Форум Власина
Ових дана су се моји пријатељи и драге колеге волонтери из Канцеларије за младе и осталих владих и невладиних организација, паковали и кренули пут Власинског језера.
У питању је Форум Власина ком сви радосно и са огромним ентузијазмом трче, који се успешно већ пар година реализује по узору на омладинске кампове широм Руске Федерације. У Русији су ти кампови прерасли у међународне, врло али врло је сада тешко добити позитиван одговор да сте примљени као ученик на њихове форуме на ком су вам обезбеђени смештај, храна и спортска гардероба током целог боравка.
На срећу наш Форум Власина је изузетно посећен већ 4ту годину за редом, одлично је примљен међу младима из Србије, Републике Српске и Црне Горе, а проглашен је и највећим омладинским кампом у региону!
Ове године је добио и епитет међународни а не само регионални, пошто се пријавило и 100 учесника ван Балкана. Овом приликом упућујем све честитике организаторима и оснивачима који су толико били истрајни у нечему што је толико лепо, позитивно и неопходно за окупљање омладине. Коначно су и велики гигантски спонзори препознали значај и подржали овогодишњи пројекат.
Држимо фиге!
Да сваке године буде све успешније!
Приликом пријављивања увек имате могућност да изаберете између неколико модула које ћете похађати током целог камповања, то су углавном теме о екологији, дипломатији, менаџменту или новинарству. Ментори и предавачи долазе из најразличитијих области знања и наших институција. Чак сваке године и по неки члан Владе Србије посети Форум Власина, тиме дајући на националном значају као што и Путин, Медведев или Лавров често обилазе своју омладину на разним скуповима, било мањим или већим, поента је дати ветар у леђа а не само направити фотографију са познатим фацама. :)
Лично сам била учесник Форума Власине 2016те године. Било је лудо и незаборавно! Данас кад се чујем са осталим камперима из '16те генерације, једне друге ословљавамо "е мој друже из војске", јер се тако заиста осећамо с обзиром како смо то све "преживели".
Напомињем, није ништа застрашујуће у питању је заиста непроценљиво искуство. Никада ви сами себе не би ограничили на камповање 7 дана и 7 ноћи у природи, без струје, воде и осталог комфора као што је кућа од чврстог материја која ће вас штити од евентуалне кише или олује. Да, да... драги моји... али отом потом, кренимо редом.
Наиме, наш Форум се био одложио 3 дана од планиранога јер је било огромно невреме које је оставило јако влажну и натопљену природу. Пре доласка учесника, волонтери долазе неколико дана раније, раскрчују терен, косе траву, слажу дрва за паљење ватре и сл. На мом Форуму једини спонзор и пријатељ је била Војска Србије која нам је помогла у шаторима, и оним војничким огромним и малим у којима смо спавали. Наравно, делили су нам и струњаче и ћебад, такође и прекриваче и кабанице и за нас и наше шаторе (значи киша кад крене, сви смо изледали као у оној сцени ,,Марш на Дрину", покривени скроз а вода се слива низ нас).
Такође, помогли су и са пијаћом водом, имали смо на располагању цистерну воде коју смо користили за умивање, прање руку и зуба а не само за пуњење флашица за воду.
Кувану храну смо добијали од њих у великим лименим кутијама. Претходно смо били подељени по камперским јединицама од 10 до 15 ученика, и разбацани свуда по мало на једном делу обале Власинског језера. Наш први задатак је био да изаберемо представнике или како смо их од милоште звали - поглавице. Тако су поглавице када је нпр. у питању оброк, доносили те лимене кутије са куваним оброцима или делили векне хлеба. Или ако треба нешто да се прича са организаторима кампа, поглавице се залажу за све нас.
Ах да не смем да заборавим још једног али јако вредног спонзора, који нам је обезбедио бежични интернет. Имали смо 7-8 модема закуцаних високо на врховима јелки изнад нас, стајали су као детлићи. Захваљујући томе смо могли без проблема да комуницирамо са нашима код куће, сурфујемо или проверавамо да ли ће нас лепо време послужити крајем јула - почетком августа на југу Србије.
