A шта једеш? - Ништа.
А је ли једеш хлеб? Месо? Кафу не пијеш?!
Има ли краја оваквим чуђењима... аман заман...
Од кратких негативних одговора дошло ми да заплачем или завапим, не питајте ме више ништа! Не једем ништа. Ено живим на ваздуху, као летећи ћилим, нит' се точи гориво у њега нит се пере у машини. Е тако ни ја.
Мука ме састави кад тако почну да ме испитују а нисам се разбудила, онда бих стварно поручила 2 дцл домаће кафе.
Лоше сам сањала.
А ја као хиперсензибилна особа не умем од тога да се отргнем него ме то све "носи" цео дан. Сањала сам маму... небитно шта, али ме је душа заболела за њом...
Рецимо да смо цео живот живели здраво. Хранили се здраво. Наравно, куповали смо све и свашта у продавницама, није да смо живели изоловано. До 15те године сам још и јела месо, хлеб и јаја, а о млеку и сиру да не причам... па краве су пресушиле од мене колико сам пила дневно млека... У јако великим количинама. И нисам била дебела. Захваљујући спорту. Тренирала сам карате годинама и све врсте плесова, од валцера до хип хопа.
Е међутим... чим сам престала да тренирам кг су почели да се таложе, на гузи и бутинама (ман'те ме Кардашијанки, није то ништа). Једва да сам успевала мало да се стешем. Кренем на факс, у још већи бедак упаднем па у чему проналазиш утеху сем у храни? Опет кг се лепе а ја се ширим невероватном брзином.
Девојка која је била као прутић са 50 кг за кратко време има 65 кг! Ужас.
Док сам била на студијама пробала сам свакојаке дијете. Ма шта год да сам видела на нету, ох дај, могу ја то. Ма какви... издржим три недеље, скинем 3 кг и хоћу да цркнем.
Једино кад треба да идем на неки битан догађај а имам отприлике месец дана форе, онда цепам у теретану 4-5 пута недељно. Е ту је било резултата! 5 кг мање по месецу. Али слаба вајда од мене, јер ја у тим справама нисам видела никада инспирацију...
Но, почела сам редовније да кувам себи за вечеру чорбе од сочива ммммммм... Мојима се дизала коса на глави кад им кажем шта једем, а ја сам уживала. Ту и тамо је по који кг спадао.
Међутим, као што већина зна, та 2014та... ми је променила живот.
Салто.
Бацај све од себе, спашавај маму...
Преко ноћи смо морали да окренемо свој живот, свој темпо, своја интересовања, своја кретања, свој круг људи. Све, све, али буквално све.
Није било компромиса.
Не овај пут.
У секунди смо знали шта је 99,99% здраво и да ћемо само то 100% јести и ништа више. На једном човек зна када у неки производ се гура по која мрвица белог брашна (који је по здравој исхрани забрањен као 1 од 4 беле смрти), на једном знаш људе који ништа не прскају, зовеш, молиш да ти продају своје плодове, не питаш за цену оf course.
Да, више није било измотавања или глупог правдања. Није ми за дивно чудо било тешко да се пребацим на тај режим исхране. Јесам први пут у животу имала озбиљну "занимацију", мање сам размишљала о евентуалној глади или "јоооој, шта бих данас могла фино јести".
Управо ова здрава, пресна храна, са дрвета или са земље или из ње је фина!!!
Наравно, ја сам себи, као здравој особи, могла да допустим на сваке 3 недеље по један бурек (са сиром). Чоколаде мислим да нисам годину дана јела. Али смо врло често јеле у поноћ врућу погачу од хељде, раженог и кукурузног брашна па на то намажемо меда... А јоооооој... ништа слађе!!!
Ујутру бих задовољила своје потребе за слатким, попила бих обавезно, чим прогледам 1 литар цеђеног сока. Искрено, комбинације воћа које сам ја пробала (што произвољно, што преко нета, што из књига наше познате Маје Волк) су све јако слатке! Мени је то било фасцинантно и фантастично! Нисам никада додавала воде, не волим ништа да разређујем. Ово је било по мом укусу!
У тих првих 42 дана сам после сока пила по 1 кафу и 0,5 литара чаја за детоксикацију (не знам како се звао чај, знам да је био прављен на Космају). И тако ме то све држи до 11.30 ч. Е тад знам да ће закрчати црева, па сам увек имала спремљене топле, фине жуте кромпириће из рерне. Огулите кромпир, исецкате на танке шните, посолите и поуљите и гурнете у рерну. Тиме, како сам чула, се не губе драгоцени витамини а прилично може да вас засити. Ја сам аман СВАКОГА БОЖИЈЕГ ДАНА појела по 1 ЦЕЛУ ТЕПСИЈУ кромпира а мршавила сам.
