Подрум
Зашто толико година? Није то дан два, недеља која или месец па се све врати на своје место. Не, већ године су у питању... Ако ме је Бог нечим могао казнити а то је одузимање слободе. Мислим, било ко ако хоће да ме сломи, само спусти рампу и ја сам покојна. Без самопоштовања, самопоуздања или снаге.
Међутим, од јутрос се релативно добро осећам у односу на јутро пре годину дана када сам још у налетима пуцала од енергије. Сада више не. Гледам на себе не као крава мртво теле, већ као мртва крава живо теле. Ужасно је када вас заточе у подрум. А не противите се, као тешите се, ахам проћиће. Неће. Док год сами не подигнете глас. А док не подигнете тај чувени глас, већ сте се заточили у још чвршће замандрљени подрум. Влага, буђ и прљавштина само навиру. А да не говорим о сунчевим зрацима - заборавите их!
Знате ли шта значи 7 година не осетити на својој очи зраке Сунца?
Знате ли шта значи 7 година не дотакнути биљку?
7 година не помиловати животињу?
А загрљај... не вреди ни да га узимам у уста.
Помало сам заборавила звук откуцаја срца друге особе.
Заборавите све те мале слатке привилегије живота. Рачунајте на свакодневно по пар пута на дан уместо оброка линчовање речима. Физичко линчовање није ништа наспрам овога. И као што обично бива, психичко злостављање спроводе мизерне особе.
Да, понављам се, али мислим да никада нећу моћи из себе да избацим сво ово разочарење. Мизерне особе које су само на себе мислиле цео живот и једва дочекале да вас стрпају тамо где јесте. Толико мизерне да никада неће схватити колико Бог њих воли, чим им пружа толико дугачак живот. Не, не пружа им живот да би злостављали друге. Продужава им живот, да би увидели своје грешке. Али наравно, пилећи мозгови не могу то да схвате. Зашто - нема појма. Није да пилиће вређам, али они сигурно немају мозак мрава. Они су сироти толико добри и вредни...
Коментари
Постави коментар