Прва сам се лично забринула како ће ми бити тамо горе у планини јер сам навикла на топла лета у равници. Али сам се јако, али јако пријатно изненадила! Да ми уопште није било хладно! Спавала сам у тренерци, у врећи за спавање и покривена преко са само 1 ћебетом. Изузетно сам се позитивно изненадила! Свака камперска јединица је имала задатак да током целог камповања одржава ватру или жар око ког су постављени шатори. Али током ноћи нисмо дежурали, углавном смо спавали као медведи. Опијени смо били ваздухом и природом. Дакле, ватра се гасила за 2 - 3 сата.
Имали смо 2 ноћи баш кишовито време. Први пут када је падала киша, имали смо наравно могућност да напустимо наше мале шаторе и пређемо да спавамо под велики војнички, али на изненађење многих кампера, Суботичани су махом сви остали на својим местима и преживели ту једну кишовиту ноћ. Али друга... У другој ноћи је била олуја! Ми сами на Власинском језеру, нас око 150 учесника... евакуација наређена свим камперским јединицама! У сред ноћи смо се премештали са стварима, торбама, врећама за спавање, струњачама и покривачима у велике шаторе. Буквално смо спавали једни уз друге, као сардине смо били поређани.
Ко се први евакуисао, помагао је осталим колагама да се шатори обезбеде због олујног времена, момци су ископавали дубље канале око шатора да нам вода не би наквасила ствари, па и нас уосталом, док спавамо. Али Богу хвала, прође та олујна ноћ. Сутрадан смо имали шта да спремамо по кампу...
Тушеве са чистом водом немате. Имате дежурну камперску и волонтерску јединицу крај обале где смо импровизовали ''тушеве''. Под тушевима подразумевам две огромне коцке ограђене са великим војничким платнима налик кабинама, доле су постављене греде на којима стојите током купања а купате се са загрејаном водом из језера. Поред је велики котао воде, испод ког колеге стално одржавају ватру, тако да на располагању увек имате топлу воду ''као из бојлера''. Добијате кофу воде и поливате се са чинијицом, као да сте у амаму.
Верујте ми на реч, ово је све огромни доживљај!
Једино што нам је било криво је што је око нас било непрегледно много жбунова купина у целој шуми, а ниједна купина није била сазрела. Е бар да је... па ми бисмо све то обрстили. У јулу је јако тешко даћете тамо затећи сазрело воће.
Природа је дивна, осети се ружа ветрова с времена на време, углавном је све питомо и мирно. У паузи између предавања ја сам користила сваки слободан минут да бих пливала у језеру. Мало је гадно кад улазите у воду, првих 10так метара под собом осетите те велике подводне траве, али после... избијате на чистину. Кристално је чиста вода и топла! Као бара.
На језеру имате два феномена природе а то су плутајућа острва. Строго је забрањен улазак на њих због растеситог тла а и зато што тамо нема ко да вам помогне, нема спасилаца, евентуално ако наиђе бродић који се вози около са туристима. Острвца су занимљива, ем колико су мала ем колико је густо израсла на њима шума од бреза, на чијим врховима можете да видите много орловских гнезда.
Изузетно питомо и мирно.
Ако желите да се повучете негде у природу, где сигурно до сада нисте били, топло препоручујем одлазак на Форум Власине.
Провешћете се савршено, стећи ново знање и искуство, нове пријатеље и колеге широм региона а окрепићете душу и тело.
Има ту у непосредној близини још један природни феномен. На месту где је изигнула српска војска у једној од битки са бугарском војском током Балканских ратова, изникле су густо брезе. Изгледаће вам можда као да је неко намерно то тако посадио, али не. Природа је сама подигла споменик нашим палим борцима.
Мештани су тек недавно, пре 2 године, покренули иницијативу да се ту подигне спомен обележје.