Да, погађате. Нисам јела хлеба или неку другу врсту тестенине, јер просто нисам имала потребе а нити жеље.
Одавно сам чула за то да нутриционисти говоре да се од кромпира не гоји него од погрешне комбинације хране. Наравно да ја то раније нисам регистровала. Дођем преко лета на село, једем кромпире и угојим се, а да никада нисам осудила себе шта сам пре и после њих унела у свој стомак. Гооооодинама га нисам јела, баш, баш сам га избегавала. Ето, до једнога дана.
Е сада, без кромпира не могу да живим! :)))
Од 2014те па на овамо, рерну само палим због њих, евентуално кад мотам питу у поноћ (мрзи ме да отрчим у пекару, а о тој епизоди неки сл. пут).
И стварно, ја не једем хлеб. Није га тешко избацити, верујте ми! Поред тих мојих чувених кромпирића обавезно поједем пуну чинију салате. Разноврсне! Како ми падне на памет тај дан нешто да искомбинујем. Јако волим краставац салату, многи пријатељи су ми се жалили да иако воле краставац, избегавају га због надимања стомака или подригивања. Рекох 'ајде пробај ову моју комбинацију коју спороводим око 11.30 ч, баш да видим (а ладно сам се могла кладити како ће бити). И стварно!!!
Нико није имао проблема са варењем!
Следећи оброк ми је био око 16 ч. Е ту се већ не сећам шта сам(о) јела(и). Углавном или опет неко поврће, да ли кроз чорбу или пресно или рибу... Пиринач сам без проблема јела, не само интегрални него и бели али онај Скоти. Јаоооооо како је то фииииин пиринач, па као да сам га извадила из млека, сутлијаша како је био мекан и укусан...
Због маме смо морали да набављамо сланину од мангулице. Јоооој... ја сам то избегавала. Просто не волим месо. Није да га нисам јела али ето, таква сам, не волим. Сланину сам дооооста касније уврстила у свој јеловник. И одмах престала! :)))))))
Ове моје две женске су луделе са мном.
Следећи оброк, најчешће нисам имала, јер по цео дан смо грицкале лешнике, бадеме, суво грожђе, орасе, кикирики. И ето, кажем, свако 2. или 3. вече нас баба обрадује са лепињом од "здравијих" врста брашна. Јеле смо све три исто и све три смо за рекордно време смршале.
Фокусираћу се само на мене.
За 42 дана сам скинула између 11-13 кг. А да ми се ти килограми никада, Богу хвала, више нису повратили. Експресно, али на здрав начин. Наравно, била сам изузетно физички активна. Да, верујте ми на реч, може се.
На основу мог личног примера не може ме нико разуверити са оним отрцаним "видећеш кад почнеш да радиш, неће ти та храна бити довољна".
Мени не могу да соле памет јер сам се препустила природи. Наравно уз претходне консултације са имунологом. Он је чак мојој мами преписао неке старинске рецепте, које кад сам ја прочитала баби, он жена рекла: ,,Хеј па то смо ми тако у Буковици (Реп. Српска) радили!" .
Искрено ни данас не умем да посаветујем људе шта "да једу као ја". Данас се ничега стриктно не држим као у том периоду кад сам МОРАЛА. Данас све једем опуштено. Ако ми се једе огромна палачинка са еурокремом и плазмом, наравно да ћу је појести. Али пре и после... Зна се. :)))) Биииииљке, живи ензими!!! :)))))
И онда нећете оптеретити стомак, лепо ће црева све да сваре без проблема.
Данас, кад мало опуштеније живим, возим ролере и зими и лети 6-8 км 2-3 пута недељно, и обавезно 2 пута недељно препливам 2000-2500 м у базену. После тога спавам као анђео. Кад треба неко да ми дође у госте а ја хоћу да се срушим у сан, често оставим отворена врата, само ме не дирајте док се мало не окрепим. :)))))
И верујте ми... После овога, мени не треба кафа.
