Ролери моји насушни
,,Први: Ooo Ролс Ројс...
Други: Мерцедес...
Трећи: Ауди...
Четврти: Порше...
Пети: Ма БeEмВе... ееееее насмејала се! Насмејала се!"
Хахахахахахахахаха...
Нисам могла, Бембара је мој омиљени модел. <3 Стара љубав заборава нема. <3
Бембара, брате, Бембара. Знате онe натписе на мајицама: ,,F*** you I drive BMW" хахахахахахахахахахаха мораћу једну такву да набавим.
Не знам да ли игде на свету овако мушкарци добацују као код нас. Али 'ајде ја бар имам позитивно искуство, Богу хвала, не жалим се, увек ме насмеју и одагнају црне мисли.
Трговци на суботичком бувљаку ме баш готиве!
Толико сам се улењила да и тамо чак идем ролерима! Ко ће све оне хале и редове у њима обићи... Зато ја лепо мојим точкићима, полако, нигде не журим, а све малтене обиђем за 30 минута!!!
Знате када бих толику површину могла да обиђем за пола сата, пешке? Никада.
Жене се исто одушевљавају, често ме и једни и други заустављају а ја са осмехом одговарам. А ко не воли кад ти неко добронамерно прилази и пита: ,,О идемо у брзу куповину?!" или ,,А како бих ја то могла(о) да научим да возим?".
Врло лако.
Наравно, најбоље је као дете одмах ускочити у њих, али ни старијима није на одмет да одмах почну! Никада није касно!!! То потписујем. Знам људе који имају икс ноге па су у 4тој деценији после пар пута научили да их возе. Није то ништа страшно.
По мом скромном искуству, увек код старијих видим страх кад обују ролере. То их спречава, кочи и тера од њих. Само онај ко се суочи са тим страхом може са њима да шиба као ја и по магистрали (шта ћу, није било стазице за бициклисте или пешаке, а ја к'о уз инат имала таааааакав налет адреналина, да сам просто морала спуцати 16 км).
Моја срећа је да су мене од малена ставили на рошуле. А јој, онакве тешке, од гвожђа... Требала је то дечја ногица да благо подиже и држи равнотежу... Наспрам тога, данашњи ролери су мачији кашаљ!
Фини, лагани, једноставнији, нежније израде, милина Божја.
На свако их путовање носим, цео континент сам "прегазила" са њима. Шта знам шта ћу занимљиво наћи у близини свога смештаја у том и том месту, па ми је боље да околину упознам на брзака на овај начин. Обожавам кад на тај непосредан начин могу да упознам околину и мештане а не да их све посматрам кроз прозор аутобуса.
Јесте, признајем, велики сам авантуриста.
Верујте ми на реч, имам огроман кофер који теглим аман на свако путовање али он није тежак од моје гардеробе колико од "мога возила". Шта ћу... ја да могу, повела бих и мог вучјака у тај чаробни кофер.
Практични, једноставни а ништа вас не коштају. Коштају кад их купите, зато и вреди одмах на почетку добру лову дати па сте мирни наредних 10 година. Заиста се исплате!
Трошак имате кад их зими окачити о клин због леда и снега, па после морате да подмажете точкиће. Али ни то није нека велика наука нити новац да избију из џепа.
Ту по Србији, мислим да их нисам по Београду возила, то је ипак метропола, тамо се мора користити градски превоз. Али по Новом Саду или маленој Суботици, све стижете да уз помоћ њих обиђете за 30-40 минута, о вожњи по селима и да не говорим. За минут сам на другом крају.
Увек носим ранац и у њему опрему за пресвлачење и преобување. Никада не знам када ће ме избацити или забранити негде улазак. Мада су у банци и у општини већ навикли на мене, ту имам прођу. Али у радњама... коса ми се диже на глави од њихове надмености.
Дешава ми се да ми се згрчи стомак од могућег коментара, а оно портир каже:
,,Знаш ли колико ја дневно људи овде видим а ти са таквом лакоћом долазиш и растерећеним осмехом? То мора да је од ролера?" , ох, рекох, да јесте, али знате, морате се сваки пут добро презнојити. :)))))
Ово је жива истина. Колико год да сам ја у кондицији, и да одем на неку краћу туру од 4 км, ја се вратим гола вода.
Зато тврдим: ролери су ма-ма!!!
Ем сте на ваздуху, покрећете све мишиће и на рукама и на ногама, о набијеним трбушњацима и затегнутој гузи да не причам (додуше, ајде, са овим вожњама комбинујем и пливање 2 пута седмично). Кренем, заиста, са неким сивим и црним мислима, али кад се вратим у стан... да ви видите која мене растерећеност обузме.
Што ми је недавно једна жена рекла: ,,Видела сам те три пута у граду али нисам хтела да ти се јавим", молим, рекох, зашто?
,,Била си тако секси на ролерима, невероватну снагу си имала када си пролазила, нисам хтела такав леп призор да заустављам."