Слава им!
Идите и упознајте овај малени крај на југу Србије!
У питању је Форум Власина ком сви радосно и са огромним ентузијазмом трче, који се успешно већ пар година реализује по узору на омладинске кампове широм Руске Федерације. У Русији су ти кампови прерасли у међународне, врло али врло је сада тешко добити позитиван одговор да сте примљени као ученик на њихове форуме на ком су вам обезбеђени смештај, храна и спортска гардероба током целог боравка.
На срећу наш Форум Власина је изузетно посећен већ 4ту годину за редом, одлично је примљен међу младима из Србије, Републике Српске и Црне Горе, а проглашен је и највећим омладинским кампом у региону!
Ове године је добио и епитет међународни а не само регионални, пошто се пријавило и 100 учесника ван Балкана. Овом приликом упућујем све честитике организаторима и оснивачима који су толико били истрајни у нечему што је толико лепо, позитивно и неопходно за окупљање омладине. Коначно су и велики гигантски спонзори препознали значај и подржали овогодишњи пројекат.
Држимо фиге!
Да сваке године буде све успешније!
Приликом пријављивања увек имате могућност да изаберете између неколико модула које ћете похађати током целог камповања, то су углавном теме о екологији, дипломатији, менаџменту или новинарству. Ментори и предавачи долазе из најразличитијих области знања и наших институција. Чак сваке године и по неки члан Владе Србије посети Форум Власина, тиме дајући на националном значају као што и Путин, Медведев или Лавров често обилазе своју омладину на разним скуповима, било мањим или већим, поента је дати ветар у леђа а не само направити фотографију са познатим фацама. :)
Лично сам била учесник Форума Власине 2016те године. Било је лудо и незаборавно! Данас кад се чујем са осталим камперима из '16те генерације, једне друге ословљавамо "е мој друже из војске", јер се тако заиста осећамо с обзиром како смо то све "преживели".
Напомињем, није ништа застрашујуће у питању је заиста непроценљиво искуство. Никада ви сами себе не би ограничили на камповање 7 дана и 7 ноћи у природи, без струје, воде и осталог комфора као што је кућа од чврстог материја која ће вас штити од евентуалне кише или олује. Да, да... драги моји... али отом потом, кренимо редом.
Наиме, наш Форум се био одложио 3 дана од планиранога јер је било огромно невреме које је оставило јако влажну и натопљену природу. Пре доласка учесника, волонтери долазе неколико дана раније, раскрчују терен, косе траву, слажу дрва за паљење ватре и сл. На мом Форуму једини спонзор и пријатељ је била Војска Србије која нам је помогла у шаторима, и оним војничким огромним и малим у којима смо спавали. Наравно, делили су нам и струњаче и ћебад, такође и прекриваче и кабанице и за нас и наше шаторе (значи киша кад крене, сви смо изледали као у оној сцени ,,Марш на Дрину", покривени скроз а вода се слива низ нас).
Такође, помогли су и са пијаћом водом, имали смо на располагању цистерну воде коју смо користили за умивање, прање руку и зуба а не само за пуњење флашица за воду.
Кувану храну смо добијали од њих у великим лименим кутијама. Претходно смо били подељени по камперским јединицама од 10 до 15 ученика, и разбацани свуда по мало на једном делу обале Власинског језера. Наш први задатак је био да изаберемо представнике или како смо их од милоште звали - поглавице. Тако су поглавице када је нпр. у питању оброк, доносили те лимене кутије са куваним оброцима или делили векне хлеба. Или ако треба нешто да се прича са организаторима кампа, поглавице се залажу за све нас.
Ах да не смем да заборавим још једног али јако вредног спонзора, који нам је обезбедио бежични интернет. Имали смо 7-8 модема закуцаних високо на врховима јелки изнад нас, стајали су као детлићи. Захваљујући томе смо могли без проблема да комуницирамо са нашима код куће, сурфујемо или проверавамо да ли ће нас лепо време послужити крајем јула - почетком августа на југу Србије.
