Тајна

Бежим од тога а оно ме на крају сустигне? А нееее!!! Ја се томе приклоним.
Толико се уморим , плус још ако ме ухвати осећај туге, онда покушавам да склопим бар мировни споразум.

Можда у нечијим очима је то најгори могући сценарио, али ја, сада, са ове дистанце схватам зашто је то не најгоре већ најбоље могуће за мене.
Све је ствар садашњег тренутка. Тренутно се осећам празно и неиспуњено.

Шта ми годи?
- То и то.

Како знам?
- Имала сам прилику да то осетим, додуше на кашикицу. Али јесам и мнооого ми се свиђа.

Је ли то заиста толико дивно?
- 97% да, оно што ружно прати добрп нека остане на 3%, па ћу се изборити већ са тим некако. Мада то малено уме да прерасте у нашим очима, али авај сад, то је у људској природи.
Јесам ли се за ово борила свих ових година? Нисам, смем то да потпишем! Мада... Али... Можда сам мислила да се борим за нешто друго а у ствари сам радила несвесно нешто треће... А зашто? Нем'м си појма.

Од куд ми смелости да идем у рикверц?
- Нисам ја толико искусан возач, али ако је то улог да изађем из безнађа - пристајем! Не питам више колико кошта тренутни пад ако ћу са тог дна да одскочим више него да сам наставила уобичајеном трасом.