Ибица, Ибица... свуда чујем: ИбиЗаaaaaaaa!
Пар месеци у назад с времена на време, гледам летове и смештаје на Кипру. Договарам се са братом и фамилијом да бисмо могли једном заједно на летовање, рекох, важи, 'ајде кад нађемо нешто јефтино - идемо тамо.
Случајно ми се потрефи пар приватних ствари са понудом тј. "рекламом са стране" која је гласила:
80 евра повратна карта за Ибицу.
Дај одмах узимај!!!
80 евра повратна карта за Ибицу.
Па јаоооооооооооо Тијана код тебе ништа не може мирно да се испланира и да се на тенане почнеш паковати...
Али шта могу, изгледа сам рођена под неком таквом звездом брзалицом.
И ииииидеееемооооо!
Нисам никоме о овоме говорила, до малтене пред сами укрцај у авион. Ишла сам превозом преко блаблакара, возач A4 ми спомене:,,А видела си Ибицу за 80 евра?"
Брате, од куд знаш?!
Брате, од куд знаш?!
,,Ја тако већ 10 година путујем и на летовања и зимовања, док скупим екипу понуда ће скочити на скупље. Овако сам све видим, обиђем, одморим се, напуним батерије, склопим нова познанства из целог света, обогатим себе тиме."
Тај дан ми је већ почео са упадљивим тетоважама. Не знам, не могу да се сетим да их иначе примећујем, колико сам тај први дан и на аеродрому и на острву приметила истетовираних људи. И женских и мушких, на различитим деловима тела... најбруталнији ми је био неки дечко... а фуј, кад се сетим само... 'ладно је човек носио тетоважу преко целог врата која се доле спуштала на груди и рамена... А фууууј, брате како те није болело по целом врату да се тетовираш?! 'Ало човече драги...
Градски превоз савршено функцинише, такси вам малтене ни не треба. Не деру, не скидају кожу, цене, тарифе и свака врста ценовника је свуда истакнута и такси превозника и бусева, тако да можете да испланирате колико ће вас коштати жељена дестинација. А вала за 5 евра максимално са 2 преседања можете да стигнете до сваке улаве или залива где год да вам се налазио смештај, све је врло једноставно, а мештани су јако љубазни и радо ће вам помоћи. Места назовимо их градови су смешни колико су мали, моја Суботица је за њих Њујорк, а шта да вам причам колика су им онда мала села...
Мештани вас могу једино чудно гледати ако устајете пре 9 ч. ујутру да се шетате или тренирате. То је моја "бољка" кад одем на Запад, што тамо касније свиће и залази сунце а навикла сам да устајем у 6 ч. а лежем око 21 ч.
Овде на, Ибици, да полудим, у 22 ч. још је било видно напољу, онда изађем као мало да се прошетам пред спавање дуж залива.
Била сам смештена на источној обали острва, то ми је добар другар предложио који тамо ускоро сели.
- Али има смештај, сад се отворио у Сан Антонију, савршене слике, базен, лудило неко.
- Тииииијааааанааа... знам те... ти ниси за њихова "лудила". Уосталом бежи од тог Сан Антонија, то је оно што причају за Ибицу да је Содома и Гомора... тамо ћеш видети најгоре ствари и преко дана а не само ноћу... зато иди било где на источну обали, тамо су ти само беле виле и јахте, моћи ћеш заиста да се одмориш и наспаваш. А због тога идеш на летовање, зар не?
Тачно је тако било.
На журке нисам ишла, ем нисам неки парти манијак, ем су улазнице баснословно скупе. Типа обична нека жњ журка је 100 евра упад, а да вам не спомињем дискотеке и вечери Давида Гета - рачунајте на 400 евра да оде у ваздух...
Постоје наравно и дневне журке, ни оне ту не заостају са ценама, пића су им јако скупа. У кафићима чаша обичног сока није испод 8 евра. Када сам један дан отишла на суседно острво Форментера онда сам присуствовала дневној журци на плажи и екстра је било - лежим, слушам, пржим се и уживам. Кад се скувам, бацим се у воду, песак је у мору, па морате баш пуно пливати да бисте дошли до дубље воде. А вода... море... кристално чисто, азурно плаво... Баш сам се изненадила како је могуће толико чисто да буде свуда море кад има толико јахти у буквалном смислу свуда 'наџиџаних'. А ем нема нигде ни оне морске траве да вам се заплете за прсте... предивно, предивно... Ибица и околина са мањим острвима око ње су дефинитивно:
Р А Ј НА ЗЕМЉИ!!!