Прва сам се лично забринула како ће ми бити тамо горе у планини јер сам навикла на топла лета у равници. Али сам се јако, али јако пријатно изненадила! Да ми уопште није било хладно! Спавала сам у тренерци, у врећи за спавање и покривена преко са само 1 ћебетом. Изузетно сам се позитивно изненадила! Свака камперска јединица је имала задатак да током целог камповања одржава ватру или жар око ког су постављени шатори. Али током ноћи нисмо дежурали, углавном смо спавали као медведи. Опијени смо били ваздухом и природом. Дакле, ватра се гасила за 2 - 3 сата.
Имали смо 2 ноћи баш кишовито време. Први пут када је падала киша, имали смо наравно могућност да напустимо наше мале шаторе и пређемо да спавамо под велики војнички, али на изненађење многих кампера, Суботичани су махом сви остали на својим местима и преживели ту једну кишовиту ноћ. Али друга... У другој ноћи је била олуја! Ми сами на Власинском језеру, нас око 150 учесника... евакуација наређена свим камперским јединицама! У сред ноћи смо се премештали са стварима, торбама, врећама за спавање, струњачама и покривачима у велике шаторе. Буквално смо спавали једни уз друге, као сардине смо били поређани.
Ко се први евакуисао, помагао је осталим колагама да се шатори обезбеде због олујног времена, момци су ископавали дубље канале око шатора да нам вода не би наквасила ствари, па и нас уосталом, док спавамо. Али Богу хвала, прође та олујна ноћ. Сутрадан смо имали шта да спремамо по кампу...
Тушеве са чистом водом немате. Имате дежурну камперску и волонтерску јединицу крај обале где смо импровизовали ''тушеве''. Под тушевима подразумевам две огромне коцке ограђене са великим војничким платнима налик кабинама, доле су постављене греде на којима стојите током купања а купате се са загрејаном водом из језера. Поред је велики котао воде, испод ког колеге стално одржавају ватру, тако да на располагању увек имате топлу воду ''као из бојлера''. Добијате кофу воде и поливате се са чинијицом, као да сте у амаму.
Верујте ми на реч, ово је све огромни доживљај!
Једино што нам је било криво је што је око нас било непрегледно много жбунова купина у целој шуми, а ниједна купина није била сазрела. Е бар да је... па ми бисмо све то обрстили. У јулу је јако тешко даћете тамо затећи сазрело воће.
Природа је дивна, осети се ружа ветрова с времена на време, углавном је све питомо и мирно. У паузи између предавања ја сам користила сваки слободан минут да бих пливала у језеру. Мало је гадно кад улазите у воду, првих 10так метара под собом осетите те велике подводне траве, али после... избијате на чистину. Кристално је чиста вода и топла! Као бара.
На језеру имате два феномена природе а то су плутајућа острва. Строго је забрањен улазак на њих због растеситог тла а и зато што тамо нема ко да вам помогне, нема спасилаца, евентуално ако наиђе бродић који се вози около са туристима. Острвца су занимљива, ем колико су мала ем колико је густо израсла на њима шума од бреза, на чијим врховима можете да видите много орловских гнезда.
Изузетно питомо и мирно.
Ако желите да се повучете негде у природу, где сигурно до сада нисте били, топло препоручујем одлазак на Форум Власине.
Провешћете се савршено, стећи ново знање и искуство, нове пријатеље и колеге широм региона а окрепићете душу и тело.
Има ту у непосредној близини још један природни феномен. На месту где је изигнула српска војска у једној од битки са бугарском војском током Балканских ратова, изникле су густо брезе. Изгледаће вам можда као да је неко намерно то тако посадио, али не. Природа је сама подигла споменик нашим палим борцима.
Мештани су тек недавно, пре 2 године, покренули иницијативу да се ту подигне спомен обележје.
Слава им!
Идите и упознајте овај малени крај на југу Србије!
Коментари
Постави коментар