Вучица самотњакиња
Шта вука самотњака брига шта кокошке кокодачу.
И онако ће их појести.
У најбољем случају, само ће упутити поглед преко кичме.
Ако, ако... ако сместа не престану крилима да дижу прашину - беспотребно.
Дружи се само са својом врстом.
Не прави циркус.
Нити износи своју приватност из јазбине.
А вечито дежурни посматрачи...
ма не нису то трачаре, јер су превазишли сами себе одавно.
То су сада врсни шпијуни.
Е, да, ти шпијуни, шпијунчине, само још један погрешан корак да направе у циљу иритирања, лако и веома брзо ће добити адекватан одговор. Јер вук својим смиреним очима олако намирише свачију слабу тачку. Туђи страх му није битан, шта ће му? Ионако зна да сви стрепе од њега, зар постоји ико храбрији и прилагодљивији ситуацији од њега?
Њихова брига а не његова. Будала од себе прави будалу тим страхом. Страх је неприметан и нико га неће признати, а дежурне алапаче их имају на претек.
Питате се због чега? Па просто је!
Нажалост, многи се роде са само 2 ствари:
вечитом -бојажљивошћу- да се пристојно јаве ако већ живе под истим небеским сводом са вуком, а са друге стране опет вечитом -незаситошћу-. Незаситошћу о туђи живот. Ах, бар да такве особе имају свој живот, бар да имају... колико би био леп овај свет, авај, прави мали рај!
Да га заиста имају не би пратиле вучије кораке, што би их било брига за њега, кад он не напада без разлога?
Али будала је превише. После се жале кад им неко стане на реп.
Сами су хтели трилер, сами су притиснули дугме "play", сами ће га и добити. Ко им је крив што су до сада гледали само англосаксонске љубавне комедије. Кад кажем комедије мислим на ретардираност тих шала, мислим на неимање везе с везом с стварношћу и мозгом и менталитетом одакле вук потиче.
А вук се таквим мозговима не прилагођава.
И пред крај - вучица се не шали иако јој је симпатична она шала:
,,-Шта радиш?
-Ево, трудна сам."
Могла би да се шали, али неће. Окружена је својим душама и душицама које је чине млађом, радосном и испуњеном и са којима ће све да подели, па чак и игру и шалу.
Има свој свет у коме је срећна и вољена.
У коме је поштована и поштеђена.
Поштеђена двоцифрених коефицијената интелигенције тих трачара, алапача, разузданих крвопија, бесциљних мозгова.
Паметном довољно.
Не притискати дугме "repeat".
Појавиће се Бели очњак.
И онако ће их појести.
У најбољем случају, само ће упутити поглед преко кичме.
Ако, ако... ако сместа не престану крилима да дижу прашину - беспотребно.
Дружи се само са својом врстом.
Не прави циркус.
Нити износи своју приватност из јазбине.
А вечито дежурни посматрачи...
ма не нису то трачаре, јер су превазишли сами себе одавно.
То су сада врсни шпијуни.
Е, да, ти шпијуни, шпијунчине, само још један погрешан корак да направе у циљу иритирања, лако и веома брзо ће добити адекватан одговор. Јер вук својим смиреним очима олако намирише свачију слабу тачку. Туђи страх му није битан, шта ће му? Ионако зна да сви стрепе од њега, зар постоји ико храбрији и прилагодљивији ситуацији од њега?
Њихова брига а не његова. Будала од себе прави будалу тим страхом. Страх је неприметан и нико га неће признати, а дежурне алапаче их имају на претек.
Питате се због чега? Па просто је!
Нажалост, многи се роде са само 2 ствари:
вечитом -бојажљивошћу- да се пристојно јаве ако већ живе под истим небеским сводом са вуком, а са друге стране опет вечитом -незаситошћу-. Незаситошћу о туђи живот. Ах, бар да такве особе имају свој живот, бар да имају... колико би био леп овај свет, авај, прави мали рај!
Да га заиста имају не би пратиле вучије кораке, што би их било брига за њега, кад он не напада без разлога?
Али будала је превише. После се жале кад им неко стане на реп.
Сами су хтели трилер, сами су притиснули дугме "play", сами ће га и добити. Ко им је крив што су до сада гледали само англосаксонске љубавне комедије. Кад кажем комедије мислим на ретардираност тих шала, мислим на неимање везе с везом с стварношћу и мозгом и менталитетом одакле вук потиче.
А вук се таквим мозговима не прилагођава.
И пред крај - вучица се не шали иако јој је симпатична она шала:
,,-Шта радиш?
-Ево, трудна сам."
Могла би да се шали, али неће. Окружена је својим душама и душицама које је чине млађом, радосном и испуњеном и са којима ће све да подели, па чак и игру и шалу.
Има свој свет у коме је срећна и вољена.
У коме је поштована и поштеђена.
Поштеђена двоцифрених коефицијената интелигенције тих трачара, алапача, разузданих крвопија, бесциљних мозгова.
Паметном довољно.
Не притискати дугме "repeat".
Појавиће се Бели очњак.



Коментари
Постави коментар