ништа не може, нити их разбити нити угасити. Могу им се само прикључити и да науче какав је то борбени дух који их до последњег атома снаге не напушта.