Љубав чудо Божије

Еее кад бисте ви, драги моји, знали шта је права љубав... Ноге би вам се одсекле од призора, кнедле би вам расле у грлу, пулсирало би вам нешто у мозгу...

Њено величанство Љубав ни многи писци, песници, књижевници, академици нису је до краја, онако снажно у њеном облику и њеној сличности још увек описали.

Ја да вам је опишем - не, не могу. То 'не' је од мене јаче. То што сам ја доживела пред својим очима... То можда из Љубави прелази у Чудо божије.
Ја сам само захвална, бескрајно захвална на призоре колико мој отац воли моју мајку. Колико је на крају и она њега волела. Што би баба рекла: ,,Могли су се они још 100 пута разићи али они су се страшно много волели. Да није тако одавно би се
развели и за друге узели... Али не, не, њихова је љубав била силна."

Толико силна да мушке сузе падају у сред бела дана, пред свим мојим пријатељима. Рекох, добро ли си? - Ма јесам... Сетио сам се. - Чега? - Па како смо она и ја били сами ту, у Новом Саду... Не могу више...

Да нисам изашла из депресије, верујте ми, да би и мени суза сузу стизала ОД ПОНОСА ШТО САМ ПЛОД ТАКВЕ ЉУБАВИ! Ма и нека сам јединица, опраштам им све, јер овакве призоре ретки имају привилегију да покажу а још ређи да је виде.
Поносна сам што су ми пружали оно што ми је у том тренутку одговарало, јер опет је из те Љубави Брига учинила своје.

Ти, као појединац ниси малтене никада свестан предмета симболике који уносиш у дом. Али кад дође онај трен... Мами сам даривала икону Свете Петке а тати... Бојим се и да му дам икону... али Светог Трифуна.
Да, погађате обе сам их купила и донела у стан, у Новом Саду. У стану за који ми је отац признао, јуче, да је ту био срећан са мојом мајком. А да ја то ништа нисам знала све ове године.

A да ствар буде још невероватнија, кад гoд би ми свратили на кафу, обоје су се одушевљавали само и искључиво са те две иконе. Ма какви остало нешто да је лепо у стану или нека уметничка слика, фигурица... не. Никада. Још ме је ћале питао, па што нисам још оваквих икона купила. Рекох, не знам, имала сам пара у себе али просто ми се није дало.

Мислим да је свима нама бар једном у животу тако било да просто ти се нешто не да нпр. да просто пружиш руку, да просто пољубиш као по обичају некога... Наиђеш на тај неки невидљиви зид који ти ни макац даље не дозвољава.

Сад верујем да ме није случајно та силна Љубав нагнала да купим баш те две иконе, јер тамо негде горе је изгледа било записано...

Људи моји, волите се, волите се, најбитнија је Љубав. Нема ње - има тескоба и мука. Могу од тескобе и плућа на нервној бази да почну да кашљу. Љубав све лечи, Љубав те чини здравим и снажним. И рађајте, што више рађајте, што чешће рађајте не остављајте јединце за собом.

'Ајде, да сте ми живи, здрави и вољени. На многаја љета. емотикон kiss

Моји микани су се волели, заиста су се волели...