Јованка Личанка

 

,,Неписмена и необразована Личанка" бла-бла-бла... Неписмена сигурно није била али високо образовање није ни могла да стекне са 17 година када се придружила партизанима бежећи од усташког ре-чишћења Лике. Мајке ни запамтила није а за члановима породице јој је душа била расута. Огњиште су туђа чизма и туђа крпа у руци угасиле.

Али као што то обично бива... Као са свим владарима... Дође једна млада, прелепа, енергична, способна, спретна, оштроумна, врцава од живота и широког осмеха која загосподари врло брзо. Тиха вода брег рони. Рокселана (Хурем) на све стране у историјским читанкама.

Етикете "неписмен(а)", "необразован(а)" обично лепе они који су још плићи знањем а високи у похлепи.
Њега је баш било брига, заљубио се у много млађу а она је напокон нашла заштиту након погибељи мушких чланова породице.
Он је добио државу и испунио своју жељу да влада, ако је истина да је заправо одбачено ванбрачно дете европских племића. И шта ће више од живота... Само луд не би уживао и попушта другима.

Али она је та која се градила јер је био њен трен, њено време, њено морање. Хтела не хтела морала је бити вечито у приправности.
Инат је чувала за касније као тајно оружје, оруђе, тајни напитак, еликсир младости.

Личанка. Српкиња. Главни трн у оку владалаца из сенке.

Бар да је на овом столчићу написала своје мемоаре уместо што је све остало рубу судбине.
Причале су ми мештанке, када се бункер отворио да су постојале и неотпаковане помаде, парфеми, чешаљ... Али временом је и то склоњено.

На крају документарне серије "Јованка и тајне службе" пита се наратор шта би било да постоје њени мемоари. Одговор је једноставан.
Хага не би било.
Ни упола страдалог народа.
Овако ће можда тамо нека наредна, пета генерација, помирљиво на ово да гледа.
А полуострво страдало због похлепе петорице људи упереног прста на једну жену која их је деценијама мучила више него председник као фигура.

Ако ништа друго поука њеног живота окруженог зверима је да смо увек насмејане као да никада нисмо осетиле ни тугу, ни страх, ни раздвајање, ни отимање, ни склањање, нити прогон. Ето им све али ведрину нико нам не може отети.

(написано 25. новембра 2021. године)