Ово ми је било први пут да сам у животу после неког летовања рекла да ћу се ту врло радо врататити, толико сам била одушевљена са свиме! Прво природом! Одмах ме је нека специфична енергија обузела при самом изласку из авиона, гледам око себе, не могу да опишем шта се дешава око мене и у мени, али оно је било фасцинантно! Као да ме је нешто вукло на тло, да ме ту закуца и да отпустим све проблеме у ту земљу. Много ми је то острво помогло да се приберем и да сво бреме које сам понела од куће ту оставим дубоко закопано. Још ако неко као ја има низак притисак, верујете ми на реч, треба ће вам нешто од електолита да бисте могли да идете тамо по журкама, јер је тај темпо немогуће издржати. Ја сам се препустила чарима природе око мене и природи мога организма. Спава ми се - спавам. Лежи ми се - лежи. Обилази ми се острво - обилазим. Била сам опуштена као Боб Марлин. Он им је овде светиња. Нема толико хика нити хипи покрета. Постоје хипи маркети, језиво су им скупе ствари, сувернири и гардероба. Мени се свидело неко 'аљинче бордо са златним нитима, моја баба би за то рекла да је у питању обична кецеља и да не булазним тако нешто да купим кад то имам сигурно код куће. Одбила ме је једино цена, мислим да је била 50-60 евра. Ужас.
И да, храна. Храна им је багатела. Али ја сам куповала по маркетима или хипермаркетима на периферији главног града Ибице - Ибица (или на каталонском Еивиса... овде су исто опредељени за независност) je сам стално у покрету и не могу да будем роб тачне сатнице доручка-ручка-вечере. Кад некоме препричавам шта сам тамо јела углавном се на овим уопштеним реченицама заустављам. А уствари... јела (односно пила) сам од птице млеко које је тамо заиста јефтино. Морске плодове сам, људи моји, јела сваки дан! Ја не знам колико сам им хоботница појела за 9 дана, салата разноразних и разноврсних, ситно насецканих у огромним паковањима од 500 г и то да ме је коштало максимално 1,5 евра. Воће... Мајко мила, ем сам јела ем пила сокове од манга, авокада, папаје за исто свега пар евра. Ово је све луксуз код нас, али тамо није, тамо је то уобичајено на њиховој трпези као и маслине и кокос. Чиста егзотика.
Једино, логично, им је скуп бостан, јер га увозе из Македоније. И моји омљени пистаћи! Једна мала кесица је преко 4 евра... е то сам заобилазила - стипса. Хлеб и тестенину нисам приметила да једу у тонама као ми... Први оброк тј. доручак кад сам дошла на Ибицу ми је био у једној пекари у центру гл. града, поручила сам питу са зељем а уствари је то била најукуснија пита са броколијем (иначе којег се код куће гнушам) коју сам у животу пробала!
А... да... то нисам напоменула још један разлог зашто нисам никоме хтела да причам да идем и где идем на летовање - јер сам на острово које је синоним за блуд отишла у сред Петровданског поста. Вала најмање ми је у тим тренуцима требала нека критика да не кажем пецка... експлодирала бих. Онда ме је почела морити брига, куд сам баш сад нашла тамо да идем па шта ћу јести кад морам да се придржавам поста?! Јооооој Тијанаааа...
Тек после пар тренутака сам се сетила - па човече драги, тек тамо долазе људи који су вегани, чак у врлом малом проценту су вегетаријанци а о месоједима да не причам. И заиста је тако било, огроман избор хране постоји за вегане, тако да нисам имала ни најмањи проблем да се суздржавам од мрса.
А јок, ја сам просто: УУУУУУУУУЖИИИИВААААААААЛААААААА свим чулима, духом, душом и телом!
За енглески језик се немојте бринути, слабо га сви говоре, пре ћете се споразумети рукама и ногама. Верујем да ће се наш женски део популације лако снаћи у конвезацији јер ће вам бити све познато док слушате шпански језик, захваљујући серијама које смо протеклих деценија гледали на малим екранима.
Е сад, кажем у том Сан Антонију и на западној обали острва се стварно нисам задржавала сем што сам била један дан на једној плажи северо-јужно, тамо претпостављам да се савршено прича енглески језик, јер су им Енглези као домаћи а не као туристи. Чланови британске краљевске породице углавно овде одседају сваког лета, они су им главни промотери.
