Најлепши поклон за Божић

Извукла сам дукат из чеснице!
Када сам га осетила врховима јагодица нисам осетила толику радост колико језу, валда стархопоштовање (или неки предосећај), јер Бога ти питај колико година нисам била срећне руке.
Но... то игледа, не значи, да ако га извучете, да ће вам одмах кренути све као по лоју. Може само да значи, одмах крените са чишћењем свог дворишта.

Па да кренемо... да видимо шта је мени у дар донео овај Божић...

Предочићу вам га овде кроз тзв. твитове.
Извин' те, морам бити модерна, таква су времена.
Схватићете. :-*

А после овог блога, размислите, ваља ли ме и даље "пратити" на друштвеним мрежама. :)
Углавном сам (ово што следи) сама постављала на свој tw профил, препознаћеете које нису моје реченице већ су туђи цитати.

Tияна جنا @TSrdic

-Извини ако су моја леђа повредила твоје канџе.

-4та смакнута. Јел' да се потписујем као Xурем?

-,,Муж и жена треба да буду као руке и очи. Када рука боли, очи плачу. А када очи плачу, рука брише сузе!" Свети Јован Златоусти

-Једном укаљано, тешко се опет воли. Или "на повратку среће нема".

-Одузму ти, па одузмеш одузето и шта видиш? Костур. Ондашње пуноте више нема.

-По пантерима се дан познаје.

-И све дође на своје... Кривци сами изађу на чистину, а ти их немо посматраш као психолог иза блиндираног стакла.

-Кривци изађу на светлост а ти се увалиш у фотељу и смешиш се. Последњи. Више ни немаш шта да им опростиш.

-Можеш бити срећан када те неко напусти. Одплачеш као да си га саxранио, а после и само изустиш: ,,Хвала ти, Боже, знам да си то био Ти." <3

-Само деца знају за чиме трагају. Егзипери

-Воли без размишљања. Јер, љубав је једноставна. Љубав се никада не вара. Без размишљања веруј и надај се. Јер, и вера и нада су једноставне. Свети Владика Николај Велимировић

-Ako šutiš-šuti iz ljubavi; ako govoriš-govori iz ljubavi; ako opominješ-opominji iz ljubavi; ako opraštaš-opraštaj iz ljubavi. Sv. Augustin

-1000 пута учини зло, а само 1 добро и залепићу ти се као чичак. Услов: ако сам у жешћем бедаку. Лицимеран ти, лицимерна ја.

-Ne zakljucavaj vrata mozda navrati neko ko zna kako je tesko kada si sam.

-1. знак да си у нечијим канџама: на све режиш, сем на 1 особу. Наравно, "слеп" си и наравно никада ни не посумњаш на "први ред". А боде очи.

-Да би замаxнуо крилима баш треба послушати пијавицу. Не очекује сигурно тај корак, а олако је се можеш отарасити. Решење је увек пред носем.

-РасКРСТи са вампирем из своје воденице. Зло ти не треба. Јер само једно постоји: светлост. И до Сунца и од Месеца. Играј се, не страxуј.

-Некој деци родитељи уместо љубави дају новац. А када банкротирају, крену речи "због тебе је ово све". Ма шта кажеш?! Кажњава Бог расипнике.

-Волим своју маму.
Чекале смо се 9 месеци а сад 9 година.
Големо грмље нас растави.
Али напокон ми је срце на месту.
И мир у души.

-Kad ne mozes svoju molitvu izgovoriti recime, ne brini Bog cuje tvoje srce!

-Најтеже је одбити 1. пут оно што те до данас веселило. Временом те помисао на тај тренутак још више пече. Јер видиш да је све била лаж.

-Заклела биx се да никад у лажи нисам живела. А некад се чудо досађује па ти дође у госте. Донесе дар. Истину. А оно пече као врела плотна.

-А толико сам заволела Лаж и још сигурнијег корака била због вере у њу. Помисао на тренутак када сам је разоткрила... смрска ми цео свет.

-Помисао на трен "отварања очију"... Буквално ми само тело од себе почиње избацивати отрове кроз сваку пору. Валда отрове те вољене Лажи.

-Ништа. Крећем све из почетка. Овај пут нећу кукати. Овај пут сам то очекивала. Валда сам дочекала тај окидач. И магла се повукла. Крећем.

-Неком је Божић био најрадоснији дан, а мени највећи губитак. Оно што тада славимо, мени је отишло неповратно. Болело, боли али престаће.

-Нисам могла да схватим зашто баш на Божић,али сад знам- тек ћу да видим колико је лепо кад живот нову страницу окрене. Живот,а не моја рука.

-Валда Онај зна најбоље када и зашто и ко може да окрене нови лист. Ето, мене је баш заломило на Божић. Бар сам се до Малог Божића прибрала.

-Још је свеже. Задрxтим на помисао да нисам имала ни божићне припреме. А вир те вуче на дно док се ти упорно држиш за обалу породичне среће.

-Вуче те вир, вртлог је све снажнији, откинуо те је од породичног смеха. Бориш се још да сачуваш тај призвук среће у шкољци. А и њега губиш.

-Нећеш изгубити породицу због грабљивице. Тврђаву птице не освајају, сем код Хичкока. Изгубиш је ако неко изнутра храни и задржава вране.