Ето, видите... будите празник за очи, свима! :)))))))
Други: Мерцедес...
Трећи: Ауди...
Четврти: Порше...
Пети: Ма БeEмВе... ееееее насмејала се! Насмејала се!"
Хахахахахахахахаха...
Нисам могла, Бембара је мој омиљени модел. <3 Стара љубав заборава нема. <3Бембара, брате, Бембара. Знате онe натписе на мајицама: ,,F*** you I drive BMW" хахахахахахахахахахаха мораћу једну такву да набавим.
Не знам да ли игде на свету овако мушкарци добацују као код нас. Али 'ајде ја бар имам позитивно искуство, Богу хвала, не жалим се, увек ме насмеју и одагнају црне мисли.
Трговци на суботичком бувљаку ме баш готиве!
Толико сам се улењила да и тамо чак идем ролерима! Ко ће све оне хале и редове у њима обићи... Зато ја лепо мојим точкићима, полако, нигде не журим, а све малтене обиђем за 30 минута!!!
Знате када бих толику површину могла да обиђем за пола сата, пешке? Никада.
Жене се исто одушевљавају, често ме и једни и други заустављају а ја са осмехом одговарам. А ко не воли кад ти неко добронамерно прилази и пита: ,,О идемо у брзу куповину?!" или ,,А како бих ја то могла(о) да научим да возим?".
Врло лако.
Наравно, најбоље је као дете одмах ускочити у њих, али ни старијима није на одмет да одмах почну! Никада није касно!!! То потписујем. Знам људе који имају икс ноге па су у 4тој деценији после пар пута научили да их возе. Није то ништа страшно.
По мом скромном искуству, увек код старијих видим страх кад обују ролере. То их спречава, кочи и тера од њих. Само онај ко се суочи са тим страхом може са њима да шиба као ја и по магистрали (шта ћу, није било стазице за бициклисте или пешаке, а ја к'о уз инат имала таааааакав налет адреналина, да сам просто морала спуцати 16 км).
Моја срећа је да су мене од малена ставили на рошуле. А јој, онакве тешке, од гвожђа... Требала је то дечја ногица да благо подиже и држи равнотежу... Наспрам тога, данашњи ролери су мачији кашаљ!
Фини, лагани, једноставнији, нежније израде, милина Божја.
На свако их путовање носим, цео континент сам "прегазила" са њима. Шта знам шта ћу занимљиво наћи у близини свога смештаја у том и том месту, па ми је боље да околину упознам на брзака на овај начин. Обожавам кад на тај непосредан начин могу да упознам околину и мештане а не да их све посматрам кроз прозор аутобуса.
Јесте, признајем, велики сам авантуриста.
Верујте ми на реч, имам огроман кофер који теглим аман на свако путовање али он није тежак од моје гардеробе колико од "мога возила". Шта ћу... ја да могу, повела бих и мог вучјака у тај чаробни кофер.
Практични, једноставни а ништа вас не коштају. Коштају кад их купите, зато и вреди одмах на почетку добру лову дати па сте мирни наредних 10 година. Заиста се исплате!
Трошак имате кад их зими окачити о клин због леда и снега, па после морате да подмажете точкиће. Али ни то није нека велика наука нити новац да избију из џепа.
Ту по Србији, мислим да их нисам по Београду возила, то је ипак метропола, тамо се мора користити градски превоз. Али по Новом Саду или маленој Суботици, све стижете да уз помоћ њих обиђете за 30-40 минута, о вожњи по селима и да не говорим. За минут сам на другом крају.
Увек носим ранац и у њему опрему за пресвлачење и преобување. Никада не знам када ће ме избацити или забранити негде улазак. Мада су у банци и у општини већ навикли на мене, ту имам прођу. Али у радњама... коса ми се диже на глави од њихове надмености.
Дешава ми се да ми се згрчи стомак од могућег коментара, а оно портир каже:
,,Знаш ли колико ја дневно људи овде видим а ти са таквом лакоћом долазиш и растерећеним осмехом? То мора да је од ролера?" , ох, рекох, да јесте, али знате, морате се сваки пут добро презнојити. :)))))
Ово је жива истина. Колико год да сам ја у кондицији, и да одем на неку краћу туру од 4 км, ја се вратим гола вода.
Зато тврдим: ролери су ма-ма!!!
Ем сте на ваздуху, покрећете све мишиће и на рукама и на ногама, о набијеним трбушњацима и затегнутој гузи да не причам (додуше, ајде, са овим вожњама комбинујем и пливање 2 пута седмично). Кренем, заиста, са неким сивим и црним мислима, али кад се вратим у стан... да ви видите која мене растерећеност обузме.
Што ми је недавно једна жена рекла: ,,Видела сам те три пута у граду али нисам хтела да ти се јавим", молим, рекох, зашто?
,,Била си тако секси на ролерима, невероватну снагу си имала када си пролазила, нисам хтела такав леп призор да заустављам."
Ето, видите... будите празник за очи, свима! :)))))))
Коментари
Постави коментар