Again... mystic ;)
Razmišljam se već nekoliko minuta kako da oslovim moje rukotvorenje, kad ono, na G+ se pojavi slika sa belim vukom na kojoj pišu slova i značenje svakog npr. početno slovo moga imena je T - mystic.
Nisu pogrešili, kapa dole. :) I onako se često susrećem sa tim, da ne upotrebim baš onu grubu reč, -optužbama- ali... ironičnim komentarima, da njima, tipa "tajanstvena si", "kako si nepoverljiva", "čemu tolika ćutnja", "izvini, jesi li dobro, ništa ne pričaš, nemoj da nosiš u sebi" i slične tračarske gluposti Balkana.
Kao prvo, verbalno sam veoma kratka. Šta sam rekla, rekla sam. Nema šansi bre da od tačke napravim zarez. E sad, da li sam i jaka i efektna ne znam, ali sagovornik mi da 101 reč na 1 moju. Smore me najstrašnije. Možda ih u momentu "zakucam" ili dolijem ulje, pa se oni kao rasplamtela vatra zato tako ponašaju. (osmeh)
To što sam, možda, nepoverljiva je prosto deo moje prirode. Takva sam, kakva sam ili se druži ili produži. Ali, ne, ne! Kod nas je prosto u mentalitetu to da će se "družiti" sa tobom samo za rad pokušaja iskopavanja tvoje intimnosti. E, onda upadaju u fazu, u koju opet, nažalost, i tebe uvlače, a to je da te napadaju verbalno za svaku tvoju izgovorenu reč. Bilo da je ona dobra li loša. Čak i ako bi predvideo njihov naredni kometar i da uspeš da ih dočekaš "u zamci", u stanju su i sebe da bace u blato ali pobogu, ONI, ali ONI su uspeli tebe da sabotiraju pred treći, četvrtim, petim licima.
Koje trivijalnosti, da ne poveruješ... Što zapisa Vuk S. Karadžić:,, ... da nam se (zbog gluposti) cjeli bjeli svet smeje."
Da se razumemo, ne volim ja sebe najviše na svetu pa da zbog ljubomore ne kazujem što šta. Naprotiv. Pokušavam da se zavolim. Pokušavam da budem ono sve što sam nekada bila. Moja mentalna snaga je bila razorena i sada je, pa skupljam te deliće. Ali kako koji nađem i sagnem se da ga dohvatim, tako rasečem prste. Ranu do rane ima. A kada ću te deliće da složim? Zalepim? Oživim? Sažim sa njima? Ne znam. Nemam odgovor ni na 1 pitanje.
A u međuvremenu? Imam dve ljubavi svakodnevne - psa i pisanje.
До свидания :-*
P.S.: Ma kucanje! O, Bože, Tijana, ovo je 21. vek! Zapamti blog, blog, blog...
Kao prvo, verbalno sam veoma kratka. Šta sam rekla, rekla sam. Nema šansi bre da od tačke napravim zarez. E sad, da li sam i jaka i efektna ne znam, ali sagovornik mi da 101 reč na 1 moju. Smore me najstrašnije. Možda ih u momentu "zakucam" ili dolijem ulje, pa se oni kao rasplamtela vatra zato tako ponašaju. (osmeh)
To što sam, možda, nepoverljiva je prosto deo moje prirode. Takva sam, kakva sam ili se druži ili produži. Ali, ne, ne! Kod nas je prosto u mentalitetu to da će se "družiti" sa tobom samo za rad pokušaja iskopavanja tvoje intimnosti. E, onda upadaju u fazu, u koju opet, nažalost, i tebe uvlače, a to je da te napadaju verbalno za svaku tvoju izgovorenu reč. Bilo da je ona dobra li loša. Čak i ako bi predvideo njihov naredni kometar i da uspeš da ih dočekaš "u zamci", u stanju su i sebe da bace u blato ali pobogu, ONI, ali ONI su uspeli tebe da sabotiraju pred treći, četvrtim, petim licima.
Koje trivijalnosti, da ne poveruješ... Što zapisa Vuk S. Karadžić:,, ... da nam se (zbog gluposti) cjeli bjeli svet smeje."
Da se razumemo, ne volim ja sebe najviše na svetu pa da zbog ljubomore ne kazujem što šta. Naprotiv. Pokušavam da se zavolim. Pokušavam da budem ono sve što sam nekada bila. Moja mentalna snaga je bila razorena i sada je, pa skupljam te deliće. Ali kako koji nađem i sagnem se da ga dohvatim, tako rasečem prste. Ranu do rane ima. A kada ću te deliće da složim? Zalepim? Oživim? Sažim sa njima? Ne znam. Nemam odgovor ni na 1 pitanje.
A u međuvremenu? Imam dve ljubavi svakodnevne - psa i pisanje.
До свидания :-*
P.S.: Ma kucanje! O, Bože, Tijana, ovo je 21. vek! Zapamti blog, blog, blog...
Коментари
Постави коментар