Наместила сам себи добар биоритам, да могу ако ми се спава да спавам а ако имам енергије онда да је искористим и потрошим. Попијем кафу ту и тамо кад сам са неким у друштву, мада има дана да ми се не пијем, да ми је киииисела па пијем моје омиљено пиринчано млеко или неки биљни чај, у последње време и са тим експериментишем. Годинама сам пила ртањски, па хибискус кад морам испит да спремим, затим 3-4 месеца у години по савету имунолога пијем хајдучку траву, грчко семе (жене знају зашто :))) ), матичњак, коприву, зелени чај, глог, шипак, нана... Воћне не волим јер мени ништа не може заменити воће до сама воћка. :)))
Увек, али запамтите, увек се може наћи јеловник који вама одговара а да вам не буде тешко да смршате. Зашто то толико понављам а не фокусирам се на физичке активности?
Зато што док сам се црпела у теретани нисам мењала режим исхране. Контала сам ма ок је бре, све калорије ће справе да ми извуку. Али верујте ми, то није тачно.
Моја мама је смршала а да није могла да се физички напреже. Дакле, захваљујући храни.
Знате кад сам ја последљи пут појела паштету или храну из Мека? Па била сам дете, не памтим више... Али зато чоколаде ту и тамо поједем, углавном за празнике. Шта знам... мени је то остало још из куће, малтене никада нисмо куповали слаткише сем за празнике, колаче је правила ујина или евентуално мама.
Сада, ако ми се баш у оним данима тражи слатко, пијем у изобиљу пиринчано млеко + какао + смеђи шећер из шећ.трске . И то баш, баш уме да ме засити и смири жељу (еветуално ако ме неко јаааако тих дана изнервира онда ћу узети чоколаде, али и то је, срећа моја, ретко).
Нађе се, верујте ми, нађе се начин да се смрша. Нисмо ми сви у кући били на истом режиму исхране, али просто себи у глави а не само у фрижидеру и шпајзу "направиш полице са дозвољеном ТВОЈОМ храном" и онда иде се својим током...
Само ослушните природу... Оно што је сезонско, то претежно једите, све са својим разлогом долази у то и то време. Верујте природи а не мени. Она ће вам вишеструко вратити. И кроз леп спољашњи изглед и кроз унутрашњи. Осећаћете се растерећеније и здравије, што је најбитније!!! Зрачиће просто неописивом лепотом и задовољством!
А до следећег куцкања, желим вам добро здравље. :*
Има ли краја оваквим чуђењима... аман заман...
Од кратких негативних одговора дошло ми да заплачем или завапим, не питајте ме више ништа! Не једем ништа. Ено живим на ваздуху, као летећи ћилим, нит' се точи гориво у њега нит се пере у машини. Е тако ни ја.
Мука ме састави кад тако почну да ме испитују а нисам се разбудила, онда бих стварно поручила 2 дцл домаће кафе.
Лоше сам сањала.
А ја као хиперсензибилна особа не умем од тога да се отргнем него ме то све "носи" цео дан. Сањала сам маму... небитно шта, али ме је душа заболела за њом...
Рецимо да смо цео живот живели здраво. Хранили се здраво. Наравно, куповали смо све и свашта у продавницама, није да смо живели изоловано. До 15те године сам још и јела месо, хлеб и јаја, а о млеку и сиру да не причам... па краве су пресушиле од мене колико сам пила дневно млека... У јако великим количинама. И нисам била дебела. Захваљујући спорту. Тренирала сам карате годинама и све врсте плесова, од валцера до хип хопа.
Е међутим... чим сам престала да тренирам кг су почели да се таложе, на гузи и бутинама (ман'те ме Кардашијанки, није то ништа). Једва да сам успевала мало да се стешем. Кренем на факс, у још већи бедак упаднем па у чему проналазиш утеху сем у храни? Опет кг се лепе а ја се ширим невероватном брзином.
Девојка која је била као прутић са 50 кг за кратко време има 65 кг! Ужас.
Док сам била на студијама пробала сам свакојаке дијете. Ма шта год да сам видела на нету, ох дај, могу ја то. Ма какви... издржим три недеље, скинем 3 кг и хоћу да цркнем.
Једино кад треба да идем на неки битан догађај а имам отприлике месец дана форе, онда цепам у теретану 4-5 пута недељно. Е ту је било резултата! 5 кг мање по месецу. Али слаба вајда од мене, јер ја у тим справама нисам видела никада инспирацију...
Но, почела сам редовније да кувам себи за вечеру чорбе од сочива ммммммм... Мојима се дизала коса на глави кад им кажем шта једем, а ја сам уживала. Ту и тамо је по који кг спадао.