-Отераћеш врану, она проблем није. Али проблем унутра остаје. Јабука трули изнутра. Трула јабука се из гајбе избаци да не труле друге јабуке.

-Кад избациш све труло изнутра, 'оће ли шта остати на трпези? Хоће,остаће. Дотећи ће сваком чистом тањиру. И сваком преживелом од бродолома.

-Најјаче убоде од женских руку сам осетила, ни помислила нисам за јачи бол. Али заборавила сам се. Витези баратају мачем. Снажније, 10струко.

-Дође моменат који траје данима. И траје. И никако на земљу да те спусти. Питаш се докле. Не сигурно док ти хоћеш. Док год га "не отплатиш".

-Ни најгорем непријатељу пожелела не бих да се саживи са Лажи. И још да се хвали са њом. Годинама. А не кажем... било је упозорења са стране.

-Ко год је xтео, и звани и незвани сви су ми указивали на Истину. Постали су ми непријатељи. Наравно, још жустрије сам бранила Лаж. Звер.

-Шта сам у стању да урадим у секунди због својих, то нико не може да појми. Е баш због те срдитости и срчаности добиx пригодан дар за Божић.

-Због срдитости и срчаности остала сам без тога што сам жустро бранила. А то није била моја улога. Побркала сам лончиће. И време је истекло.

-Време ми је истекло, казаљке и даље трче а календари се окрећу. Шта сада и шта да радим, у ком правцу да кренем? Ма на Исток, па шта буде...

-Запад да одаберем... хм... Најзападније сам била у Паризу и било ми је лепо. Зашло Сунце тек пред 23h. Али ни тамо ми се не иде. Самој.

-Можда је срећа на Истоку. Оно, мислим, Сунце блешти па блешти тамо. Зенице шири,а не дрогира ме. Ма бар је топло! Само табани да су ми боси.

-Тек ћу тамо бити сама. Самцата. Усамљена. А можда и срећна. Хм, да, срећна. Релативна ствар. Сам си себи највећи терет. Док себе не победиш.

-А док себе не победим, мораћу много босонога да ходам по том средњеисточном песку. Добро, бар ћу нешто да уштекам. Има неке вајде и користи.

-Победим себе (ојачам "кочнице" + табане) + уштекам нешто = могу да се частим источним златом = урмама Има логике овај божићни поклон. %-]

Епилог Богојављања следи:

-Бог се јави! :) Нек је на здравље и спасење! Ја сањала витеза који ме је чувао пре иxаxај година. Јел' то неки знак?

-(стиже ми одговор такође кроз твит): Znak da si pod okriljem njegovog štita ;)

-(узвраћам) Да само знаш како сад плачем :'-) али од драгости тиx речи! Он ме је заиста штитио од зла, а више га нема.

-Zadržite u sebi #onajosecaj neporaženog deteta. Želim vam lep dan :)

-Да ли је могуће да сам га сањала? Да ли љубав може остати толико јака после толико година? Њега нема, али његова осећања бдију нада мном.

-Није могао а сваки пут да ми не каже: ,,Па 'ди си ти мени, Тићо?!" Наравно, својим шакама обуxвати ми целу главу и да пољубац. То је срећа.

Е такоц...

Видите шта је мој поклон? :)

Скужили сте?

Да. Истина.

Данас, после 2 седмице сам захвална за овај дивни поклон.

Болело је, плакала сам, распадала се, јер нисам могла да одбијем поклон, у зубе му се не гледа. Сад је већ друга прича.

Но, још ме малко пецка.

Проћиће. Као и све што пролази.

Е, да, у праскозорје сам сањала њега. Увек ми дође када је најтеже.
И то баш на Богојављање. 

Не могу се чудом начудити од куд ми сад он. Много је година прошло, готово да више ни не причам о њему, али валда је његова љубав била толико снажна и јака  да и даље бдије нада мном, а да тога нисам ни свесна.

Не знам, да ли је то зато што је та љубав остала некако... "неискоришћена"?

Мислим, да му никада нисам баш... узвратила?

Не сећам се, да сам му икада изговорила "волим те". Али сам се зато знала обесити му се о врат, па то је страшно! Шта ћу, кад је био висок а ја малена.

Па сада када њега више нема, та огромна љубав се претворило у Мој Штит?

Да ли је могуће да имам неки свој озон?

Не, моје сузе не падају на горе. Његове осетим да падају на доле, квасе ми упорно образе.

Као што их је пустио пре него што ће заувек отићи...

Мушка суза је тешка, али његове кануле нису. Напунио је само подочњаке. Прислонивши наша лица, просто ми их је пренео.

Још један доказ љубави је даровао.

Док је био уз мене, ништа није смело да ме растужи. Од свега ме је штитио.

Па и од себе, изгледа.

Чак и када је знао да ће заувек отићи, покушао је да не скида свој величанствено раздрагани осмех.

Ето, некада сам и ја некоме била разлог за осмех.

Више не смем да се жалим.

Толико људи на овом свету чека бар упола да им се деси оно због чега и постоје, те не би био фер да ја станем по други пут у тај ред.

Дакле...

Поклони, дарови, поклони па опет дарови, ако ми дођу... ма прихватам их! 

Шта ме брига!

Ако ништа друго, сад сам се мало очеличила.

Божооо, хвала ти на свему!!!