КЗМ
Савршена ако не и најбоља ствар коју сам искусила у своме граду је волонтирање у Канцеларији за младе. Савршено место препуно идеја, креативности и полетности. Добродушности, другарства и заједништва. Све оно што вас чини неисквареним.
Упознала сам много младих људи овде за три године, изненадила сам се колико има и тинејџера који летњи распуст проводе читајући дела светске књижевности, која нису на ''списку лектира за следећи разред'' који ће похађати од септембра.
Углавном смо активно проводили време нас 20-25, а лето кад дође... тад нас је било много више! И то свих генерација! Био је и неформално организован Клуб родитеља за децу која су малолетна а на пример хоће да похађају наше радионице Манга и аниме. Имала сам чак и позитивно искуство, када сам пре 2 године кренула са групом волонтера на крајњи југ Србије, на 7дневно камповање на Форуму Власина, да ми дођу маме и донесу овлашћење за своје малолетне тинејџере. Толико смо били јаки, сложни и добро организовани. Али све захваљујући нашој дивној координаторки Дејани. Особи која је цео свој живот посветила омладинском активизму, која је свакога од нас јако добро упознала и кроз обавезне радионице дружења уторком увече у Градском омладинском центру (од милоште названом наш ГОЦ), разговоре 1 на 1, креативне радове на семинарима...
Зато смо лако могли да се организујемо и деламо!
Сјајан тим спојен од најразличитијих могућих карактера!
Када кажем волонтирање, није то ништа свакодневно по 12 сати било. Не... ту и тамо је било волонтирања на различитим местима у граду, можда по пар сати. Обавезно смо се састајали и дружили уторком увече. Имали биоскопско поподне на нашим разнобојним лејзибеговима, доносили грицкалице од куће и уживали у заједништву. Помагали многима... јер волонтирање значи давање нечег свог од свег срца. <3
Након свега овога, искристалише се којих сте (заправо) афинитета. Кзм има одличну и огромну сарадњу са многим институцијама, предузећима, владиним и невладиним организацијама. Ту сте константно на вези преко мејлова и друштвених група са сарадницима. Стално стижу позиви за разне скупове, семинаре, едукације, конференције. Тако је нпр. мене координаторка слала на семинаре VISA у Crowne Plaza-у на Новом Београду, јер сам желела да покренем свој мали бизнис. Ту упознате сјајне младе људе, своје вршњаке који су већ са толико мало година постали озбиљни предузетници. Многе такве ствари и приче вас ем мотивишу да се дигнете са дна ем вам дају нове идеје и можда неке нове смерове. У сваком случају, сазнате што шта новога, што вам покрене знатижељу да гризете даље и више.
Јер лимит не постоји.
Или што кажу: ,,Небо нам је граница."
Мада из мог искуства - она ни не постоји.
Тако је у Кзм било мање више током целе године. Кажем, лети је било прегршт активности организовано под окриљем Кзм а у сарадњи са многим партнерима на локалу.
Многи ме питају а у чему је поента Кзм-а?
Управо у овоме!
Да се млади склоне са улице и извуку из досаде или доколице!
Да имају свој простор где могу да развијају свој потенцијал, да се друже са квалитетним људима, да науче да дају најбоље од себе, да помогну и никада да забораве то да раде током целог свог живота.
А данас... како видим Кзм више није оно што је био до прошлога августа... нажалост...
На моју велику жалост... Морам поћи од себе, јер само ја знам колико ми је та цела екипа помогла да се исчупам из сивила у које сам запала због великих животних губитака у кратком периоду.
Јако али јако ми је жао што је политика више него потребно и дозвољено умешала своје прсте (иако је Кзм владина организација, то их не оправдава за овакве катастофалне потезе). Због лоше политике на локалу, вероватно неке врсте партијске исфрустрираности, разбили су наш Кзм у паран парчад (али срећа све колеге волонтери су више него способни да се дочекају на ноге кад их баците и да нађу своје ново место под сунцем где ће даље волонтирати - неком следећом приликом ћу написати зашто је битно и пресудно да се волонтира, вероватно ћу избацити тај блог на крају године као сума сумарум свега шта сам са тим постигла)...