Мало ми је било смешно што у сваком кафићу можете да видите будистичка обележја, а генерално мало где да има тренинга и група људи који практикују јогу. Овде бре људи спавају као комирани, на плажи или у граду нису бучни, баш сви уживају у тишини. Велико тиховање може да се осети у ваздуху. Нема ужурбаности, стреса, само опуштено... А где су сви ти силни басови, звучници и озвучења магаломанска која можемо да видимо када се рекламира Ибица - заиста немам појма. Односно, очито се то све одвија на затвореним или ограниченим просторима, јер је примат уживање свих туриста а не само оних које пи*и адреналин.
И да зашто сам рекла да ћу се овде врло радо враћати и кад будем имала децу - зато што овде долазе људи са малом децом и већом, труднице, старци, брачни парови. Оно што сам видела на источној обали острва Ибице је оно што сам виђала у нашој YU '80тих и '90тих на јадранској обали. Сасвим нормални породични призори, увече лагане шетње покрај мора, куповина сувенира у локалним продавницама, деца трчкарају или се играју на савршено уређеним игралиштима на плажи... Мене је Ибица дефинитивно купила за сва времена!!!
Особе које имају проблематичну кожу као ја, овде им као руком све то може да буде однешено! Одмах сам пошизила кад сам схватила да као и у полуострврској Шпанији, дувају ветрови по цео боговетни дан, али изгледа да је и то помогло мојој кожи да се прочисти и да први пут у животу ми не остану никакве флеке после сунчања! Први пут сам у животу била глатка чоколада за непуних 9 дана боравка!!!
И нееее, ни једног тренутка ми се од тих силних ветрова кожа није почела гулити, веровали или не!
Ја нисам могла да верујем својим очима!
Ем сам први дан већ примила јако добру боју, и то не само да сам ја то рекла већ и запослени у мојој вили, ем су се сви ожиљци за 9 дана повукли и нестали!
Природа је Богомајка а не тамо неки ласери.
Па ја сам се осећала као да ми је неко дао нову кожу и ново тело, рекох немогуће да је ово стварност, да се овако нешто дивно мени први пут догађа за 30 година живота.
Била сам додуше пре 3 године у Ници на летовању, у Заливу Анђела, исто сам овакву бајку доживела. Онда сам мучила муку од стреса са белим флекама по целом телу. И кад сам се вратила, прво што је мајка рекла када сам крочила у њену собу је било:
,,Ал су ти чиста леђа, црна су цела!!!"
Очигледно је да мени Азурна обала и тај део Медитерана годе.
Разнежила сам се, јако сам се разнежила на следеће призоре који су били чести у сваком делу острва, плажи, ували, заливу:
труднице у топлесу.
Било је трудница у поодмаклој трудноћи које су се скинуле у топлес а поред њих трчкају ситна дечица која са радошћу очекују новог бату или секу. И нико, али нико од мушког или женског пола не буљи нити у груди тих трудница нити у груди осталих жена или девојака. Овде је буквално дошао свако по ради себе. Да, у томе је чар овог дела света, што свако води своју бригу за срећнији живот и осмех.
Још једном ћу да кажем и завршим своје кратко излагање о овом дивном рајском острву:
ЈА ЋУ СЕ ОВДЕ СИГУРНО РАДО ВРАЋАТИ.
И трудна и са децом и са мужем.
Тај дан ми је већ почео са упадљивим тетоважама. Не знам, не могу да се сетим да их иначе примећујем, колико сам тај први дан и на аеродрому и на острву приметила истетовираних људи. И женских и мушких, на различитим деловима тела... најбруталнији ми је био неки дечко... а фуј, кад се сетим само... 'ладно је човек носио тетоважу преко целог врата која се доле спуштала на груди и рамена... А фууууј, брате како те није болело по целом врату да се тетовираш?! 'Ало човече драги...
Мештани вас могу једино чудно гледати ако устајете пре 9 ч. ујутру да се шетате или тренирате. То је моја "бољка" кад одем на Запад, што тамо касније свиће и залази сунце а навикла сам да устајем у 6 ч. а лежем око 21 ч.
Овде на, Ибици, да полудим, у 22 ч. још је било видно напољу, онда изађем као мало да се прошетам пред спавање дуж залива.