Међутим, као што већина зна, та 2014та... ми је променила живот.
Салто.
Бацај све од себе, спашавај маму...
Преко ноћи смо морали да окренемо свој живот, свој темпо, своја интересовања, своја кретања, свој круг људи. Све, све, али буквално све.
Није било компромиса.
Не овај пут.
У секунди смо знали шта је 99,99% здраво и да ћемо само то 100% јести и ништа више. На једном човек зна када у неки производ се гура по која мрвица белог брашна (који је по здравој исхрани забрањен као 1 од 4 беле смрти), на једном знаш људе који ништа не прскају, зовеш, молиш да ти продају своје плодове, не питаш за цену оf course.
Да, више није било измотавања или глупог правдања. Није ми за дивно чудо било тешко да се пребацим на тај режим исхране. Јесам први пут у животу имала озбиљну "занимацију", мање сам размишљала о евентуалној глади или "јоооој, шта бих данас могла фино јести".
Управо ова здрава, пресна храна, са дрвета или са земље или из ње је фина!!!
Наравно, ја сам себи, као здравој особи, могла да допустим на сваке 3 недеље по један бурек (са сиром). Чоколаде мислим да нисам годину дана јела. Али смо врло често јеле у поноћ врућу погачу од хељде, раженог и кукурузног брашна па на то намажемо меда... А јоооооој... ништа слађе!!!Ујутру бих задовољила своје потребе за слатким, попила бих обавезно, чим прогледам 1 литар цеђеног сока. Искрено, комбинације воћа које сам ја пробала (што произвољно, што преко нета, што из књига наше познате Маје Волк) су све јако слатке! Мени је то било фасцинантно и фантастично! Нисам никада додавала воде, не волим ништа да разређујем. Ово је било по мом укусу!
У тих првих 42 дана сам после сока пила по 1 кафу и 0,5 литара чаја за детоксикацију (не знам како се звао чај, знам да је био прављен на Космају). И тако ме то све држи до 11.30 ч. Е тад знам да ће закрчати црева, па сам увек имала спремљене топле, фине жуте кромпириће из рерне. Огулите кромпир, исецкате на танке шните, посолите и поуљите и гурнете у рерну. Тиме, како сам чула, се не губе драгоцени витамини а прилично може да вас засити. Ја сам аман СВАКОГА БОЖИЈЕГ ДАНА појела по 1 ЦЕЛУ ТЕПСИЈУ кромпира а мршавила сам.
Да, погађате. Нисам јела хлеба или неку другу врсту тестенине, јер просто нисам имала потребе а нити жеље.
Одавно сам чула за то да нутриционисти говоре да се од кромпира не гоји него од погрешне комбинације хране. Наравно да ја то раније нисам регистровала. Дођем преко лета на село, једем кромпире и угојим се, а да никада нисам осудила себе шта сам пре и после њих унела у свој стомак. Гооооодинама га нисам јела, баш, баш сам га избегавала. Ето, до једнога дана.
Е сада, без кромпира не могу да живим! :)))
Од 2014те па на овамо, рерну само палим због њих, евентуално кад мотам питу у поноћ (мрзи ме да отрчим у пекару, а о тој епизоди неки сл. пут).
И стварно, ја не једем хлеб. Није га тешко избацити, верујте ми! Поред тих мојих чувених кромпирића обавезно поједем пуну чинију салате. Разноврсне! Како ми падне на памет тај дан нешто да искомбинујем. Јако волим краставац салату, многи пријатељи су ми се жалили да иако воле краставац, избегавају га због надимања стомака или подригивања. Рекох 'ајде пробај ову моју комбинацију коју спороводим око 11.30 ч, баш да видим (а ладно сам се могла кладити како ће бити). И стварно!!!
Нико није имао проблема са варењем!
Следећи оброк ми је био око 16 ч. Е ту се већ не сећам шта сам(о) јела(и). Углавном или опет неко поврће, да ли кроз чорбу или пресно или рибу... Пиринач сам без проблема јела, не само интегрални него и бели али онај Скоти. Јаоооооо како је то фииииин пиринач, па као да сам га извадила из млека, сутлијаша како је био мекан и укусан...
Због маме смо морали да набављамо сланину од мангулице. Јоооој... ја сам то избегавала. Просто не волим месо. Није да га нисам јела али ето, таква сам, не волим. Сланину сам дооооста касније уврстила у свој јеловник. И одмах престала! :)))))))
Ове моје две женске су луделе са мном.