Зато се малтене ништа од прошлог августа ни не дешава у Кзм.
Била сам сведок свега пар догађаја за ових годину дана и то је то...
Нажалост разбијени смо...
Остали су можда сад само неки делићи који се још пресијавају кад сунце промоли своје зраке кроз тмурне облаке.
Волонтирање се види само у обрисима, старе колеге волонтери васкрсну само када су велики догађаји у Суботици, попут недавно одржаног Фестивала ,,Омладина" на Градском стадиону.
Е за то - капа доле! Мој наклон!
А после... шта ће омладина овог лета да ради у нашем граду?
Јул је већ одмакао, а више нема бесплатних радионица нити разних (потпуно бесплатних) тренинга у Дудовој шуми... Нити курсева страних језика... Такође бесплатних.
Зашто је наша омладина свесно сасечена у корену?
Драга власти?
Зар су се сироти волонтери опет морали довијати нпр. за превоз до Форума Власине, који је од националног значаја?
Зашто једино Суботичани од 2016те немају обезбеђен превоз из свога града до Власинског језера као што имају сви волонтери из различитих градова?
Колико ја добро памтим ни рефундиране трошкове нисмо добили 2016те и 2017те.
А кад треба статирати на Тргу - онда нас се сви сете.
Дефинитвно ова погубна политика на локалу својим потезима даје на значају злурадним коменатрима наших матораца или примитивцима који знају само за задовољење најнижих побуда кад кажу: ,,А зашто волонтираш? То је џабе, то се не плаћа, боље седи у своме селу и буди у кући, бриши прашину док ја не дођем."
'Ајде што се такви примитивци из провинције не сећају како је било на некадашњим Титовим радним акцијама, али како се тога не сећају они који су на политичкој сцени Србије, па да нас бар мало подрже?
Не бих могла ни да замислим где би нам тада био крај...
Ово вам каже особа која у новембру 2018. г. пуни 10 година рада у омладинској политици.
Пријатно.
Јул 2018.
Упознала сам много младих људи овде за три године, изненадила сам се колико има и тинејџера који летњи распуст проводе читајући дела светске књижевности, која нису на ''списку лектира за следећи разред'' који ће похађати од септембра.
Углавном смо активно проводили време нас 20-25, а лето кад дође... тад нас је било много више! И то свих генерација! Био је и неформално организован Клуб родитеља за децу која су малолетна а на пример хоће да похађају наше радионице Манга и аниме. Имала сам чак и позитивно искуство, када сам пре 2 године кренула са групом волонтера на крајњи југ Србије, на 7дневно камповање на Форуму Власина, да ми дођу маме и донесу овлашћење за своје малолетне тинејџере. Толико смо били јаки, сложни и добро организовани. Али све захваљујући нашој дивној координаторки Дејани. Особи која је цео свој живот посветила омладинском активизму, која је свакога од нас јако добро упознала и кроз обавезне радионице дружења уторком увече у Градском омладинском центру (од милоште названом наш ГОЦ), разговоре 1 на 1, креативне радове на семинарима...
Зато смо лако могли да се организујемо и деламо!
Сјајан тим спојен од најразличитијих могућих карактера!
Када кажем волонтирање, није то ништа свакодневно по 12 сати било. Не... ту и тамо је било волонтирања на различитим местима у граду, можда по пар сати. Обавезно смо се састајали и дружили уторком увече. Имали биоскопско поподне на нашим разнобојним лејзибеговима, доносили грицкалице од куће и уживали у заједништву. Помагали многима... јер волонтирање значи давање нечег свог од свег срца. <3
Након свега овога, искристалише се којих сте (заправо) афинитета. Кзм има одличну и огромну сарадњу са многим институцијама, предузећима, владиним и невладиним организацијама. Ту сте константно на вези преко мејлова и друштвених група са сарадницима. Стално стижу позиви за разне скупове, семинаре, едукације, конференције. Тако је нпр. мене координаторка слала на семинаре VISA у Crowne Plaza-у на Новом Београду, јер сам желела да покренем свој мали бизнис. Ту упознате сјајне младе људе, своје вршњаке који су већ са толико мало година постали озбиљни предузетници. Многе такве ствари и приче вас ем мотивишу да се дигнете са дна ем вам дају нове идеје и можда неке нове смерове. У сваком случају, сазнате што шта новога, што вам покрене знатижељу да гризете даље и више.