Била сам смештена на источној обали острва, то ми је добар другар предложио који тамо ускоро сели.
- Али има смештај, сад се отворио у Сан Антонију, савршене слике, базен, лудило неко.
- Тииииијааааанааа... знам те... ти ниси за њихова "лудила". Уосталом бежи од тог Сан Антонија, то је оно што причају за Ибицу да је Содома и Гомора... тамо ћеш видети најгоре ствари и преко дана а не само ноћу... зато иди било где на источну обали, тамо су ти само беле виле и јахте, моћи ћеш заиста да се одмориш и наспаваш. А због тога идеш на летовање, зар не?
Тачно је тако било.
На журке нисам ишла, ем нисам неки парти манијак, ем су улазнице баснословно скупе. Типа обична нека жњ журка је 100 евра упад, а да вам не спомињем дискотеке и вечери Давида Гета - рачунајте на 400 евра да оде у ваздух...
Р А Ј НА ЗЕМЉИ!!!
Ово ми је било први пут да сам у животу после неког летовања рекла да ћу се ту врло радо врататити, толико сам била одушевљена са свиме! Прво природом! Одмах ме је нека специфична енергија обузела при самом изласку из авиона, гледам око себе, не могу да опишем шта се дешава око мене и у мени, али оно је било фасцинантно! Као да ме је нешто вукло на тло, да ме ту закуца и да отпустим све проблеме у ту земљу. Много ми је то острво помогло да се приберем и да сво бреме које сам понела од куће ту оставим дубоко закопано. Још ако неко као ја има низак притисак, верујете ми на реч, треба ће вам нешто од електолита да бисте могли да идете тамо по журкама, јер је тај темпо немогуће издржати. Ја сам се препустила чарима природе око мене и природи мога организма. Спава ми се - спавам. Лежи ми се - лежи. Обилази ми се острво - обилазим. Била сам опуштена као Боб Марлин. Он им је овде светиња. Нема толико хика нити хипи покрета. Постоје хипи маркети, језиво су им скупе ствари, сувернири и гардероба. Мени се свидело неко 'аљинче бордо са златним нитима, моја баба би за то рекла да је у питању обична кецеља и да не булазним тако нешто да купим кад то имам сигурно код куће. Одбила ме је једино цена, мислим да је била 50-60 евра. Ужас.
И да, храна. Храна им је багатела. Али ја сам куповала по маркетима или хипермаркетима на периферији главног града Ибице - Ибица (или на каталонском Еивиса... овде су исто опредељени за независност) je сам стално у покрету и не могу да будем роб тачне сатнице доручка-ручка-вечере. Кад некоме препричавам шта сам тамо јела углавном се на овим уопштеним реченицама заустављам. А уствари... јела (односно пила) сам од птице млеко које је тамо заиста јефтино. Морске плодове сам, људи моји, јела сваки дан! Ја не знам колико сам им хоботница појела за 9 дана, салата разноразних и разноврсних, ситно насецканих у огромним паковањима од 500 г и то да ме је коштало максимално 1,5 евра. Воће... Мајко мила, ем сам јела ем пила сокове од манга, авокада, папаје за исто свега пар евра. Ово је све луксуз код нас, али тамо није, тамо је то уобичајено на њиховој трпези као и маслине и кокос. Чиста егзотика.
Једино, логично, им је скуп бостан, јер га увозе из Македоније. И моји омљени пистаћи! Једна мала кесица је преко 4 евра... е то сам заобилазила - стипса. Хлеб и тестенину нисам приметила да једу у тонама као ми... Први оброк тј. доручак кад сам дошла на Ибицу ми је био у једној пекари у центру гл. града, поручила сам питу са зељем а уствари је то била најукуснија пита са броколијем (иначе којег се код куће гнушам) коју сам у животу пробала!
А... да... то нисам напоменула још један разлог зашто нисам никоме хтела да причам да идем и где идем на летовање - јер сам на острово које је синоним за блуд отишла у сред Петровданског поста. Вала најмање ми је у тим тренуцима требала нека критика да не кажем пецка... експлодирала бих. Онда ме је почела морити брига, куд сам баш сад нашла тамо да идем па шта ћу јести кад морам да се придржавам поста?! Јооооој Тијанаааа...
