Оке лепе

Баш ми се тог повечерја слушао неки инстументал... Изабрала сам првог у претраживачу. "Делфини причају".
О, како је медено!
Нисам до сада имала прилику да са њима се играм и роним, па су ми звучали још слађе.
Запала сам уз свеће а да нисам ни до краја послушала цео снимак.
Предивно сам спавала. Устала раном зором, око шест.
А онда, цео дан... сам скакала од радости и огромног изненађења!!!
Толико огромно колики је и он човек!
Нисам могла да поверујем сопственим очима.
Анализирам све, све, све већ 2-3 дана, просто не могу да поверујем да је само куртоазан. А да се само појавио изненада у мом животу и то све због мојих махиналних речи:
,,Коначно неко нормалан и паметан да збори."
 Не, не, не... не желим да верујем и да прихватим да свако девојци прилази и захваљује се.
Али, Боже, он је тако паметан!!!
И опет да га чујем, опет нећу остати равнодушна.
А тако има миле и топле очи и раздраган осмех, као дечачић.
И тако је некако... једноставан.
А елегантан, храбар, одмерен, суптилан, приземан, заиста просто - једноставан. Па да се кандидује на изборима, 24/7 бих лобирала за њега! Гратис.

Е, Свети Саво, знам да је ово твој дар! Само си ти могао ово да ми пошаљеш 27.јануара. Тебе којег славимо јер си нам дао оно највредније и најчистије - Светосавље. Донео си из Свете земље, даривао због нас светиње на далеком Синају, из престолнице Константинопоља донео благослов и Канон писао у Тесалоникију. Теби Оче Саво, хвала за све!
Јој, како ми је ово познантсво дало наду!
Наду да се можда нећу морати одрећи будућности и подредити другима. Чак се пред спвање сетим молитви које сам као дете изговарала. Толико имам воље и радости у себи. Ма и да га више не видим, ни не чујем, овај трен ми је скинуо окове!
Лакше дишем, поносније ходам, еј, имам осмех, од ува до ува!
Наравно, постоји проблемчић. Не могу да се сконцентришем на одредбе закона, смејем се као луда на брашно, а баш у члану 121. став 2  тачка В није за смејање.

Не знам како, не знам ни разлог зашто ми се ово десило, јер ако ћемо руку на срце и нисам баш била за пример у претходном периоду. И те како сам грешила, и те какве сам грешке правила, због слабости. Овај јануар - био, не поновио се. 31 дан има, а мој субјективни осећај је да је прошао 31 месец. Колико ствари може да стане у само 1/12 календара - да не поверујеш. Колико различитих ситуација, прича, сцена потребних и сувишних. И поврх свега...
И мени, али мени, ни мање ни више него овако једно малено чудо да се деси!!!
Мајмунчићи ми нису равни колико се још увек веселим.

Наравно, не бих била женско ако не спроведем сопствену истрагу. Данас сам му се и за претке распитала. Најпрецизније податке никако да провалим, али сам бар све његове карактеристике сазнала. Могу само једно да кажем:
не да смо слични, него идентични!
Нисам, заиста нашла да се у нечему не слажемо, аман буквално, што је код мене то је и код њега, што је код њега то је и код мене. А свашта бих вам поверила.
Јој, радости!
Не, не, не... не смем још увек да откривам те детаље. Ако их образложим, из прве ћете сконтати ко је у питању. А са овим благословом не желим да ризикујем.
Ако Бог да, ако Бог да... нека тече све полагано.
Не журим се, јер сам уједно сигурна и мирна.
Када се сетим његових очију.

Коментари

Популарни постови