Следећи оброк, најчешће нисам имала, јер по цео дан смо грицкале лешнике, бадеме, суво грожђе, орасе, кикирики. И ето, кажем, свако 2. или 3. вече нас баба обрадује са лепињом од "здравијих" врста брашна. Јеле смо све три исто и све три смо за рекордно време смршале.
Фокусираћу се само на мене.
За 42 дана сам скинула између 11-13 кг. А да ми се ти килограми никада, Богу хвала, више нису повратили. Експресно, али на здрав начин. Наравно, била сам изузетно физички активна. Да, верујте ми на реч, може се.
На основу мог личног примера не може ме нико разуверити са оним отрцаним "видећеш кад почнеш да радиш, неће ти та храна бити довољна".
Мени не могу да соле памет јер сам се препустила природи. Наравно уз претходне консултације са имунологом. Он је чак мојој мами преписао неке старинске рецепте, које кад сам ја прочитала баби, он жена рекла: ,,Хеј па то смо ми тако у Буковици (Реп. Српска) радили!" .
Искрено ни данас не умем да посаветујем људе шта "да једу као ја". Данас се ничега стриктно не држим као у том периоду кад сам МОРАЛА. Данас све једем опуштено. Ако ми се једе огромна палачинка са еурокремом и плазмом, наравно да ћу је појести. Али пре и после... Зна се. :)))) Биииииљке, живи ензими!!! :)))))
И онда нећете оптеретити стомак, лепо ће црева све да сваре без проблема.
Данас, кад мало опуштеније живим, возим ролере и зими и лети 6-8 км 2-3 пута недељно, и обавезно 2 пута недељно препливам 2000-2500 м у базену. После тога спавам као анђео. Кад треба неко да ми дође у госте а ја хоћу да се срушим у сан, често оставим отворена врата, само ме не дирајте док се мало не окрепим. :)))))
И верујте ми... После овога, мени не треба кафа.
Наместила сам себи добар биоритам, да могу ако ми се спава да спавам а ако имам енергије онда да је искористим и потрошим. Попијем кафу ту и тамо кад сам са неким у друштву, мада има дана да ми се не пијем, да ми је киииисела па пијем моје омиљено пиринчано млеко или неки биљни чај, у последње време и са тим експериментишем. Годинама сам пила ртањски, па хибискус кад морам испит да спремим, затим 3-4 месеца у години по савету имунолога пијем хајдучку траву, грчко семе (жене знају зашто :))) ), матичњак, коприву, зелени чај, глог, шипак, нана... Воћне не волим јер мени ништа не може заменити воће до сама воћка. :)))
Увек, али запамтите, увек се може наћи јеловник који вама одговара а да вам не буде тешко да смршате. Зашто то толико понављам а не фокусирам се на физичке активности?
Зато што док сам се црпела у теретани нисам мењала режим исхране. Контала сам ма ок је бре, све калорије ће справе да ми извуку. Али верујте ми, то није тачно.
Моја мама је смршала а да није могла да се физички напреже. Дакле, захваљујући храни.
Знате кад сам ја последљи пут појела паштету или храну из Мека? Па била сам дете, не памтим више... Али зато чоколаде ту и тамо поједем, углавном за празнике. Шта знам... мени је то остало још из куће, малтене никада нисмо куповали слаткише сем за празнике, колаче је правила ујина или евентуално мама.
Сада, ако ми се баш у оним данима тражи слатко, пијем у изобиљу пиринчано млеко + какао + смеђи шећер из шећ.трске . И то баш, баш уме да ме засити и смири жељу (еветуално ако ме неко јаааако тих дана изнервира онда ћу узети чоколаде, али и то је, срећа моја, ретко).
Нађе се, верујте ми, нађе се начин да се смрша. Нисмо ми сви у кући били на истом режиму исхране, али просто себи у глави а не само у фрижидеру и шпајзу "направиш полице са дозвољеном ТВОЈОМ храном" и онда иде се својим током...
Само ослушните природу... Оно што је сезонско, то претежно једите, све са својим разлогом долази у то и то време. Верујте природи а не мени. Она ће вам вишеструко вратити. И кроз леп спољашњи изглед и кроз унутрашњи. Осећаћете се растерећеније и здравије, што је најбитније!!! Зрачиће просто неописивом лепотом и задовољством!
А до следећег куцкања, желим вам добро здравље. :*
Коментари
Постави коментар