Тек после пар тренутака сам се сетила - па човече драги, тек тамо долазе људи који су вегани, чак у врлом малом проценту су вегетаријанци а о месоједима да не причам. И заиста је тако било, огроман избор хране постоји за вегане, тако да нисам имала ни најмањи проблем да се суздржавам од мрса.
А јок, ја сам просто: УУУУУУУУУЖИИИИВААААААААЛААААААА свим чулима, духом, душом и телом!
За енглески језик се немојте бринути, слабо га сви говоре, пре ћете се споразумети рукама и ногама. Верујем да ће се наш женски део популације лако снаћи у конвезацији јер ће вам бити све познато док слушате шпански језик, захваљујући серијама које смо протеклих деценија гледали на малим екранима.
Е сад, кажем у том Сан Антонију и на западној обали острва се стварно нисам задржавала сем што сам била један дан на једној плажи северо-јужно, тамо претпостављам да се савршено прича енглески језик, јер су им Енглези као домаћи а не као туристи. Чланови британске краљевске породице углавно овде одседају сваког лета, они су им главни промотери.
Мало ми је било смешно што у сваком кафићу можете да видите будистичка обележја, а генерално мало где да има тренинга и група људи који практикују јогу. Овде бре људи спавају као комирани, на плажи или у граду нису бучни, баш сви уживају у тишини. Велико тиховање може да се осети у ваздуху. Нема ужурбаности, стреса, само опуштено... А где су сви ти силни басови, звучници и озвучења магаломанска која можемо да видимо када се рекламира Ибица - заиста немам појма. Односно, очито се то све одвија на затвореним или ограниченим просторима, јер је примат уживање свих туриста а не само оних које пи*и адреналин.
И да зашто сам рекла да ћу се овде врло радо враћати и кад будем имала децу - зато што овде долазе људи са малом децом и већом, труднице, старци, брачни парови. Оно што сам видела на источној обали острва Ибице је оно што сам виђала у нашој YU '80тих и '90тих на јадранској обали. Сасвим нормални породични призори, увече лагане шетње покрај мора, куповина сувенира у локалним продавницама, деца трчкарају или се играју на савршено уређеним игралиштима на плажи... Мене је Ибица дефинитивно купила за сва времена!!!
Особе које имају проблематичну кожу као ја, овде им као руком све то може да буде однешено! Одмах сам пошизила кад сам схватила да као и у полуострврској Шпанији, дувају ветрови по цео боговетни дан, али изгледа да је и то помогло мојој кожи да се прочисти и да први пут у животу ми не остану никакве флеке после сунчања! Први пут сам у животу била глатка чоколада за непуних 9 дана боравка!!!
И нееее, ни једног тренутка ми се од тих силних ветрова кожа није почела гулити, веровали или не!
Ја нисам могла да верујем својим очима!
Ем сам први дан већ примила јако добру боју, и то не само да сам ја то рекла већ и запослени у мојој вили, ем су се сви ожиљци за 9 дана повукли и нестали!
Природа је Богомајка а не тамо неки ласери.
Па ја сам се осећала као да ми је неко дао нову кожу и ново тело, рекох немогуће да је ово стварност, да се овако нешто дивно мени први пут догађа за 30 година живота.Била сам додуше пре 3 године у Ници на летовању, у Заливу Анђела, исто сам овакву бајку доживела. Онда сам мучила муку од стреса са белим флекама по целом телу. И кад сам се вратила, прво што је мајка рекла када сам крочила у њену собу је било:
,,Ал су ти чиста леђа, црна су цела!!!"
Очигледно је да мени Азурна обала и тај део Медитерана годе.
Разнежила сам се, јако сам се разнежила на следеће призоре који су били чести у сваком делу острва, плажи, ували, заливу:
труднице у топлесу.
Било је трудница у поодмаклој трудноћи које су се скинуле у топлес а поред њих трчкају ситна дечица која са радошћу очекују новог бату или секу. И нико, али нико од мушког или женског пола не буљи нити у груди тих трудница нити у груди осталих жена или девојака. Овде је буквално дошао свако по ради себе. Да, у томе је чар овог дела света, што свако води своју бригу за срећнији живот и осмех.
Још једном ћу да кажем и завршим своје кратко излагање о овом дивном рајском острву:
ЈА ЋУ СЕ ОВДЕ СИГУРНО РАДО ВРАЋАТИ.
И трудна и са децом и са мужем.
Коментари
Постави коментар