Јер лимит не постоји.
Или што кажу: ,,Небо нам је граница."
Мада из мог искуства - она ни не постоји.
Тако је у Кзм било мање више током целе године. Кажем, лети је било прегршт активности организовано под окриљем Кзм а у сарадњи са многим партнерима на локалу.
Многи ме питају а у чему је поента Кзм-а?
Управо у овоме!
Да се млади склоне са улице и извуку из досаде или доколице!
Да имају свој простор где могу да развијају свој потенцијал, да се друже са квалитетним људима, да науче да дају најбоље од себе, да помогну и никада да забораве то да раде током целог свог живота.
А данас... како видим Кзм више није оно што је био до прошлога августа... нажалост...
На моју велику жалост... Морам поћи од себе, јер само ја знам колико ми је та цела екипа помогла да се исчупам из сивила у које сам запала због великих животних губитака у кратком периоду.
Јако али јако ми је жао што је политика више него потребно и дозвољено умешала своје прсте (иако је Кзм владина организација, то их не оправдава за овакве катастофалне потезе). Због лоше политике на локалу, вероватно неке врсте партијске исфрустрираности, разбили су наш Кзм у паран парчад (али срећа све колеге волонтери су више него способни да се дочекају на ноге кад их баците и да нађу своје ново место под сунцем где ће даље волонтирати - неком следећом приликом ћу написати зашто је битно и пресудно да се волонтира, вероватно ћу избацити тај блог на крају године као сума сумарум свега шта сам са тим постигла)...
Зато се малтене ништа од прошлог августа ни не дешава у Кзм.
Била сам сведок свега пар догађаја за ових годину дана и то је то...
Нажалост разбијени смо...
Остали су можда сад само неки делићи који се још пресијавају кад сунце промоли своје зраке кроз тмурне облаке.
Волонтирање се види само у обрисима, старе колеге волонтери васкрсну само када су велики догађаји у Суботици, попут недавно одржаног Фестивала ,,Омладина" на Градском стадиону.
Е за то - капа доле! Мој наклон!
А после... шта ће омладина овог лета да ради у нашем граду?
Јул је већ одмакао, а више нема бесплатних радионица нити разних (потпуно бесплатних) тренинга у Дудовој шуми... Нити курсева страних језика... Такође бесплатних.
Зашто је наша омладина свесно сасечена у корену?
Драга власти?
Зар су се сироти волонтери опет морали довијати нпр. за превоз до Форума Власине, који је од националног значаја?
Зашто једино Суботичани од 2016те немају обезбеђен превоз из свога града до Власинског језера као што имају сви волонтери из различитих градова?
Колико ја добро памтим ни рефундиране трошкове нисмо добили 2016те и 2017те.
А кад треба статирати на Тргу - онда нас се сви сете.
Дефинитвно ова погубна политика на локалу својим потезима даје на значају злурадним коменатрима наших матораца или примитивцима који знају само за задовољење најнижих побуда кад кажу: ,,А зашто волонтираш? То је џабе, то се не плаћа, боље седи у своме селу и буди у кући, бриши прашину док ја не дођем."
'Ајде што се такви примитивци из провинције не сећају како је било на некадашњим Титовим радним акцијама, али како се тога не сећају они који су на политичкој сцени Србије, па да нас бар мало подрже?
Не бих могла ни да замислим где би нам тада био крај...
Ово вам каже особа која у новембру 2018. г. пуни 10 година рада у омладинској политици.
Пријатно.
Јул 2018.
Коментари
Постави коментар