Винарија ,,Звонко Богдан" и излет од Суботице до Ковиља

Да погледате цео видео прилог о посети винарији, граду и манастиру, погледајте доле видео прилог колега из Москве, телевизије Балканист.

Седим са колегама из Москве, дегустирамо вина, апсолутно опуштена атмосфера, присећамо се силних путовања, конкурса, едукација, како су се свима изменили животи итд.

Међутим њих тројица мало па мало један другом пресипају остатак вина једном, другом, трећем па опет у круг. 'Ајде знам да су добри пријатељи, сународници, а иначе Рус Русу безусловно верује. Не само кад су у иностранству, па и у братској земљи, него и у својој матичној држави, што ми је задивљујуће, на прву се контају и неће једне друге издати.

А можда је ово пресипање из чаше у чашу и део неког кумства, побратимства... А можда и одраз сиромаштва кроз који смо и они и ми прошли у минулом веку, под паролом "дај да се не баци".

Код нас ће најчешће сујеверни домаћин госту рећи:

,,Попиј до краја, не остављај нам свађу у кући."

А тек шта би наше маме (генерација '60тих) на ово рекле... Не смем ни да помислим, свима би очитали буквицу са оним чувеним: ,,То није хигијенски, па то су туђе бактерије, чувај се, хоћеш да се разболиш, да добијеш жвале?"

Ја ћутим, једва сам другу чашу примирисала, на слабој сам исхрани, већ ми се манта у глави, само што нисам замолили да ми неко позове такси (скроз сам испала из штимунга због ове глобалне хистерије) , кад један од њих проговара:

,,Тијана, је ли знаш зашто ми пресипамо вино?"

- Претпостављам да сте велики пријатељи једни другима?

Каже: ,,Не, него у Русији кажемо оно што ја мислим, нека пређе и на мог пријатеља (наравно, овде се мисли на добре и позитивне мисли, апсолутно одсуство на било чега лошег).

Хоћеш ли и ти да пресипаш из своје чаше?"

Зграбим ону моју чашу са оба длана, закрилим је да јој се ни дно не види, па проговарам:

,,Не, нипошто! Не д'о Бог никоме мојих збрканих 100 мисли у секунди (морала бих прво 6 дневника да испишем )! Тајна!!!"

Боже ме опрости, насмејали смо се грохотом, винарија се затресла.

Само нек смо живи, здрави и насмејани!

Давај!

   Чланак колега из Балканист

Пред винаријом у препознатљивом стилу градње са шиљатим кровом и прозорима у сецесији, госте дочекује статуа легендарног певача којег многе генерације деценијама радо слушају - господина Звонка Богдана.

Прва забуна странцима је што хитају овде са помислом да је заиста винарија у његовом власништву као и оближњи салаш (јер на снимљеним интервјуима са њим се види у позадини салаш на ком он живи са породицом, али не у овом делу севера Бачке ). Име је он уступио локалном привреднику као бренд за производњу разних пића из винарије (вина, коњака, вискија, ракије, пекмеза). Вина која носе називе његових песама су Живот тече, 8 тамбураша, 4 коња дебела... А то су вина која најчешће носимо као дар за славу домаћина.

Ентеријер је сав луксузно намештен, многе виле на Палићу и Келебији се просто такмиче која ће бити лепша за очи туриста. Мир, тишина, зеленило "равно, нигде брда, све је равно", језеро над којим се мењају величанствене боје заласка сунца са измаглицом и испарењима, никога неће оставити равнодушним, само ће пожелети још дуже да остане.

Винарија Звонко Богдан је ових дана препуна заказаних посета, многе фирме своје запослене овде доводе на дегустацију вина, да наздраве успешној пословној сарадњи и још бољим резултатима у будућности.

Moја препорука су вина из 2018. године (а и niначе је млада винарија у питању) црвено вино Cuvée, розо Rose sec и бело Pinot Blanc. Прво су ме задивили њихови мириси а и онда богати укуси, што није тако честа појава на тржишту.

А и можда сам ја слаб винопија, узмите и то у обзир.

Уздравље!